Skip to main content

Area of Cooperation: Education and training

Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu dobija moderan novi krilo

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Prevazilaženje izazova i prihvatanje budućnosti sa novim najsavremenijim objektom i akreditovanim kursevima iz IT i veštačke inteligencije.

Fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu osnovan je pre 53 godine, 1969. godine. Fakultet je prvobitno osnovan kako bi pružio obrazovanje zaposlenima koji već rade u ekonomskom sektoru u različitim državnim institucijama i preduzećima, a koji nisu imali visokoškolsku diplomu. Vremenom je fakultet stekao ugled i postao jedan od najtraženijih fakulteta u Beogradu. Fakultet upisuje otprilike 900 novih studenata svake godine, ali prošle godine je primio preko 2000 prijava za upis, što je skoro duplo više od raspoloživog kapaciteta. Uprkos svom uspehu, fakultet se suočavao sa značajnim izazovima tokom godina, a najveći je nedostatak fizičkog prostora. Do 1982. godine, fakultet je bio smešten u predgrađu Beograda, a zatim se preselio na novu centralnu lokaciju, koja je prethodno bila zgrada osnovne škole.

„Imali smo samo 900 kvadratnih metara na raspolaganju, što je bilo premalo čak i za osnovnu školu, a kamoli za fakultet. Imali smo samo pet učionica, bez amfiteatra i stručnih kabineta za rad.“

Profesor Aleksandar Marković sa Fakulteta organizacionih nauka objašnjava da je rad u tom ograničenom prostoru bio veoma izazovan. „Imali smo samo 900 kvadratnih metara na raspolaganju, što je bilo premalo čak i za osnovnu školu, a kamoli za fakultet. Imali smo samo pet učionica, bez amfiteatra i stručnih kabineta za rad“, kaže profesor Marković. Tokom godina, fakultet je proširio radni prostor dodavanjem jednog sprata postojećoj zgradi, kao i podzemnog amfiteatra i prizemnog dela, čime je ukupna površina premašila 5000 kvadratnih metara, što je bio značajan napredak, ali i dalje nedovoljno. Fakultet je trebao dodatno proširiti postojeće kapacitete, uvesti ažurirane nastavne planove i ponuditi bolje uslove za svojih 6.000 studenata i 270 zaposlenih.

Situacija se drastično promenila na bolje u aprilu prošle godine kada je fakultet dobio moderan novi krilo koje pokriva površinu od 6.056 kvadratnih metara. To je označilo značajan korak u modernizaciji srpskog obrazovanja. Ukupna investicija od 9,3 miliona evra finansirana je od strane vlade i Evropske investicione banke (EIB), koja je dugogodišnji partner u sektorima obrazovanja, istraživanja i razvoja u Srbiji. Novi objekat obuhvata dve dvorane sa 200 mesta, čitaonicu sa bibliotekom, laboratoriju, IT prostorije i multifunkcionalne sale, opremljene računarima i interaktivnim tablama. Zahvaljujući ovim poboljšanjima, fakultet će moći povećati broj upisanih studenata za 25-30% svake godine.

„Sa preko 11.000 kvadratnih metara prostora, sada imamo više nego dovoljno mesta da sprovodimo nastavne i istraživačke aktivnosti na najbolji mogući način. Zahvaljujući tome, sada možemo planirati nove predmete i dalje proširivati i inovirati naše nastavne planove uz pomoć novih objekata i opreme.“

O projektu

Evropska investiciona banka (EIB) je kreditna institucija Evropske unije. Kao najveća multilateralna finansijska institucija na svetu, EIB je aktivna u Srbiji od 1977. godine i pruža finansijsku podršku ključnim infrastrukturnim projektima, malim i srednjim preduzećima, industriji, uslugama i lokalnim vlastima, ukupno obezbedivši 7,2 milijarde evra investicija do sada.

Profesor Marković objašnjava da je novi objekat omogućio fakultetu da usvoji novu strategiju razvoja i unapređenu viziju za budućnost. „Sa preko 11.000 kvadratnih metara prostora, sada imamo više nego dovoljno mesta da sprovodimo nastavne i istraživačke aktivnosti na najbolji mogući način. Zahvaljujući tome, sada možemo planirati nove predmete i dalje proširivati i inovirati naše nastavne planove uz pomoć novih objekata i opreme“, kaže profesor Marković.

Fakultet je nedavno dobio akreditaciju ministarstva za nove kurseve, uključujući informaciono-softversko inženjerstvo, kao i veštačku inteligenciju. Ovo je značajan razvoj koji će doprineti rastu inovacionog i IT sektora u Srbiji. Pored toga, fakultet je postigao veliki uspeh osvojivši prvu nagradu na prestižnom međunarodnom takmičenju u rešavanju poslovnih slučajeva CBS Global Case Competition 2022, nadmašivši 300 studentskih timova sa univerziteta širom sveta.

Maribor efekat: usavršavanje profesionalnih veština u inostranstvu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat Intervet koji finansira EU pomaže u povećanju i stvaranju novih mogućnosti za mobilnost učenja na Zapadnom Balkanu.

Engjull Miftari je 17-godišnji srednjoškolac sa Kosova. On je na završnoj godini Škole za stručno obrazovanje „7. septembar“ u Prištini. Engjull kaže da je fasciniran ugostiteljskim poslom od malih nogu. Objašnjava da je to verovatno zbog njegovog oca: „Moj otac je bio kuvar u restoranu više od 17 godina i ponekad bih ga pratio na posao; Zaljubio sam se u ovu profesiju“, kaže Engjull. Kako u srednjoj školi nije bilo moguće studirati kulinarstvo, odabrao je studije turizma uopšte, uključujući i rukovođenje turističkim agencijama i recepcijama, i kaže da se ne kaje zbog svoje odluke – pa čak i da je imao širi izbor, ne bi sada izabrao drugu stručnu školu.

