Paket energetske podrške za Crnu Goru direktno iz budžeta EU, vrijedan 30 miliona eura, zvanično je pušten u rad na svečanosti u Podgorici u martu ove godine. Ova sredstva se koriste za pomoć najugroženijim grupama u Crnoj Gori da se izbore sa povećanim životnim troškovima, koji su izazvani agresorskim ratom Rusije protiv Ukrajine, ali i za prelazak zemlje na zelenu energiju. U okviru regionalnog paketa od milijardu eura namijenjenog podršci našim partnerima sa Zapadnog Balkana u rješavanju energetske situacije i visokih cijena koje su nastale kao posljedice rata između Rusije i Ukrajine, Crna Gora je dobila brzi podsticaj od 27 miliona eura, dok je ukupna vrijednost paketa direktne budžetske podrške Crnoj Gori iznosila 30 miliona eura. Isplata ovih sredstava uključuje direktnu novčanu kompenzaciju računa za električnu energiju porodicama koje primaju socijalnu pomoć i kao jedini način da se osigura dugoročna održivost snabdijevanja energijom – ulaganje u obnovljive izvore energije i povećanje energetske efikasnosti.
“Trenutno izvodimo radove na renoviranju tri škole koje su izgrađene 1960-ih godina. Naše prve procjene pokazuju da će ove škole postići uštedu energije i do 50%”
Đorđina Lovrić , Ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore
Osim direktne budžetske podrške, paket energetske podrške EU uključuje i drugi dio, koji se sastoji od grantova za unapređenje energetske tranzicije, efikasnosti i nezavisnosti Zapadnog Balkana u bližoj budućnosti ali i nadalje. Jedna od inicijativa u Crnoj Gori koja uključuje podršku drugog dijela Energetskog paketa je projekat „Promocija energetske efikasnosti u javnim zgradama – ozelenjavanje javne infrastrukture u Crnoj Gori“ u administrativnom, socijalnom i obrazovnom sektoru koji realizuje Ministarstvo za kapitalne investicije Crne Gore. Cilj je poboljšati energetsku efikasnost u odabranim javnim zgradama, što će doprinijeti smanjenju emisije gasova koji izazivajhu efekat staklene bašte, te postizanju Namijenjenog nacionalno utvrđenog doprinosa (INDC). Osim toga, obnovljiva energija (npr. solarna energija ili bioenergija) treba da se koristi tamo gdje je to moguće. Projekat se realizuje u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP).
Projekat se fokusira na javne zgrade mahom izgrađene između 1930-ih i 1980-ih koje su zastarjele. Hronični problemi su: zastarjeli sistemi grijanja sa niskom efikasnošću, loše izolovani krovovi i krovovi koji prokišnjavaju, dotrajali prozori sa jednim staklom i toplotni mostovi, što dovodi do buđi i mnogih drugih nedostataka. Potrošnja energije je shodno tome visoka, lakoća korištenja (unutrašnja klima, udobnost) je ozbiljno ograničena, a mnoge zgrade su gotovo u potpunosti dotrajale glede njihovog ekonomskog i tehničkog vijeka. Nakon implementacije strukturnih mjera i mjera energetske efikasnosti, uslovi korištenja će se poboljšati i značajno smanjiti operativni troškovi. Velika vidljivost investicija u javnom sektoru služiće i kao primjer privatnim domaćinstvima i privatnom sektoru. Projektom će biti obuhvaćeno oko 20 objekata (škole, jedan studentski dom, jedan dom za stara lica i jedna upravna zgrada).
Projekat nadgleda Đorđina Lovrić, u funkciji rukovodioca u ime Ministarstva energetike i rudarstva Crne Gore. Ona naglašava veliki značaj projekta za javne objekte Crne Gore. “Trenutno radimo na renoviranju tri škole koje su izgrađene šezdesetih godina prošlog vijeka. Naše prve procjene govore da će ove škole ostvariti uštedu energije i do 50%”, navodi Đorđina. Ona nastavlja da će, osim ekonomske koristi, intervencije projekta imati i ključnu ulogu u smanjenju emisije CO2, čime će se doprinijeti očuvanju životne sredine i poboljšanju ukupnog nivoa udobnosti učenika i nastavnika u ovim obrazovnim ustanovama.
