Skip to main content

Area of Cooperation: Education and training

Nova plovidba za tradicionalne zanate

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Crnogorska gradnja brodova od drveta postaje svetski brend

Jedno vreme, Petar Bokovac bio je jedina osoba na crnogorskom primorju koja je poznavala drevnu tehniku gradnje brodova od drveta. Nije imao formalno brodograditeljsko obrazovanje, ali je od šezdesetih godina prošlog veka nudio usluge popravke koristeći tradicionalni zanat izrade drvenih čamaca u svojoj radionici Bokovac Kalafat u Baru.

Od popravke brodova nije bilo bitnije zarade, ali su pre dvadeset godina Petar i njegov sin Nenad napravili svoj prvi ribarski brod od 30 tona. Tada je Nenadova supruga Miroslavka odlučila da se pridruži firmi i podigne poslovanje na viši nivo, pretvarajući radionicu Bokovac Kalafat u svetski brend. Miroslavka se posvetila marketingu drvenih brodova koje proizvode njeni muž i svekar, promovišući njihov zanat u lokalnoj zajednici, kod vlasti i na međunarodnom tržištu kao važan element kulturnog nasleđa i turističkog potencijala.

„Ono što možemo da podelimo je naš jedinstveni pristup koji samo mi imamo.“

Predstavljanje domaćeg umeća svetu

Miroslavka priča da je lokalna zajednica bila prilično sumnjičava kada je ona prvi put predstavila ideju o promociji tradicionalne proizvodnje drvenih brodova. „Pitali su ko bi bio zainteresovan za naše drvene brodove u ovim vremenima modernih jahti i napredne tehnologije“, kaže ona.

Međutim, Miroslavka se nije dala obeshrabriti. „Mislila sam da možemo da podelimo naš jedinstveni pristup koji samo mi imamo.“

Da bi se održala ekskluzivnost brenda, porodica Bokovac mora da ispuni uslov da više od 80% materijala koji se koristi u izradi brodova mora biti crnogorskog porekla. Za gradnju uglavnom koriste dud, drvo koje je dobro poznato duž crnogorskog primorja i koje porodica Bokovac naziva „crnogorskom tikovinom“. Izuzetno je lagano, ali i jako, što je ključno za kvalitet finalnog proizvoda, jer drvo mora proći ozbiljnu obradu pre nego što se upotrebi u izradi broda. Miroslavka kaže: „Nije uvek lako kupiti dudovinu, ali kako sve više ljudi u našim krajevima zna da su ti materijali potrebni, sve su češći pozivi ljudi koji na svom imanju imaju dudove i koji ih nude na prodaju.“

Događaj iz oblasti brodogradnje koji je izazvao najviše interesovanja medija u Crnoj Gori i regionu u poslednjih nekoliko godina bila je vest da je kraljevska porodica Abu Dabija od radionice Bokovac Kalafat naručila tri broda: jedan manji sa motorom, drugi samo metar duži od prvog, a treći dug 10 metara. Nenad i Petar su naporno radili sa svojim radnicima kako bi ispunili sve uslove i da bi mogli da završe plovila na vreme. Dolaskom brodova u Emirate, porodica Bokovac je postala globalno priznata marka.

„Projekat ReLOaD pomogao nam je u daljoj promociji ove veštine našoj zajednici i svetu. Što je još važnije, pomogao nam je da ovu veštinu prenesemo na mlađe generacije.“

O programu

Regionalni program lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu (ReLOaD) finansira Evropska unija, a sprovodi ga Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP). ReLOaD je sada u svojoj drugoj fazi, koja traje do 2024. godine.

 

Nedavno je radionica Kalafat udružila snage sa projektom ReLOaD koji finansira EU i započela misiju promovisanja njihovog zanata duž cele crnogorske obale. Projekat Cattaro Sail ponudio je obuku u brodogradnji mladim ljudima, kao i promociju jedrenja kroz publikacije i društvene mreže. Veliko finale bila je manifestacija „Dani jedrenja“ i Kotorska regata. Modeli jedrilica iz ovog projekta poklonjeni su Pomorskom muzeju, a napravljen je i veliki korak ka očuvanju ove istorijske veštine, kao i ukazivanju na njenu vrednosti za turizam. Miroslavka kaže da je radionici Kalafat „ReLOaD projekat pomogao u daljoj promociji ove veštine u našoj zajednici i svetu. Što je još važnije, pomogao nam je da ovu veštinu prenesemo na mlađe generacije.“

Reč kalafat se može naći i u grčkom i u arapskom jeziku, a od davnina se odnosila na brodskog majstora stručnog za održavanje drvenog kostura broda. Kasnije je ovaj termin počeo da se odnosi na najiskusnije i najuglednije brodograditelje. Radionica Bokovac je jedina na svetu koja ima pravo da koristi naziv „Kalafat“. Za njih, kao i za Crnu Goru, čast je održati ovu tradiciju u životu.