„Iskustvo prakse u Prištini je bilo veoma korisno. Međutim, imao sam osećaj da mi je potrebno više praktičnog radnog iskustva, kao i raznolikost.”

Engjull se pokazao kao veoma dobar učenik, sa visokim ocenama i pohvalama svojih nastavnika. Kao rezultat toga, raspoređen je na četvoromesečnu praksu na recepciji hotela Grand, jednog od istorijskih hotela u centru Prištine. „Iskustvo prakse u Prištini je bilo veoma korisno. Međutim, imao sam osećaj da mi je potrebno više praktičnog radnog iskustva, kao i raznolikost“, kaže Engjull. Ova prilika se ukazala vrlo brzo kada je projekat Intervet koji finansira EU pokrenuo poziv za međunarodnu praksu za učenike srednjih škola stručnog obrazovanja (VET) sa Kosova.

Kao učenik VET škole, Engjull je čuo za ovu priliku od svog profesora engleskog jezika i odmah je odlučio da se prijavi. Ispunio je kriterijume tako što je bio dobar student i ima dobro poznavanje engleskog jezika, a izabran je među mladim učenicima sa Kosova koji bi se pridružili jednomesečnom programu prakse u planinskom hotelu u Mariboru, Slovenija. „Bio sam veoma uzbuđen“, seća se Engjull.

„Moje iskustvo tokom prakse u Mariboru je bilo odlično. Ne samo da sam unapredio svoje profesionalne veštine, već sam i naučio o kulturi i razvio svoje jezičke veštine.”

O projektu:

Cilj projekta Intervet Western Balkans koji finansira EU je stvaranje mogućnosti za mobilnost učenja u centrima za obuku na Zapadnom Balkanu, internacionalizacija VET sistema i poboljšana kultura mobilnosti učenja u oblasti stručnog obrazovanja. Da bi se ovo postiglo, projekat sprovodi aktivnosti na dva nivoa: s jedne strane, mobilnost učenika u stručnom obrazovanju i sa druge, izgradnja kompetencija stručnog osoblja. Njihov konzorcijum uključuje poslovna i obrazovna udruženja, mala i srednja preduzeća, VET centre, privredne komore i univerzitete iz šest zemalja Zapadnog Balkana i osam zemalja EU, dok je Priština REA zemlja partner projekta na Kosovu. Do završetka, projekat ima za cilj da implementira 56 mobilnosti PRO tipa, 360 radnih mesta u trajanju od jednog meseca, 54 iskustva u praćenju posla, učešće 36 VET nastavnika u letnjim školama – u Amsterdamu, Bolonji, Lionu, Mariboru i Sevilji , i učešće 72 VET nastavnika i menadžera u aktivnostima koje su domaćini Malteškog koledža za umetnost, nauku i tehnologiju (MCAST), ROC Da Vinci College (Holandija) i SEPR (Francuska)

Tokom prakse u Mariboru, Engjull je praktikovao svoje veštine na različitim pozicijama, od administrativne podrške preko odeljenja za usluge održavanja hotela, do servisa restorana, recepcije i banje. Pored sticanja profesionalnog iskustva, u slobodno vreme imao je priliku da sa drugim studentima obiđe grad i sazna više o kulturi. Posetili su gradski muzej i glavne atrakcije, a imali su priliku da posete i Ljubljanu, kao i grad Grac u Austriji koji se nalazi nedaleko od Maribora.

Sve u svemu, ovo je bilo sjajno iskustvo učenja za Engjula i druge učenike. „Moje iskustvo tokom prakse u Mariboru je bilo odlično. Ne samo da sam unapredio svoje profesionalne veštine, već sam i naučio o kulturi i razvio svoje jezičke veštine“, kaže Engjull.

EU i Nemačka podržavaju digitalnu tranziciju i doprinose otvaranju radnih mesta u IT sektoru Kosova

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Ambasador EU na Kosovu, Tomaš Suniog i šefica Odeljenja za razvojnu saradnju u ambasadi Nemačke, Vera Bauman, svečano su otvorili 14. februara u Prištini Innovemia Innovation Academy.

 

Akademija će u partnerstvu sa digitalnom medijskom kompanijom MetDaan i Parkom za inovacije i obuku ponuditi obuku i prekvalifikaciju u oblasti digitalnog i tehnološkog preduzetništva, društvenih medija i video montaže postojećim zaposlenima ili mladim ljudima koji žele da rade u IT sektoru, posebno podržavajući digitalnu tranziciju mikro i malih preduzeća.

 

Uz sredstva EU i Nemačke od 150.000 evra, akademija će obezbediti kurseve i obuke za najmanje 210 mladih ljudi mlađih od 35 godina, uz podsticanje učešća žena.

 

„Pokretanje ove akademije je važan korak ka izgradnji digitalnih veština na Kosovu. To će pomoći mladim ljudima da povećaju svoju zapošljivost. Sa digitalnom tranzicijom mikro i malih preduzeća, to će doprineti ukupnoj konkurentnosti kosovske privrede“, rekao je ambasador Suniog.

 

EU i Nemačka su jedni od istaknutih pristalica digitalne tranzicije na Kosovu.

EU4Schools u Albaniji vraća nadu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Program koji finansira EU pomaže u renoviranju škola oštećenih u zemljotresu 2019.