“Škole rade sa fiksnim godišnjim budžetom, a osim raznih pogodnosti, imaće mogućnost da finansijski višak ostvaren uštedom energije iskoriste za druge namjene. To može uključivati nabavku nove opreme, računara i drugih sredstava za podizanje obrazovnih standarda u ovim institucijama.”
Đorđina Lovrić , Ministarstvo energetike i rudarstva Crne Gore
Povećanjem energetske efikasnosti javnih zgrada, ove investicije su usklađene sa obavezama navedenim u Zakonu o efikasnom korištenju energije u Crnoj Gori, koji je oblikovan po direktivama EU. Ova inicijativa će za rezultat imati smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, čime će se doprinijeti postizanju unaprijed zacrtanih ciljeva nacije u očuvanju okoliša. Nadalje, ove investicije će igrati ulogu u očuvanju i stvaranju radnih mjesta u domaćem građevinskom i savjetodavnom sektoru.
Gospođa Đorđina Lovrić govori o širokoj prepoznatljivosti i evidentnim prednostima koje projekat nudi školama i drugim institucijama. “Škole rade sa fiksnim godišnjim budžetom, a osim raznih pogodnosti, imaće mogućnost da finansijski višak ostvaren uštedom energije iskoriste za druge namjene. To može uključivati nabavku nove opreme, računara i drugih sredstava za podizanje obrazovnih standarda u ovim institucijama.“, ističe Đorđina.
O projektu
Regionalni program energetske efikasnosti (REEP) osnovan je 2013. godine od strane EBRD-a zajedno sa Evropskom komisijom, Sekretarijatom Energetske zajednice, WBIF-om i bilateralnim donatorima. Program kombinuje podršku politike sa zajmovima, tehničkom pomoći i podsticajima za podršku investicijama u energetsku efikasnost i obnovljivu energiju u javnom i privatnom sektoru na Zapadnom Balkanu. EBRD i KfW vrše implementaciju programa, koji djeluje direktno i preko posrednika i predstavlja vodeće ulaganje Ekonomskog i investicionog plana. Od svog početka, integrisani paket koji se nudi kroz REEP dosegao je 1.000 malih i srednjih preduzeća, preko 12.700 domaćinstava i 290 javnih zgrada u 700 gradova i prigradskih naselja. Povezane investicije se pretvaraju u 842.000 MWh/godišnje ušteđene energije, 540.000 t CO2/godišnje izbjegnute emisije i instalirani kapacitet obnovljive energije od 120 MW. Do kraja 2021. REEP je mobilisao 630 miliona eura ukupnih investicija, sa 78,8 miliona eura doprinosa EU u vidu podsticaja. REEP je 2022. godine primio dopunu od 102 miliona eura dodatnih sredstava EU kroz Paket energetske podrške .
Photo credits: WBIF
Osim direktne budžetske podrške, paket energetske podrške EU uključuje i drugi dio, koji se sastoji od grantova za unapređenje energetske tranzicije, efikasnosti i nezavisnosti Zapadnog Balkana u bližoj budućnosti ali i nadalje. Jedna od inicijativa u Crnoj Gori koja uključuje podršku drugog dijela Energetskog paketa je projekat „Promocija energetske efikasnosti u javnim zgradama – ozelenjavanje javne infrastrukture u Crnoj Gori“ u administrativnom, socijalnom i obrazovnom sektoru koji realizuje Ministarstvo za kapitalne investicije Crne Gore. Cilj je poboljšati energetsku efikasnost u odabranim javnim zgradama, što će doprinijeti smanjenju emisije gasova koji izazivajhu efekat staklene bašte, te postizanju Namijenjenog nacionalno utvrđenog doprinosa (INDC). Osim toga, obnovljiva energija (npr. solarna energija ili bioenergija) treba da se koristi tamo gdje je to moguće. Projekat se realizuje u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP).