„Udhë“ pronalazi način da ponudi deljenje vožnji na Kosovu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Grupa mladih inovatora pokrenula je aplikaciju za deljene vožnji uz podršku EU

Erol Gorči, rođeni Pećanac, morao je kao student da nekoliko puta nedeljno putuje u 80 kilometara udaljenu Prištinu, gde je studirao. Taksiji su bili preskupi, a autobusi nisu bili česti. Kao i mnogi drugi putnici, dovijao se na razne načine, proveravajući da li će neko od njegovih prijatelja ili rođaka da ide u Prištinu, kako bi mogao da podeli vožnju s njima.

Erol je studirao informatiku i tehnologiju i dok je razvijao svoje IT veštine, palo mu je na pamet da bi taj nedostatak ponude međugradskog prevoza mogao da se dopuni platformom za deljenje vožnji koja bi mogla biti i zanimljiva poslovna prilika. I tako je nastao Udhë (što na albanskom znači „put“ ili „putovanje“), prva aplikacija za deljenje vožnji na jugu Balkana koja povezuje vozače i putnike.

„Hteli smo da testiramo zamisao putem društvenih mreža pre nego što počnemo da razvijamo aplikaciju i uspelo je.“

Erol i njegovi prijatelji su prvi put razgovarali o ovoj ideji pre nekoliko godina i prvo su odlučili da pokrenu stranicu na društvenim mrežama na kojoj će ljudi zainteresovani za deljenje vožnje moći da komuniciraju i organizuju zajednička putovanja. „Hteli smo da testiramo zamisao putem društvenih mreža pre nego što počnemo da razvijamo aplikaciju i uspelo je“, kaže Erol.

Za kratko vreme, grupa za deljenje vožnji na Fejsbuku okupila je oko 10.000 članova. To je bio dokaz da su ljudi zainteresovani, a Erolov tim je prepoznao priliku za razvoj profesionalne usluge. Aplikaciju za vozače i putnike počeli su da razvijaju početkom 2020. godine. Kako su imali vrlo malo iskustva u ovoj vrsti poduhvata, za tehničku pomoć su se prijavili projektu VentureUP koji finansira EU i usmeren je ka izradi prototipa. Erol i njegov tim su imali koristi od vebinara i marketinških tehnika, poslovnog modeliranja i finansiranja koji su im pomogli da postanu stručniji u ovoj oblasti. Pored toga, fokusirali su se na sistematsko prikupljanje podataka, što im je dalo mnogo čvršću osnovu za sticanje poverenja u svoj poslovni model i pokretanje aplikacije.

„Podrška koju smo dobili od Evropske unije bila je ključna u razvoju i sprovođenju naše zamisli.“

O projektu

Projekat VentureUP – Venture Incubator Univerziteta u Prištini, koji podržava Evropska unija na Kosovu, pruža studentima i startapima mogućnost da razviju preduzeća koja stvaraju radna mesta i povećaju svoje šanse za značajno zapošljavanje na Kosovu. Tokom prvog inkubacionog programa u 2019. godini, program je završilo sedam startapa sa ukupno 23 člana. Od toga, četiri startapa su se registrovala kao preduzeća koja ostvaruju prihode i zapošljavaju ukupno 15 ljudi. U 2020. godini bilo je 12 startapa sa 31 članom koji su završili drugi program inkubacije. Kao rezultat toga, registrovano je pet preduzeća koja ostvaruju prihode i zapošljavaju ukupno 18 ljudi.

Aplikacija se nalazi u ponudi preko Google Play-a i Apple store-a od januara 2021. godine. Onlajn zajednica sada ima više od 30.000 pratilaca putem društvenih mreža i blizu 15.000 korisnika mobilne aplikacije. Oni svakodnevno rešavaju probleme prevoza za nekoliko stotina putnika. Erolova četvoročlana ekipa sada traži značajniji obrt i pomoć u obezbeđivanju anđeoske investicije za proširenje poslovanja. Plan je da pokrenu uslugu u Albaniji i na balkanskim tržištima na kojima je propala najveća platforma EU za deljenje vožnji.