Jutro 26. novembra 2019. zateklo je Albaniju u agoniji nakon zemljotresa jačine 6,4 stepena Rihterove skale. U njemu je poginula 51 osoba, a više od hiljadu naknadnih potresa dodatno je oštetilo kuće, obrazovne ustanove, javne i privatne zgrade. Zemljotres je ostavio gradove paralizovane, a zajednice beznadežnim. Uzeo je težak danak u obrazovnim ustanovama, ostavljajući hiljade dece traumatizovanim i nesigurnim u vezi sa svojim budućim obrazovanjem.

Ali pojavio se tračak nade. Evropska unija je 17. februara 2020. organizovala Međunarodnu donatorsku konferenciju „Zajedno za Albaniju“ u Briselu, sa ciljem da podrži napore za obnovu nakon zemljotresa. Evropska unija, Vlada Albanije, Ujedinjene nacije i Svetska banka izvršile su procenu potreba nakon katastrofe koja je poslužila kao oruđe za Konferenciju i kao osnova za rekonstrukciju i popravku. Evropska komisija je obećala 115 miliona evra iz budžeta EU za brzu rekonstrukciju i popravku ključnih javnih zgrada.

„Potražnja za podrškom je bila velika, jer su škole i vrtići uništeni, a učenici i deca su ostali bez odgovarajućih objekata za učenje. Neke od ovih obrazovnih institucija su već bile u lošem stanju, a zemljotres je samo pogoršao situaciju.”

Inicijativa #EU4Schools, vredna 75 miliona evra, pokrenuta je ubrzo nakon toga, donoseći nadu učenicima i nastavnicima u 11 najugroženijih opština. Nora Kushti je specijalistkinja za komunikacije UNDP-a u Albaniji i kaže: „Potražnja za podrškom je bila velika, pošto su škole i vrtići uništeni, ostavljajući učenike i decu bez odgovarajućih objekata za učenje. Neke od ovih obrazovnih institucija su već bile u lošem stanju, a zemljotres je samo pogoršao situaciju“.

Tokom procesa rekonstrukcije UNDP je kombinovao dva ključna principa: #BuildBackBetter i #BuildBackTogether. „Bolja izgradnja“ znači stvaranje jačih struktura koje mogu da se odupru zemljotresima i prirodnim katastrofama, ispunjavajući najviše međunarodne standarde kvaliteta i bezbednosti. Sva 63 obrazovna objekta, koje koristi 24.000 učenika i nastavnika, takođe će biti potpuno pristupačna za učenike sa smetnjama u razvoju i imaće namenske prostore za medicinsku negu i psihološku podršku.

U međuvremenu, „Ponovo gradimo zajedno“ ponudio je jedinstvenu priliku da se korisnici angažuju u rekonstrukciji sopstvenih obrazovnih institucija i da dizajn prilagode njihovim potrebama. Do sada je organizovano 58 konsultativnih sastanaka i 16 drugih događaja koji su okupili oko 1.900 učenika, roditelja, predstavnika lokalne samouprave i lokalnih institucija, promovišući vlasništvo i obezbeđujući održivost investicije.

„Nove škole su fantastične i imaju ultramoderne objekte, uključujući teretane, najsavremenije biblioteke, moderne laboratorije, energetski efikasne sisteme za hlađenje i grejanje i potpunu dostupnost za decu sa smetnjama u razvoju, uključujući liftove i izlaze u slučaju nužde: škole su zaista vrhunske“.

O projektu

„EU4Schools“ je program koji finansira Evropska unija kao odgovor na zemljotres od 26. novembra 2019. Program sprovodi UNDP u saradnji sa albanskom vladom. Ima za cilj da podrži građane u jedanaest pogođenih opština: Drač, Kamza, Kavaja, Kruja, Kurbin, Leža, Mirdita, Rogožina, Šijak, Tirana i Vora. Program je deo finansijske obaveze Evropske unije tokom Međunarodne donatorske konferencije, organizovane u Briselu 17. februara 2020. Opšti cilj ove inicijative je da dalje podrži lokalne i nacionalne vlade u smanjenju društvenih i ekonomskih gubitaka i ubrza proces oporavka kroz popravke i rekonstrukciju obrazovnih objekata.

Do sada je završeno 38 škola, tako da oko 10.000 dece uči u modernim objektima kao i njihovi vršnjaci u bilo kojoj zemlji Evropske unije. „Nove škole su fantastične i imaju ultramoderne objekte, uključujući teretane, najsavremenije biblioteke, moderne laboratorije, energetski efikasne sisteme za hlađenje i grejanje i potpunu dostupnost za decu sa smetnjama u razvoju, uključujući liftove i izlaze u slučaju nužde: škole su zaista vrhunske“, kaže Nora.

Portal transparentnosti je jedinstven aspekt ovog projekta. Ovo nudi ažuriranja u realnom vremenu o napretku rekonstrukcije i jača otvorenost podataka EU4Schools i posvećenost transparentnosti. Portal omogućava otvoren i sveobuhvatan pristup procesu rekonstrukcije, negujući poverenje među korisnicima i javnosti.

Projekat je takođe pokrenuo kampanju za podizanje svesti javnosti „Volim svoju školu“. Kroz ovu kampanju deca se okupljaju da razgovaraju o temama u vezi sa njihovim školama, uključujući rodnu ravnopravnost, zaštitu životne sredine, klimatske akcije i put Albanije za pristupanje EU. Jasno je da projekat je doneo osećaj nade u zajednicu, jer nove i šarene škole pružaju opipljivu investiciju u obrazovanje. Kako Nora kaže, ovo je „dugoročna investicija u društveni i ljudski kapital od strane EU, koja će doneti ogromne povrate .“

Inkluzivno obrazovanje za decu iz Albanije

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

EU podržava vaspitače iz Albanije inovativnim praksama u učionici.