Projekat se fokusira na javne zgrade mahom izgrađene između 1930-ih i 1980-ih koje su zastarjele. Hronični problemi su: zastarjeli sistemi grijanja sa niskom efikasnošću, loše izolovani krovovi i krovovi koji prokišnjavaju, dotrajali prozori sa jednim staklom i toplotni mostovi, što dovodi do buđi i mnogih drugih nedostataka. Potrošnja energije je shodno tome visoka, lakoća korištenja (unutrašnja klima, udobnost) je ozbiljno ograničena, a mnoge zgrade su gotovo u potpunosti dotrajale glede njihovog ekonomskog i tehničkog vijeka. Nakon implementacije strukturnih mjera i mjera energetske efikasnosti, uslovi korištenja će se poboljšati i značajno smanjiti operativni troškovi. Velika vidljivost investicija u javnom sektoru služiće i kao primjer privatnim domaćinstvima i privatnom sektoru. Projektom će biti obuhvaćeno oko 20 objekata (škole, jedan studentski dom, jedan dom za stara lica i jedna upravna zgrada).
Projekat nadgleda Đorđina Lovrić, u funkciji rukovodioca u ime Ministarstva energetike i rudarstva Crne Gore. Ona naglašava veliki značaj projekta za javne objekte Crne Gore. “Trenutno radimo na renoviranju tri škole koje su izgrađene šezdesetih godina prošlog vijeka. Naše prve procjene govore da će ove škole ostvariti uštedu energije i do 50%”, navodi Đorđina. Ona nastavlja da će, osim ekonomske koristi, intervencije projekta imati i ključnu ulogu u smanjenju emisije CO2, čime će se doprinijeti očuvanju životne sredine i poboljšanju ukupnog nivoa udobnosti učenika i nastavnika u ovim obrazovnim ustanovama.
Povećanjem energetske efikasnosti javnih zgrada, ove investicije su usklađene sa obavezama navedenim u Zakonu o efikasnom korištenju energije u Crnoj Gori, koji je oblikovan po direktivama EU. Ova inicijativa će za rezultat imati smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, čime će se doprinijeti postizanju unaprijed zacrtanih ciljeva nacije u očuvanju okoliša. Nadalje, ove investicije će igrati ulogu u očuvanju i stvaranju radnih mjesta u domaćem građevinskom i savjetodavnom sektoru.
Gospođa Đorđina Lovrić govori o širokoj prepoznatljivosti i evidentnim prednostima koje projekat nudi školama i drugim institucijama. “Škole rade sa fiksnim godišnjim budžetom, a osim raznih pogodnosti, imaće mogućnost da finansijski višak ostvaren uštedom energije iskoriste za druge namjene. To može uključivati nabavku nove opreme, računara i drugih sredstava za podizanje obrazovnih standarda u ovim institucijama.“, ističe Đorđina.
O projektu
Regionalni program energetske efikasnosti (REEP) osnovan je 2013. godine od strane EBRD-a zajedno sa Evropskom komisijom, Sekretarijatom Energetske zajednice, WBIF-om i bilateralnim donatorima. Program kombinuje podršku politike sa zajmovima, tehničkom pomoći i podsticajima za podršku investicijama u energetsku efikasnost i obnovljivu energiju u javnom i privatnom sektoru na Zapadnom Balkanu. EBRD i KfW vrše implementaciju programa, koji djeluje direktno i preko posrednika i predstavlja vodeće ulaganje Ekonomskog i investicionog plana. Od svog početka, integrisani paket koji se nudi kroz REEP dosegao je 1.000 malih i srednjih preduzeća, preko 12.700 domaćinstava i 290 javnih zgrada u 700 gradova i prigradskih naselja. Povezane investicije se pretvaraju u 842.000 MWh/godišnje ušteđene energije, 540.000 t CO2/godišnje izbjegnute emisije i instalirani kapacitet obnovljive energije od 120 MW. Do kraja 2021. REEP je mobilisao 630 miliona eura ukupnih investicija, sa 78,8 miliona eura doprinosa EU u vidu podsticaja. REEP je 2022. godine primio dopunu od 102 miliona eura dodatnih sredstava EU kroz Paket energetske podrške .
Photo credits: WBIF
Please wait while your video is being uploaded...
Don't close this window!