Erol objašnjava da u kosovskom obrazovnom sistemu nedostaje obrazovanje o preduzetništvu i načinima razvoja ideje u proizvod i o monetizaciji ideja. Za njega su, dakle, projekti inkubatora presudni u omogućavanju prvih koraka u poslovanju i preduzetništvu. „Podrška koju je pružila Evropska unija bila je presudna u razvoju i sprovođenju naše ideje“, kaže on.

Obrazovanje za sve na Kosovu

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat EU za inkluzivno obrazovanje na Kosovu pruža podršku deci sa posebnim potrebama i deci iz ugroženih zajednica. Arti je 12-godišnji dečak koji se tvrdoglavo bori za svoju nezavisnost. On ima Daunov sindrom, genetski poremećaj koji se obično povezuje sa poteškoćama u učenju. Tek tokom njegovog detinjstva kosovski zakon se promenio i dozvolio da deca sa Daunovim sindromom i druga deca sa posebnim potrebama mogu da pohađaju škole sa redovnom nastavom. Učenici poput Artija sada uče u novoj eri. Uključivanje dece s posebnim potrebama u redovne škole bez asistenta na času može predstavljati izazov. Pošto škola nije mogla da obezbedi asistenta, u Artijevom slučaju je tu ulogu preuzela njegova majka. To je trajalo nekoliko godina, dok se projekat Obrazovanje za sve, koji finansira EU, nije umešao kako bi se Artiju i drugoj deci pružio asistent za posebne potrebe u njihovim školama. „Uz pomoć posvećenog asistenta, Arti je uspeo da bude potpuno nezavisan od mene i da razvije svoje veštine ispunjavanjem većine ciljeva u svom individualnom planu učenja“, kaže Artijeva majka Florentina.

„Deca sa posebnim potrebama suočavaju se sa različitim izazovima: neka od njih mogu imati poteškoća sa čitanjem, neka sa matematikom ili nekim drugim predmetima. Stoga osmišljavamo i sprovodimo individualni plan učenja za svako dete sa posebnim potrebama.“

Artiju u svakodnevnim školskim aktivnostima pomaže Dženeta Šabani, diplomirana studentkinja pedagoškog fakulteta koja se pridružila projektnom timu kao pripravnica. Čim je počela da radi, sastala se sa razrednim starešinom kako bi osmislila individualni plan učenja za Artija i počela sa njegovom primenom. „Deca sa posebnim potrebama suočavaju se s različitim izazovima: neka od njih mogu imati poteškoća sa čitanjem, neka sa matematikom ili nekim drugim predmetima. Stoga osmišljavamo i sprovodimo individualni plan učenja za svako dete sa posebnim potrebama“, kaže Dženeta. Dženeta pomaže Artiju tokom časa i stalno je prisutna u učionici zajedno sa redovnim nastavnikom. Osim što radi sa Artijem, ona pruža podršku i drugoj deci. Njen dugoročni profesionalni plan je da radi kao školska savetnica, tako da je iskustvo koje je stekla u ovom projektu izuzetno dragoceno. „Možda je najbolji deo mog angažovanja u ovom projektu to što ću, kada počnem da radim kao školska savetnica, moći da prenesem sva znanja iz ovog projekta u školu u kojoj ću raditi, kako bi i drugi nastavnici i deca imali koristi“, kaže ona. Projekat Obrazovanje za sve sprovodi češka nevladina organizacija (NVO) Ljudi u nevolji (People in Need) i njihovi partneri sa Kosova. Njomza Emini iz organizacije Ljudi u nevolji objašnjava koliko je projekat od suštinskog značaja za decu sa posebnim potrebama na Kosovu. „Imali smo slučajeve u kojima škole nisu bile voljne da prime decu sa posebnim potrebama, jer im je potrebna posebna pažnja, a škole nemaju obučeno osoblje. Čak i da imaju vremena za njih, postojeći nastavnici nemaju specifičnu obuku za rešavanje potreba te dece“, kaže Njomza. Njen projekat stoga vodi program angažovanja 42 pripravnika koji pružaju podršku 250-oro dece kao što je Arti, koja imaju posebne potrebe ili su iz ugroženih zajednica. Projekat  nudi i obuku redovnim nastavnicima o inkluzivnom obrazovanju dece sa posebnim potrebama. Projekat je do sada obučio preko 150 nastavnika, a plan je da obuče najviše 225 do kraja projekta. Obuka sadrži teme kao što su principi inkluzije, komunikacija sa decom sa posebnim potrebama i otkrivanje i upravljanje slučajevima maltretiranja. „Rukovodioci škola i nastavnici koji su učestvovali na obuci veoma su je lepo primili“, kaže Njomza.