Viola je vaspitačica. Dugi niz godina je rukovodila učionicama sa velikim brojem dece iz različitih sredina i različitih sposobnosti. Ona kaže da su izazovi bili ogromni: „Bilo mi je teško da zadovoljim različite potrebe sve dece u odeljenju. Podržavam ideju predškolske inkluzije i znam prednosti, ali nedostajalo mi je znanja i veština za inkluzivnu praksu“ . Uprkos poboljšanju obrazovnog sistema u Albaniji, filozofija inkluzije, posebno u predškolskom obrazovanju, nije dovoljno promovisana. Nastavnici su često bili ostavljeni da rade u izolaciji sa decom sa širokim spektrom sposobnosti učenja, i nudili su malo obuke.

„Bilo je nekih raštrkanih malih intervencija NVO-a, ali nije postojao holistički pristup tome kako se pozabaviti inkluzivnim obrazovanjem u predškolskim ustanovama.”

„Inkluzivno obrazovanje je skoro nova realnost u albanskom obrazovnom sistemu, posebno za predškolski uzrast“, kaže Mirlinda Bušati, specijalista za obrazovanje u Unicef-u Albanija. Ona objašnjava da Unicef veoma blisko sarađuje sa albanskim Ministarstvom obrazovanja na razvoju nacionalne strategije obrazovanja koja uključuje važnu komponentu o inkluzivnom obrazovanju, kao i o standardima za vaspitače. Međutim, uprkos dobrom radu na strategiji i standardima, Unicef je identifikovao da postoji značajan jaz u sprovođenju strategije. „Bilo je nekih raštrkanih malih intervencija nekih nevladinih organizacija, ali nije postojao holistički pristup o tome kako se pozabaviti inkluzivnim obrazovanjem u predškolskim ustanovama“, kaže Mirlinda.

Nastavnicima su bili potrebni programi praktične obuke nastavnika koji neguju pozitivne stavove i najbolje prakse za uspešnu inkluziju predškolskog uzrasta. Intervencije su bile potrebne kako bi se osiguralo da nastava ima pravi ritam za one koji se suočavaju sa većim poteškoćama u učenju. Uz podršku Evropske unije, Unicef je pomogao Ministarstvu obrazovanja i Agenciji za osiguranje kvaliteta u preduniverzitetskom obrazovanju (AAQPE) u Albaniji da razviju metodologije inkluzivnog obrazovanja za predškolske ustanove.

Unicef je takođe izradio priručnik za obuku i, zajedno sa AAQPE, obezbedio obuku o praktičnoj primeni metodologije za 582 nastavnika i direktora škola. Viola je bila jedan od nastavnika koji su učestvovali u obuci. „Novi alati uvedeni u obuku pomogli su mi da razvijem inovativne pristupe i unapredim svoju nastavu. Postepeno sam počela da usvajam nove stilove nastave koji uključuju različite načine učenja. Ako želimo da deca budu od pomoći jedni drugima – da prihvate, komunicirajte i budite prijateljski nastrojeni jedni prema drugima – moramo to naučiti“, kaže ona.

„Pored finansiranja EU, činjenica da je svaki deo ove inicijative bio u skladu i sa zahtevima za pristupanje EU učinila je podršku EU još značajnijom u smislu saradnje sa vladom i institucijama.”

O projektu

Promovisanje inkluzivnog obrazovanja deo je programa „Ublažavanje uticaja COVID-19 na živote dece i roditelja na Zapadnom Balkanu i Turskoj“ koji sprovodi Unicef, a finansira EU preko Generalnog direktorata Evropske komisije za politiku susedstva i Pregovora o proširenju (DG NEAR). Očekuje se da će kroz ovaj program vredan 5 miliona evra 490.000 dece i roditelja širom programske oblasti imati bolji pristup javnim uslugama koje promovišu rani razvoj dece, obrazovanje, zdravlje i zaštitu kao deo oporavka od COVID-19.

Ove godine, metodologiju za predškolsko inkluzivno učenje akreditovalo je Ministarstvo obrazovanja Albanije. Prema Mirlindi, ovo je veliki korak napred: „To znači da sada svi vaspitači mogu da koriste ovu metodologiju koja obezbeđuje kvalitetno inkluzivno obrazovanje“, kaže ona.

Činjenica da je projekat podržala Evropska unija značila je mnogo u ovom kontekstu. „Pored finansiranja EU, činjenica da je svaki deo ove inicijative bio u skladu i sa zahtevima za pristupanje EU učinila je podršku EU još važnijom u smislu saradnje sa vladom i institucijama“, kaže Mirlinda.

Kad dečja strast preraste u profesiju

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU pomaže mladim ljudima na Kosovu da ostvare svoje profesionalne ambicije u IKT i digitalnom sektoru.

Detjon Ćoćaj je 21-godišnjak iz Prizrena i jedan je od mnogih mladih ljudi koji poslednjih godina vide informacionu tehnologiju kao atraktivan sektor za svoj profesionalni život. Odluka da se otisne na profesionalno putovanje u IKT za Detjona nije bila tehničke prirode: počela je kao strast kada je imao samo 10 godina. Tada se Detjon u kući jednog druga prvi put susreo sa kompjuterom. „To je bilo polje gde ste mogli beskrajno da pronalazite nove informacije: bila je to ljubav na prvi pogled“, kaže on. Posle tog nezaboravnog iskustva počeo je da moli roditelje da mu kupe kompjuter. Kada su mu uslišili molbu, za Detjona je počelo uzbudljivo putovanje.

