Bosna i Hercegovina je zemlja koja se karakteriše značajnom energetskom neefikasnošću u građevinskom, industrijskom i uslužnom sektoru. Javne zgrade u Bosni i Hercegovini (BiH) imaju prosečnu potrošnju energije tri puta veću od proseka u EU, što ih čini potpuno energetski neefikasnim. Više od 70% javnih zgrada u BiH izgrađene su pre više od 30 godina, bez mnogo pažnje posvećene energetskoj efikasnosti. Pored toga, preko 80% zgrada u javnom sektoru trenutno se oslanja na fosilna goriva ili sisteme daljinskog grejanja, uglavnom na bazi uglja.
Sarajevo, najveći grad u zemlji sa procenjenom populacijom od 360.000 stanovnika, nalazi se u Sarajevskom kantonu. Ovaj regionalni administrativni okrug obuhvata grad Sarajevo i okolinu, sa ukupnom populacijom od oko 450.000 stanovnika. Kanton Sarajevo se snažno oslanja na uvoz električne energije, koji je činio 61,6% ukupne potrošnje električne energije u 2021. godini, dok je 38,3% bilo domaćeg porekla. Međutim, u ovom području postoji napredak, podržan i od strane Evropske unije kroz projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Sarajevskom kantonu“.
„EU je oduševljena podrškom naporima Vlade Sarajevskog kantona u borbi protiv zagađenja vazduha kroz brojne projekte. Za ovu konkretu inicijativu, koja će rezultirati čistijim grejanjem, poboljšanom izolacijom i boljim uslovima u školama, vrtićima, studentskim domovima i poliklinikama u Sarajevskom kantonu, EU obezbeđuje donaciju od 2 miliona evra. Ovaj projekat predstavlja važan korak ka zajedničkom naporu da se unapredi životna sredina i kvalitet vazduha u Sarajevskom kantonu.“
Žil Rebate, šef operacija, Sekcija za ekonomski razvoj, prirodne resurse i infrastrukturu pri Delegaciji EU u Bosni i Hercegovini
U toku je značajno unapređenje energetske efikasnosti javnih zgrada u Sarajevu zahvaljujući finansijskom paketu od 10 miliona evra iz Evropske unije (EU) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). EU je odobrila donaciju od 2 miliona evra, dok je EBRD obezbedila kredit od 8 miliona evra za renoviranje 40 zgrada u prestonici Bosne i Hercegovine. Ovi radovi su prioritetna inicijativa u okviru Plana akcije za zelene gradove Sarajevskog kantona.
Investicije se pretežno fokusiraju na 29 škola i prateće objekte, šest vrtića, tri studentska doma i dve poliklinike. Očekuje se da će sprovođenje mera za uštedu energije rezultirati procenjenom uštedom energije od oko 13,7 GWh i godišnjim smanjenjem emisija CO2 za 4.774 tona. Mere energetske efikasnosti obuhvataju uvođenje čistijih i efikasnijih sistema grejanja, poboljšanu izolaciju, bolje osvetljenje i opšta unapređenja.
Jedan od korisnika ove podrške je vrtić Labudovi u Sarajevu, gde su nedavno završeni radovi na energetskoj efikasnosti. Ti radovi uključivali su termalnu izolaciju fasade, delimičnu zamenu dotrajalih otvora, ugradnju termostatskih ventila na postojeće radijatore, ugradnju kalorimetara i automatsku kontrolu grejanja sa cirkulacionom pumpom, zamenu neefikasnog osvetljenja novim LED sijalicama, kao i pripremne i prateće mere za obnovu zgrade.
Žil Rebate, šef operacija, Sekcija za ekonomski razvoj, prirodne resurse i infrastrukturu pri Delegaciji EU u Bosni i Hercegovini, prisustvovao je ceremoniji obeležavanja završetka radova u vrtiću Labudovi. On je istakao štetan uticaj zagađenja vazduha, koji ima značajne ekonomske posledice, smanjuje očekivanu životnu dob i povećava troškove medicinske zaštite. „EU je oduševljena podrškom naporima Vlade Sarajevskog kantona u borbi protiv zagađenja vazduha kroz brojne projekte. Za ovu konkretu inicijativu, koja će rezultirati čistijim grejanjem, poboljšanom izolacijom i boljim uslovima u školama, vrtićima, studentskim domovima i poliklinikama u Sarajevskom kantonu, EU obezbeđuje donaciju od 2 miliona evra. Ovaj projekat predstavlja važan korak ka zajedničkom naporu da se unapredi životna sredina i kvalitet vazduha u Sarajevskom kantonu,“ izjavio je Rebate.