„Postoje znatne praznine u inkluzivnom obrazovanju na Kosovu i dok naše institucije ne uspeju da popune te praznine, podrška EU i drugih donatora je veoma važna.“

O projektu Projekat Obrazovanje za sve koji finansira EU, pokrenut je 2018. godine i fokusiran je na pravo na ravnopravno obrazovanje dece i adolescenata sa posebnim potrebama i onih iz ugroženih zajednica, kao što je romska. Projekat, koji se finansira u okviru Evropskog instrumenta za demokratiju i ljudska prava (EIDHR), sprovodi češka nevladina organizacija People in Need (Ljudi u nevolji), u partnerstvu sa kosovskim nevladinim organizacijama Autizmi Flet i Partnerstvo za ideje. U osmišljavanju obuke nastavnika, projekat je imao koristi od iskustva odeljenja za obrazovanje Varianty, organizacije Ljudi u nevolji u Češkoj Republici, i njihovog korišćenja smernica Evropske agencije za inkluzivno obrazovanje. „Postoje znatne praznine u inkluzivnom obrazovanju na Kosovu i dok naše institucije ne uspeju da popune te praznine, podrška EU i drugih donatora je veoma važna“, kaže Njomza. Projekat ima još jednu komponentu usmerenu ka unapređivanju inkluzivnog obrazovanja na institucionalnom nivou. Platforme za inkluzivno obrazovanje postavljene su na svakoj lokaciji projekta, uključujući lokalne aktere kao što su opština, organizacije koje se zalažu za ljudska prava i roditelji. Platforma za inkluzivno obrazovanje u Janjevu uspela je da obezbedi održivost programa stažiranja tako što ga je uključila u opštinski budžet čak i po završetku projekta. U Obiliću su uspeli da uz podršku opštine renoviraju namensku učionicu za decu sa posebnim potrebama.

Putovanje kroz vreme: kako je Skopska škola prešla u digitalno doba

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Kako su velike infrastrukturne investicije oslobodile sredstva za finansiranje savremenih digitalnih nastavnih sredstava u školi u Severnoj Makedoniji. Jedna od najstarijih škola u Skoplju, prestonici Severne Makedonije, zove se 25. maj. Sagrađena je 1967. godine i trenutno u njoj uči oko 1.500 đaka. Gotovo 50 godina nikakvi značajniji radovi na održavanju ili obnovi nisu sprovedeni. Prozori, toaleti, krovovi, pa čak i stolice i klupe do nedavno su bili isti kao sedamdesetih godina prošlog veka, zbog čega je škola već počinjala da liči na muzej. Fadilj Murtezani bio je učenik ove škole sedamdesetih godina. Seća se da je tada škola važila za jednu od elitnih u gradu. Četrdeset godina kasnije, 2011. godine, postao je direktor škole. „Krov je prokišnjavao, zimi smo imali problema sa hladnoćom, a čak su i stolica i klupa u kojoj sam nekada sedeo i dalje bile tamo. Pronašao sam svoje ime na njoj“, kaže on sa dozom sete. Zajedno sa novim rukovodstvom škole, Fadilj je preuzeo inicijativu za hitno poboljšanje stanja u kojem se škola nalazi.