„Iako je fakultet na koji idem prilično ažuran, oni i dalje ne mogu u potpunosti da prate brzi razvoj IKT-a. Profesionalni kursevi su uvek dobra opcija za popunjavanje ove praznine.“

Detjon je dalje razvijao svoje IKT i digitalne veštine, a kada je došlo vreme za fakultet, nije se dvoumio šta će studirati. Započeo je studije 2020. godine, ali je želeo da uči više i brže. Shodno tome, počeo je da traži dodatne opcije i mogućnosti za unapređenje svojih veština i naišao je na obaveštenje o projektu koji finansira EU, a koji nudi besplatne kurseve o IKT veštinama za mlade sa Kosova. „Iako je fakultet na koji idem prilično ažuran, oni i dalje ne mogu u potpunosti da prate brzi razvoj IKT-a. Profesionalni kursevi su uvek dobra opcija za popunjavanje ove praznine“, kaže Detjon.

Projekat EU Podrška konkurentnosti IKT sektora na Kosovu bio je usmeren na pružanje obuke o IKT-u, digitalne veštine i poslovno upravljanje, uključujući razvoj veba, Java programiranje, sajber bezbednost, Pajton, big data, mašinsko učenje, upravljanje IT projektima i meke veštine. Pored toga, projekat je obezbedio kurseve poslovne obuke o menadžmentu i liderstvu u IKT sektoru. Detjon je učestvovao u dva modula kursa: razvoj Jave i Androida i veb razvoj.

„Znanje stečeno na ovom kursu mi je mnogo pomoglo. Na primer, na mom razgovoru za posao bilo je nekih tehničkih pitanja na koja sam znao da odgovorim zahvaljujući kursu, što je uticalo na moj uspeh na intervjuu.“

O projektu

Podrška EU konkurentnosti kosovskog IKT sektora, brendirana kao „IKT za rast Kosova“, ima za cilj da poboljša konkurentnost kosovskih digitalnih i tradicionalnih preduzeća podržavajući širenje kosovskog IKT sektora, što dovodi do otvaranja novih radnih mesta. Štaviše, projekat namerava da premosti jaz digitalnih i poslovnih veština na održiv način koji zadovoljava potrebe tržišta i povećava izvoz kosovskih IKT preduzeća, kao i izgradnju konkurentnosti kosovskih digitalnih i tradicionalnih preduzeća kroz upotrebu IKT-a.

Projektom upravlja Kancelarija Evropske unije na Kosovu, a sprovodi ga WeGlobal u partnerstvu sa European Projects Management Ltd i Prištinskom REA-om. Traje 42 meseca, od januara 2020. do jula 2023. godine.

Kao rezultat vrednog rada, znanja stečenog na fakultetu, a posebno onog stečenog na kursevima koje je finansirala EU, Detjon je dobio posao u Bottomline Technologies, kompaniji koja posluje u više od 90 zemalja širom sveta. „Znanje stečeno na ovom kursu mi je mnogo pomoglo. Na primer, na mom razgovoru za posao bilo je nekih tehničkih pitanja na koja sam znao da odgovorim zahvaljujući kursu, što je uticalo na moj uspeh na intervjuu“, kaže on.

Detjon ima velike lične ambicije u IKT i digitalnom sektoru. „U budućnosti sebe vidim kao vlasnika nekog proizvoda i generalnog direktora važne IKT kompanije koja zapošljava i stvara pozitivne perspektive za druge mlade ljude“, kaže on.

Pristupačna i zdrava hrana za mlade

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU podržava srednje stručne škole u proizvodnji zdrave hrane bez alergena.

Gojaznost je sve češća pojava među mladima u Bosni i Hercegovini i Srbiji. Prema naučnim radovima rađenim u obe zemlje, gotovo 15 odsto mladih bori se sa gojaznošću, a preko 35 odsto njih, kako je opisano, ima višak kilograma. S druge strane, do 10% populacije osetljivo je na određenu hranu, što se manifestuje alergijskim reakcijama koje narušavaju zdravlje. Naučno istraživanje zaključuje da je glavni uzrok tome povećana potrošnja brze hrane, a članovi nevladine organizacije „Udruženje Bezgranični“ iz Srbije preduzeli su mere da bi se ova situacija poboljšala.

Pored dve srednje stručne škole iz pograničnih gradova Rume u Srbiji i Zvornika u Bosni i Hercegovini, Udruženje Bezgranični pokrenulo je projekat čiji je cilj da podstakne zapošljavanje mladih u pograničnoj oblasti ponudom novih gastronomskih proizvoda. Pored zapošljavanja, projekat takođe ima za cilj da stvori zdrav, bezbedan i dostupan asortiman hrane za mlade i ugrožene grupe, sa pristupačnom cenom.

„Nažalost, u pograničnoj oblasti zdrava hrana i hrana bez alergena gotovo da ne postoje, tako da smo morali da se bacimo na posao.“

Nove hranljive avanture

Jovan Jovanović je rukovodilac projekta u Udruženju Bezgranični. On objašnjava da je njihova ideja bila da se poveća zaposlenost mladih u pograničnoj oblasti sa ciljem da se obezbedi zdrava hrana za mlade, a posebno za mlade iz ugroženih grupa sa finansijskim izazovima. „Nažalost, u pograničnoj oblasti zdrava hrana i hrana bez alergena gotovo da ne postoje, tako da smo morali da se bacimo na posao“, kaže Jovan.

Srednja stručna škola Branko Radičević iz Rume i Srednja stručna škola Petar Kočić iz Zvornika učestvuju u projektu i nude ugostiteljsku obuku uz višedecenijsko iskustvo u radu sa mladima. Međutim, njima nedostaje oprema i savremena stručnost u podučavanju učenika da pripremaju zdravu hranu. Projekat im je u početku pomogao da renoviraju svoje kuhinje, opremivši ih najsavremenijom opremom. Nakon toga, projekat je pokrenuo dva programa obuke i stručne pomoći za nastavnike i učenike na temu zdrave ishrane i hrane bez alergena.

Zdrava hrana koju učenici proizvode u školama biće ponuđena u školskim menzama po pristupačnoj ceni. Jovan objašnjava da će ti restorani biti registrovani kao socijalna preduzeća, što će takođe obezbediti njihovu održivost. Restorani će biti neprofitni, ali sa prihodom koji ostvare moći će da kupe kvalitetne sastojke za pripremu hrane. Istovremeno, studenti će steći značajno iskustvo, tako da će već kada maturiraju biti spremni za tržište rada.

„Podrška EU bila je od presudnog značaja u sprovođenju ovog projekta, jer ni škole ni lokalne vlasti ne bi mogle da realizuju projekat na drugi način.“

O projektu

U okviru Prekograničnog programa Srbija – Bosna i Hercegovina 2014-2020 kao deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA II), izdvajanja za 2016, 2017. i 2018. godinu, podržan je projekat „Zdravi i bezbedni gastronomski proizvodi kao potencijal za novo zapošljavanje“ koji finansira EU. Projekat je počeo u maju 2022. godine i očekuje se da će biti završen do kraja 2022. godine. 

Udruženje Bezgranični identifikovalo je nedostatak organske, zdrave i hrane bez alergena izvan škola u pograničnom regionu, tako da će projekat takođe preduzeti aktivnosti na promovisanju specijalističkog znanja maturanata ovih škola na tržištu rada. Projekat će pokrenuti internet portal za ugostitelje koji će omogućiti poslodavcima da se direktno povežu sa kvalifikovanim učenicima čiju će stručnost škola garantovati.

Ovaj projekat je finansirala Evropska unija sa preko 250.000 evra. Jovan objašnjava da bez podrške EU ništa od toga ne bi bilo moguće. „Podrška EU bila je od presudnog značaja u sprovođenju ovog projekta, jer ni škole ni lokalne vlasti ne bi mogle da realizuju projekat na drugi način“, kaže. On se nada da će aktivnosti koje se preduzimaju u okviru projekta poslužiti kao primer školama u drugim gradovima u Srbiji, kao i da će vlada na osnovu tih primera umnožiti ovaj projekat.

Najmlađi preduzetnici razvijaju veštine prelazeći granice

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Srednjoškolci u pograničnom području između Srbije i Severne Makedonije poboljšavaju svoje mogućnosti za razvoj karijere uz podršku EU.

Marina Đorić je upravo završila ekonomsko-trgovačku gimnaziju u Vranju. Od mnogih smerova, izabrala je turizam. „Već na prvoj godini sam shvatila da je to moj profesionalni poziv“, kaže Marina. Marina i njene kolege učili su u školi o temama kao što su turistički menadžment i marketing i preduzetništvo, ali je nedostajao jedan važan obrazovni element: prilika da se ove veštine primene u stvarnom životu. Ova prilika pružena je kroz projekat koji je finansirala EU tokom poslednje godine školovanja, baš kada je Marini i njenim prijateljima bila potrebna ova podrška.

Još jedna praznina u obrazovanju bila je stara informatička oprema koja nije radila kako treba. Projekat je stoga podržao školu i opremom. Međutim, Marina ističe praksu kao najvažniji dobitak za nju.

„Na primer, imali smo zajedničku radionicu i takmičenje sa učenicima iz drugih škola gde smo morali da razvijamo ideje o startap biznisima i da napravimo poslovni predlog i kratki film o našim idejama. Kolega i ja smo došli na ideju o prodavnici slatkiša. Morali smo da vršimo istraživanja obilazeći prodavnice slatkiša u okolini da bismo razumeli kako funkcionišu, identifikovali najbolje primere i stavili ih u naš predlog. To nam je pomoglo da mnogo bolje razumemo kako ideje za razvoj posla funkcionišu“, kaže Marina.

„Zbog nedostatka opreme ili mogućnosti praktičnog iskustva u školama, učenici su morali da utroše još jednu godinu ili više nakon mature, unapređujući svoje veštine kroz praktičan rad pre nego što bi dobili posao. Želeli smo da doprinesemo prevazilaženju ovog problema.“

Praktične veštine i znanje za bolji početak karijere

Jovan Jovanović je rukovodilac projekta prekogranične saradnje Severne Makedonije i Srbije koji finansira EU pod nazivom „Centri za inovativni razvoj društvenog preduzetništva: savremene perspektive za socijalnu integraciju mladih“. Ideja projekta nastala je kako bi se rešili izazovi nedostatka opreme i mogućnosti prakse i stažiranja za srednjoškolce koji su zajednički sa obe strane granice. „Zbog nedostatka opreme ili mogućnosti praktičnog iskustva u školama, učenici su morali da utroše još jednu godinu ili više nakon mature, unapređujući svoje veštine kroz praktičan rad pre nego što bi dobili posao. Želeli smo da doprinesemo prevazilaženju ovog problema“, kaže Jovan.