„Infrastrukturne investicije u školu oslobodile su sredstva za finansiranje savremenih, digitalnih nastavnih sredstava.“

Ušteda energije i ulaganje u digitalna nastavna sredstva Radovi na renoviranju prvobitno su započeti kao inicijativa roditelja. Počeli su sa manjim popravkama, farbanjem školske ograde i čišćenjem dvorišta. Međutim, to nije bilo ni blizu dovoljno. Potrebni su bili mnogo ozbiljniji radovi za koje nije bilo sredstava. Međutim, energija i entuzijazam lokalne zajednice privukli su pažnju Ministarstva prosvete i nauke, koje je ubrzo odobrilo zahtev za obnovu i rekonstrukciju škole koja se finansirala uz podršku Investicionog okvira za zapadni Balkan (WBIF). WBIF je platforma koju pomaže EU i koja objedinjuje sredstva iz različitih izvora, uključujući Evropsku komisiju, bilateralne donatore i međunarodne finansijske institucije. Zahvaljujući toj inicijativi, na školi su obnovljeni krov i fasada, zamenjeni su prozori i renovirane su podne površine, kao i grejni sistem i električne instalacije. Ovo ulaganje u modernizaciju posebno je poboljšao energetsku efikasnost škole, omogućavajući joj da štedi energiju i istovremeno poboljšava kvalitet nastave. Ušteda energije od više od 100% na godišnjem nivou, ostvarena ovim ulaganjima, oslobodila je finansijska sredstva koja su izdvojena za drugu svrhu.

„Naša predavanja su sada zanimljivija, mnogo su zabavnija; smatramo da imamo sreće i ponosimo se našom školom.“

O projektu  Obnova škole 25. maj deo je većeg projekta koji uključuje izgradnju 70 novih objekata za fizičko obrazovanje u osnovnim i srednjim školama i obnovu 60 osnovnih i srednjih škola širom Severne Makedonije. Projekat je imao koristi od kombinovanog ulaganja bespovratnih sredstava i kredita koji se usmeravaju kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan, koji pomaže EU. To je obuhvatalo dva granta WBIF-ovih bilateralnih donatorskih doprinosa, kao i dva kredita u ukupnom iznosu od 42,5 miliona evra od Razvojne banke Saveta Evrope (CEB). O WBIF-u Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) je platforma za koordinaciju donatora koja prikuplja sredstva iz različitih izvora, uključujući Evropsku komisiju. WBIF pruža finansiranje i tehničku pomoć strateškim investicijama u energetskom, ekološkom, socijalnom, transportnom i digitalnom infrastrukturnom sektoru. Takođe podržava inicijative za razvoj privatnog sektora. To je zajednička inicijativa EU, finansijskih institucija, bilateralnih donatora i vlada Zapadnog Balkana. Bolji pristup za sve Nastavnici i učenici škole sada imaju novi nameštaj i nastavnu opremu, kao što su interaktivne table i video-projektori u svakoj učionici, što unapređuje digitalne veštine učenika. „Naša predavanja su sada zanimljivija, mnogo su zabavnija; smatramo da imamo sreće i ponosimo se našom školom“, kaže Anilja Ibiši, učenica devetog razreda. Pored boljeg digitalnog pristupa, renoviranje je poboljšalo i pristup učenicima sa posebnim potrebama. Škola služi kao uzor i druge obrazovne institucije u Severnoj Makedoniji je uzimaju kao primer za pristup adekvatnoj obrazovnoj infrastrukturi. Postizanje evropskih obrazovnih standarda u školi 25. maj privuklo je pažnju i dovelo do upisa novih učenika. Fadilj ponosno kaže: „Stopa upisa je takođe značajno porasla nakon renoviranja, jer se prijavljuju i stanovnici drugih opština“.

Devojke dizajniraju sopstvenu budućnost u IKT-u

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Sve veće mogućnosti za mlade u sektoru koji raste: program obuke koji podržava EU pomaže stvaranje tehnoloških profesionalaca na Kosovu. Na Kosovu je visoka nezaposlenost stalan izazov i stvarnost koja posebno pogađa mlade ljude: nezaposlena je gotovo polovina osoba mlađih od 24 godine i mnogi traže prilike u inostranstvu. Međutim, jedna 20-godišnja grafička dizajnerka odbila je da se preda ovoj sumornoj stvarnosti i dobila je posao iz prvog pokušaja. „Radila sam neki bezvezan posao kada sam dobila poziv od IKT startap kompanije da se uključim u jedan kratkoročni projekat. Uspešan završetak tog projekta u dogovorenom roku otvorio je vrata mom daljem, stalnom angažmanu, gde nastavljam srećno da radim do danas“, kaže Arbra Šalja, zadovoljna službenica AmamStudija u Prištini.

„Uživam u svom kreativnom okruženju koje mi omogućava da ilustrujem svet onako kako ga vidim.“

Tržišno orijentisano stručno mentorstvo u školama Arbra je ubrzala svoje usavršavanje u poslednje dve godine tako što je uz rad u studiju upisala i fakultet grafičkog dizajna. Njena odlučnost nije prošla nezapaženo dok je pohađala program obuke, gde joj je sadašnji poslodavac bio mentor. Zajedno sa drugim srednjoškolcima, Arbra je prošla jednomesečnu prilagođenu obuku iz informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) koja je uključivala grafički dizajn, dizajn pokreta, društvene medije i multimedije. Škola u koju je upisana bila je jedna od dve srednje škole za stručno obrazovanje i obuku koje su izabrane da učestvuju u programu koji finansira EU, a koji sprovodi Inovacioni centar Kosovo (ICK). Po uspešno završenoj obuci, da bi stekli praktično iskustvo, polaznici su poslati da rade kao pripravnici, a mnogi od njih su dobili poslove u poznatim firmama. „Uživam u svom kreativnom okruženju koje mi omogućava da ilustrujem svet onako kako ga vidim. U svakom dizajnu, odnosno ilustraciji, postoje elementi preterivanja koji me definišu“, kaže Arbra o svom radu. Povećati učešće žena U sektoru u kojem tradicionalno dominiraju muškarci, porast broja žena u IKT-u je važan – ne samo da je raznolikost radne snage dobra za biznis, već sektor nudi mnoge mogućnosti. IKT je jedan od najperspektivnijih sektora za privredni rast na Kosovu. Programi obuke koje nudi ICK veoma su korisni i traženi, a do sada su postigli upečatljive rezultate. Šezdeset jedna devojka od ukupno 205 učenika i 30 nastavnika iz dve srednje škole za stručno obrazovanje i obuku u Prištini i Prizrenu učestvovalo je u programu obuke. To je tada omogućilo 51 mladoj osobi da pronađe posao u IKT-u – sektoru koji se pojavljuje kao svetionik nade mlađim generacijama da oslobode svoj potencijal kod kuće i doprinesu svetlijoj budućnosti zemlje. Pored razvoja veština, projekat je doprineo unapređivanju ekosistema preduzetništva, pružajući podršku grupi od 70 startapa i preduzeća obezbeđujući im prilagođene konsultantske usluge i usluge inkubatora u Centru.

„Iskreno verujem da mogu profesionalno da se bavim grafičkim dizajnom.“

O projektu Projekat Obuka i obrazovanje sa tržišnim IKT veštinama, zapošljavanje i samozapošljavanje na Kosovu, koji vodi Inovacioni centar Kosovo, uspostavljen je sredstvima EU IPA. Cilj projekta bio je da se otvore nova radna mesta, pospeši uspešno poslovanje na Kosovu, kroz razvoj veština i inovacija, kao i podrška preduzetnicima, startapovima i postojećim preduzećima. Veštine koje se traže „Ovaj program imao je veliki uticaj s obzirom da su te veštine veoma tražene“, kaže Dorina Grezda iz ICK-a. „Omogućili smo mladima da steknu potrebne veštine i upotrebe ih u praksi tokom stažiranja. Tako su njihove šanse za zapošljavanje i samozapošljavanje povećane, a mladima je pružena prilika da IKT razmotre kao oblast kojom bi mogli u životu da se bave.“ Ubrizgavanje novih veština pokazalo se uspešnim u otvaranju mogućnosti za mlade koji su u procesu određivanja svojih profesija. Takav je slučaj i sa Arbrom, kojoj je obuka omogućila da otkrije da je grafički dizajn ono što najbolje radi. Njena namera je da se nadoveže na sve što je do sada naučila i učvrsti se kao profesionalna grafička dizajnerka. „Iskreno verujem da mogu profesionalno da se bavim grafičkim dizajnom“, kaže ona sa samopouzdanjem.

Škole u Srbiji se pripremaju za digitalno doba

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Škole u Srbiji prelaze na digitalno obrazovanje uz podršku Evropske investicione banke. Zatvaranje škole i univerziteta usled pandemije koronavirusa pogodilo je više od 90 odsto učenika i studenata u 194 zemlje sveta. Vlade su morale brzo da reaguju i uspostave podučavanje na daljinu, a mnogi su usvojili programe onlajn učenja. Kriza je tako razotkrila digitalnu podelu između i unutar zemalja, kao i globalnu potrebu za digitalnom transformacijom obrazovne infrastrukture. Evropska investiciona banka (EIB) spremno je podržala Srbiju u tome a pomoć Banke znači da će sve škole u Srbiji biti digitalizovane do kraja 2021. godine.