Pored srednje škole u Vranju, projektom je obuhvaćena i srednja škola Pero Nakov u Kumanovu u Severnoj Makedoniji. U obe škole projekat ima sedište u centru za inovativni razvoj društvenog preduzetništva i opremio je ove centre savremenom tehnologijom, obezbeđujući dodatnu obuku za nastavnike o društvenom i modernom preduzetništvu. Projekat je takođe pružio ciljanu podršku profilima ekonomskog obrazovanja koji se predaju u tim školama. U obe škole projekat je pokrenuo socijalna preduzeća koja mogu da ostvare prihod, ali i pomognu učenicima da steknu dovoljno praktičnog iskustva pre nego što maturiraju.

Na primer, škola u Kumanovu ima odsek za grafički dizajn, ali nema profesionalni štampač zahvaljujući kojem bi učenici mogli da vide svoj rad. Projekat je opremio ovu školu mašinama koje mogu da štampaju i na šoljama, tekstilu i drugim materijalima. Dizajni koje su proizveli studenti sada će biti štampani i ponuđeni na tržištu. Isto tako, škola u Vranju ima i kulinarski odsek, koji je projekat opremio savremenom profesionalnom opremom za kuvanje. Ova škola će uskoro na tržište plasirati i svoje ukusne prehrambene proizvode. „Ostale sekcije, kao što su prodaja, finansije i oglašavanje, biće deo tih društvenih preduzeća, gde će učenici moći da koriste svoje veštine u realnim situacijama i da ostvaruju prihod za škole“, kaže Jovan.

„Podrška EU je značajna u smislu finansijskog doprinosa, ali i u smislu dugoročne održivosti.“

O projektu

Opšti cilj projekta „Centri za inovativni razvoj društvenog preduzetništva: savremene perspektive za socijalnu integraciju mladih“ koji finansira EU je podrška mladim ljudima da razviju svoj potencijal i započnu društveno preduzetništvo sa mogućnostima da testiraju svoje ideje u praksi.  Cilj projekta je da se ovaj cilj ostvari kroz aktivnosti kao što su pokretanje centara za preduzetništvo u školama, obuka nastavnika, realizacija studijskih poseta za učenike i opremanje škola savremenom opremom. Ukupna finansijska vrednost projekta je preko 170.000 evra i finansira se kroz IPA Program prekogranične saradnje za Srbiju i Severnu Makedoniju.

Za kraj, projekat će pokrenuti veb platformu od koje će, osim učenika, imati koristi i mala i srednja preduzeća (MSP). Portal će sadržati bazu podataka MSP-a iz regiona gde će moći da predstave svoje proizvode. Pored toga, stranica će imati odeljak gde će učenici moći da predstave sebe i svoje veštine kroz kratke video snimke. „Na taj način ćemo moći da povećamo privrednu saradnju u prekograničnom regionu, ali i da povećamo mogućnosti zapošljavanja učenika“, kaže Jovan.

On dodaje da je finansijska podrška EU bila presudna za oživljavanje ove projektne ideje, jer te škole uglavnom dobijaju sredstva od svojih vlada samo za hitne potrebe, kao što je popravka krovova koji prokišnjavaju. Dodaje da sama činjenica da EU podržava projekat doprinosi njegovoj održivosti – finansiranje EU je „žig odobravanja“, daje neku vrstu garancije da se projekat zasniva na detaljnoj analizi i visokim standardima, što zauzvrat znači da lokalne i centralne vlasti i druge organizacije ozbiljnije shvataju projekat.

„Podrška EU je značajna u smislu finansijskog doprinosa, ali i u smislu njene dugoročne održivosti“, kaže Jovan.

Počela druga nedelja Dana otvorenih vrata širom Zapadnog Balkana

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Dani otvorenih vrata koji promovišu novi konkurs za Mlade evropske ambasadore (YEA) organizovani su i prošle sedmice, kada su YEA predstavili svoju mrežu na Kosovu, u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji.

 

Devetog juna, YEA iz Bosne i Hercegovine bili su domaćini Dana otvorenih vrata u Evropskoj kući u Sarajevu. Kroz uspešnu saradnju sa Delegacijom EU u BIH, na manifestaciji je održana prezentacija YEA, proslava 35 godina Erazmus programa, ali i živa diskusija sa ambasadorom Johanom Satlerom. Štaviše, oko 50 mladih osvojilo je nagrade na kvizu YEA i odlično se zabavilo stekavši nova poznanstva.

 

YEA sa Kosova bili su domaćini Dana otvorenih vrata u Evropskoj kući u Prištini 10. juna. Tim povodom, YEA i Delegacija EU organizovali su otvorenu diskusiju između ambasadora EU na Kosovu Tomaša Sunjoga, YEA i prisutne omladine. Nedelja je završena Danima otvorenih vrata u Strumici i Nišu, gde su se YEA sastali sa svojim vršnjacima i pozvali ih da se pridruže mreži kao treća generacija Mladih evropskih ambasadora.

 

Platforma Mladi evropski ambasadori (YEA) je kreativna mreža mladih aktivista sa celog Zapadnog Balkana (Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija). YEA dolaze iz različitih sredina, ali svi oni imaju zajedničku viziju: Zapadni Balkan ujedinjen u raznolikosti. Zajedno uče jedni o drugima i EU, vode kreativne projekte, stiču nove veštine, povezuju se putem društvenih mreža i organizuju inspirativne događaje – uvek vođene idejom da je aktivizam mladih najmoćnija snaga društvenih promena.

 

Ciljevi mreže su razmena vrednosti EU; podizanje svesti o saradnji EU sa partnerima sa Zapadnog Balkana; prikazivanje opipljivih rezultata ove saradnje; doprinos političkom dijalogu o različitim temama i pomoć u povećanju građanskog aktivizma.