„Bolja digitalna infrastruktura poboljšava efikasnost škole u vanrednim situacijama.“

Projekat koji pravovremeno zadovoljava potrebe Kada je u Srbiji u martu 2020. uveden lokdaun, školski časovi su prešli iz učionica u televizore. Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja počelo je da emituje edukativne sadržaje za osnovce i srednjoškolce na srpskim nacionalnim javnim televizijskim kanalima. Kao i mnoge druge zemlje, Srbija je morala da se prilagođava u hodu i da se privikne na „novu normalu“ proizvodnjom specijalizovanog sadržaja za više uzrasta. Međutim, Srbija je poslednjih nekoliko godina već pripremala svoje sadržaje za digitalno obrazovanje jer su Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija i Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja 2019. godine počela realizaciju projekta pod nazivom Povezane škole, sa ukupnim procenjenim troškovima od 111 miliona evra. Pre ovog projekta, u čitavoj Srbiji bilo je 2.000 digitalno opremljenih učionica, a u 2019. taj broj porastao je na preko 10.000. Prema podacima Eurostata, nivo individualnih digitalnih veština u Srbiji povećan je sa 32 odsto u 2015. na 46 odsto u 2019. godini.

„Do kraja sledeće godine, više od 1.800 većih škola biće potpuno pokriveno brzim bežičnim internetom.“

O EIB-u Evropska investiciona banka je kreditna ustanova Evropske unije. EIB je najveća multilateralna finansijska institucija na svetu i jedan od najvećih pružalaca klimatskih finansijskih sredstava, koja ulaže u održivu budućnost za sve. U novembru prošle godine, EIB je prihvatila da podrži ovaj projekat kreditom od 65 miliona evra. Projekat sada modernizuje osnovne i srednje škole u Srbiji novom digitalnom opremom i povezuje ih. Investicija EIB-a će na taj način podržati nacionalnu obrazovnu strategiju Srbije i doprineti ekonomskom rastu i rastu proizvodnje, zaposlenosti mladih i razvoju kapaciteta zemlje za inovacije. „Pandemija koronavirusa i ograničenja koja su uvedena izazvala su veliki poremećaj u obrazovnim sistemima i procesima. Ove okolnosti bez presedana pokazale su da bolja digitalna infrastruktura poboljšava efikasnost škole u vanrednim situacijama“, kaže Izabel Stofel, viša kreditna službenica EIB-a koja je radila na sporazumu. Milan Dobrijević nalazi se na čelu odeljenja za digitalnu agendu u okviru Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije i od samog početka radi na projektu. „Do kraja sledeće godine, više od 1.800 većih škola biće potpuno pokriveno brzim bežičnim internetom, dok će preostale, udaljene škole, biti povezane putem mobilnih jedinica za brzi internet“, kaže on. Pored digitalne infrastrukture, projekat ulaže i u obuku nastavnika širom zemlje. Oko 50.000 nastavnika unaprediće svoje digitalne veštine kroz planiranu obuku. Počevši od ove školske godine, informatika će takođe postati obavezna za učenike prvog razreda osnovne škole, dok će programiranje biti uvedeno u trećem razredu.

Pronalaženje posla iz snova u Oblaku

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Novi model digitalne obuke bavi se neusklađenošću veština i nezaposlenosti mladih. Na zapadnom Balkanu, stopa nezaposlenosti među mladima jedna je od najviših u Evropi – varira od 28,3% u Albaniji, do 55,4% na Kosovu (Eurostat 2018). Ipak, na drugoj strani ostaje mnogo neispunjenih radnih mesta. Jedno od rešenja je osposobljavanje mladih ljudi putem obuka za specifične struke koje su tražene na tržištu rada. Ovo je pristup koji je zauzela srpska omladinska organizacija RES POLIS (Centar za omladinski i društveni razvoj), specijalizovana za razvoj neformalnog obrazovanja za osposobljavanje mladih.   „Bili smo svedoci paradoksa u Srbiji“, objašnjava Boris Negeli iz RES POLIS-a. „S jedne strane, imali smo visoku stopu nezaposlenosti, ali s druge strane, IT sektor je imao kritičan deficit kvalifikovanih radnika. Za nas je rešenje bilo jednostavno: Nacionalna služba za zapošljavanje, odgovorna za obuku nezaposlenih osoba, takođe bi trebalo da obuku iz oblasti IKT-a uključi u svoje obrazovne programe.“ Ovo je bila inspiracija za projekat „Dizajniraj svoj posao“ koji je RES POLIS pokrenuo još 2009. godine. Zamisao je bila da se osmisle i isprobaju obrazovni programi iz sfere IKT-a u oblastima u kojima nedostaje stručni kadar. Od tada je „Dizajniraj svoj posao“ samo rastao. Ovaj projekat se odvija uz podršku programa Evropske Unije ERASMUS+ koji promoviše saradnju u obrazovanju, obuci i radu sa mladima, uključujući i zapadni Balkan. Projekat uključuje partnerske organizacije iz Francuske, Italije, Albanije i Kipra, od kojih svaka donosi različitu stručnost i iskustvo. Budući da se mnoge zemlje širom regiona zapadnog Balkana i šire suočavaju sa sličnim izazovima, ova razmena iskustava je od vitalnog značaja. Kursevi su razvijeni u različitim poljima, kao što su grafički dizajn, veb dizajn, programiranje do trodimenzionalnog modeliranja i osnovne animacije igara. Svi koji imaju između 18 i 30 godina imaju pravo da učestvuju u programu, dok se mladi iz grupa u nepovoljnom položaju posebno podstiču da se prijave. Da bi stekli međunarodno iskustvo, uspešni kandidati odlaze na obuku u neku od partnerskih zemalja.

„S jedne strane, imali smo visoku stopu nezaposlenosti, ali s druge strane, IT sektor je imao kritičan deficit kvalifikovanih radnika. Za nas je rešenje bilo jednostavno: Nacionalna služba za zapošljavanje, odgovorna za obuku nezaposlenih osoba, takođe bi trebalo da obuku iz oblasti IKT-a uključi u svoje obrazovne programe.“

Izlazak iz začaranog kruga  Eriseld, 26-godišnji mladić iz Albanije, jedan je od velikog broja mladih ljudi koji su se prijavili za kurs. “ Iako sam diplomirao informacione tehnologije, da bih zarađivao za život, morao sam da radim u fabrici umesto na poslovima vezanim za IT“, kaže on. Eriseld objašnjava da je, dok su ga na univerzitetu podučavali teorijskom znanju, imao malo praktičnog znanja.

„Izgledi za posao su mi se promenili kad sam čuo za „Dizajniraj svoj posao“. To je bilo upravo ono što mi je trebalo.“

Jedva čekam  Potražnja i dalje raste, a RES POLIS uvek jednim okom motri na budućnost. Programi se redovno ocenjuju, kako bi bili sigurni da su dobro osmišljeni za suočavanje sa izazovima sa kojima se suočava i sa kojima će se u budućnosti suočavati poslovni sektor IKT-a. Krajnji cilj je da njihovi dokazani obrazovni programi iz oblasti IKT-a budu uključeni u zvanični program obuke Nacionalne službe za zapošljavanje. To ga je uvelo u začarani krug – bilo mu je potrebno iskustvo da bi započeo profesionalnu karijeru, ali nije mogao da stekne iskustvo zato što bez njega niko nije hteo da ga zaposli. „Međutim, izgledi za posao su mi se promenili kada sam čuo za inicijativu ‚Dizajniraj svoj posao‘. Bilo je to upravo ono što mi je trebalo“, kaže Eriseld. Eriseld je učestvovao na dva desetodnevna kursa u okviru inicijative „Dizajniraj svoj posao“ u Srbiji i Italiji, koji su ga osposobili da koristi nove veštine i da zahvaljujući boravku u inostranstvu sagleda neke stvari drugačije. Ubrzo nakon toga, dobio je ponudu za posao od InTech-u – IT kompaniji sa sedištem u Tirani u kojoj je Eriseld završio praktičnu obuku tokom projekta. Nakon sticanja određenog radnog iskustva, Eriseld je odlučio da se odvaži i pređe u frilensere, nudeći IT usluge lokalnim i međunarodnim klijentima. Njegovi planovi za budućnost su, između ostalog, osnivanje sopstvene firme i zapošljavanje drugih ljudi.