Žene su perjanica brzog razvoja IKT servisa na Kosovu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Sužavanje digitalnog rodnog jaza: veća zastupljenost žena u IKT je od suštinskog značaja za ovaj sektor kojim dominira izvoz

Sektor informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) na Kosovu brzo se menja, uglavnom zbog sve veće potražnje i rešenja koja kompanije nude. Široka upotreba interneta daje rezultate na Kosovu, posebno za njegovu omladinu i nova (IKT) preduzeća.

Eurostat je 2021. godine izvestio da je 96% stanovništva Kosova starosti od 16 do 74 godine koristilo internet u prethodna tri meseca, što znači da je Kosovo na prvom mestu u regionu po korišćenju interneta, a čak i nekoliko procenata iznad proseka Evropske unije. Ovaj kontekst je preduslov za razvoj digitalne transformacije mnogih usluga u društvu, ali ne nužno samo na Kosovu. Nekoliko kompanija sa sedištem u i oko Prištine pružaju IKT usluge za Evropu i Severnu Ameriku. Neki od njih čak i nemaju domaće klijente, što se odražava u studiji IKT asocijacije STIKK,koja potvrđuje da je preko 90% ovih usluga za instranstvo.

„IKT je nekada smatran muškim poslom, ali to se brzo menja.“

Sužavanje digitalnog rodnog jaza

Jedna od posledica dobrodošlog rasta je da nudi radna mesta u društvu pogođenom nezaposlenošću i da ta radna mesta zaustavljaju odlazak mladih sa Kosova. IKT sektor takođe postaje sve inkluzivniji.

Žene se nalaze u svim delovima sektora, od tehničkih pozicija u programiranju, do menadžmenta i kreiranja politika u IKT-u. Jedan od primera je Ilirijana Ibraj, koja vodi odsek za poslovni rast LinkPlusa, jedne od pionirskih kompanija koja već skoro deset godina izvozi usluge.

„IKT je nekada smatran muškim poslom, ali se to brzo menja“, kaže Ibraj, koja dodaje da se oseća dobro u tom sektoru, između ostalog i zato što može da pruži drugačiju perspektivu. Žene čine više od jedne trećine ukupnog broja zaposlenih u njenom preduzeću. „Sve veći broj žena u IT-u menja način razmišljanja i stereotipe na radnom mestu, ali i u odnosu na klijente gde perspektiva koja ne dolazi od muškaraca može biti ključna.“

Mogućnost da se promeni procenat devojaka u ovom sektoru počinje od obrazovanja, gde takozvani STEM (Nauka Tehnologija Energetika i Matematika) predmeti doživljavaju povratak kao profesije sa potencijalom zapošljavanja. Pored tradicionalnih univerziteta, postoje i inovacioni centri, privatne inicijative i međunarodni donatori koji nude obučavanje mladih u pomenutim predmetima. Među njima je i projekat koji finansira EU i koji je u okviru podrške konkurentnosti kosovskog IKT sektora obučio oko 100 predavača i 1.000 studenata. Većina učesnika je sertifikovana za veb razvoj, sajber bezbednost i programske jezike koji se najčešće traže u IKT sektoru.

Druga komponenta na kojoj projekat radi sa sektorom je jačanje veza sa kompanijama čije je sedište u Evropskoj uniji.

„Jedna od naših strategija za rast dolazi iz uverenja da možemo da proširimo naše poslovanje zajedno sa budućim partnerima u EU.“

O projektu

Opšti cilj projekta EU Podrška konkurentnosti kosovskog IKT sektora je unapređenje konkurentnosti kosovskih digitalnih i tradicionalnih preduzeća podržavajući širenje kosovskog IKT sektora, što dovodi do rasta i otvaranja novih radnih mesta.

Projekat takođe ima za cilj da premosti jaz u digitalnim i poslovnim veštinama na održiv način koji zadovoljava potrebe tržišta i povećava konkurentnost kosovskih digitalnih i tradicionalnih preduzeća i povećava izvoz kosovskih IKT preduzeća i tradicionalnih preduzeća korišćenjem IKT-a.

IKT ne zna za granice

Najpopularnije izvozne usluge kosovskih kompanija uključuju IT konsalting, razvoj veb dizajna, mobilna rešenja i e-trgovinu. LinkPlus nudi ove usluge klijentima koji posluju u EU, ali i onima na severoameričkim tržištima. Budućnost izgleda sjajno za preduzeće koja razmatra saradnju sa kompanijama identifikovanim na nedavnim direktnim sastancima.

„Jedna od naših strategija za rast dolazi iz našeg uverenja da možemo da proširimo poslovanje zajedno sa budućim partnerima u EU“, objašnjava ona. „Uspostavili smo početne kontakte, sa fokusom na sektore za koje smo se specijalizovali, a sada znamo više o tržištu i ključnim igračima.“ Ona kaže da je zadovoljna početnim predstavljanjem investicionog potencijala Kosova, što podrazumeva kosovsku omladinu, poslovnu klimu, blizinu EU, korišćenje evra kao valute i prijateljske odnose sa klijentima koje vidi kao najvažnije osobine svog društva.

Takođe je dodala da ima ličnu misiju unapređenja položaja žena i koristi inicijativu „DigiWomen“, gde je članica odbora, kao platformu za pridruživanje ženama u IT-u koje mogu da posluže kao uzor. „Ako želimo da postignemo rodnu ravnopravnost, najvažnije je da budemo uzor i inspirišemo nove generacije: promena mora da dođe od nas samih da bismo učinili društvo boljim.“