„Naš vrtić je zaista doživeo predivnu promenu koja nas izdvaja. Izolovali smo zgradu i zamenili sve sigurnosne ventile za grejanje, i verujem da će i sadašnje i buduće generacije uživati u lepoti našeg vrtića.“
Špresa Zenoni, dugogodišnja vaspitačica u vrtiću Labudovi.
O projektu
Projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Sarajevskom kantonu“ sprovodi se u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP/REEP Plus) za Zapadni Balkan. Ovaj program je identifikovan kao jedan od značajnih projekata u okviru „Talasa obnove“ u investicionom okviru „Čista energija“ Evropske komisije za Zapadni Balkan. Ovi projekti značajno doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i poboljšanju životnog standarda i zdravlja građana. Aktivnosti koje se sprovode u okviru REEP/REEP Plus usklađene su sa propisima EU i ciljevima Zelene agende za Zapadni Balkan, prateći pet stubova Evropskog zelenog sporazuma. Regionalni program energetske efikasnosti osnovan je 2012. godine od strane Investicionog okvira za Zapadni Balkan. U njegovom uspehu sarađuju različite organizacije, uključujući Energetsku zajednicu, Evropsku banku za obnovu i razvoj, Evropsku komisiju i KfW Razvojnu banku. Uključuje više od 600 miliona evra investicija od strane EBRD-a i KfW Grupe banaka, koje su kombinovane sa grantovima od strane WBIF-a.
Photo credits: WBIF and EBRD
Sarajevo, najveći grad u zemlji sa procenjenom populacijom od 360.000 stanovnika, nalazi se u Sarajevskom kantonu. Ovaj regionalni administrativni okrug obuhvata grad Sarajevo i okolinu, sa ukupnom populacijom od oko 450.000 stanovnika. Kanton Sarajevo se snažno oslanja na uvoz električne energije, koji je činio 61,6% ukupne potrošnje električne energije u 2021. godini, dok je 38,3% bilo domaćeg porekla. Međutim, u ovom području postoji napredak, podržan i od strane Evropske unije kroz projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Sarajevskom kantonu“.
U toku je značajno unapređenje energetske efikasnosti javnih zgrada u Sarajevu zahvaljujući finansijskom paketu od 10 miliona evra iz Evropske unije (EU) i Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). EU je odobrila donaciju od 2 miliona evra, dok je EBRD obezbedila kredit od 8 miliona evra za renoviranje 40 zgrada u prestonici Bosne i Hercegovine. Ovi radovi su prioritetna inicijativa u okviru Plana akcije za zelene gradove Sarajevskog kantona.
Investicije se pretežno fokusiraju na 29 škola i prateće objekte, šest vrtića, tri studentska doma i dve poliklinike. Očekuje se da će sprovođenje mera za uštedu energije rezultirati procenjenom uštedom energije od oko 13,7 GWh i godišnjim smanjenjem emisija CO2 za 4.774 tona. Mere energetske efikasnosti obuhvataju uvođenje čistijih i efikasnijih sistema grejanja, poboljšanu izolaciju, bolje osvetljenje i opšta unapređenja.
Jedan od korisnika ove podrške je vrtić Labudovi u Sarajevu, gde su nedavno završeni radovi na energetskoj efikasnosti. Ti radovi uključivali su termalnu izolaciju fasade, delimičnu zamenu dotrajalih otvora, ugradnju termostatskih ventila na postojeće radijatore, ugradnju kalorimetara i automatsku kontrolu grejanja sa cirkulacionom pumpom, zamenu neefikasnog osvetljenja novim LED sijalicama, kao i pripremne i prateće mere za obnovu zgrade.
Žil Rebate, šef operacija, Sekcija za ekonomski razvoj, prirodne resurse i infrastrukturu pri Delegaciji EU u Bosni i Hercegovini, prisustvovao je ceremoniji obeležavanja završetka radova u vrtiću Labudovi. On je istakao štetan uticaj zagađenja vazduha, koji ima značajne ekonomske posledice, smanjuje očekivanu životnu dob i povećava troškove medicinske zaštite. „EU je oduševljena podrškom naporima Vlade Sarajevskog kantona u borbi protiv zagađenja vazduha kroz brojne projekte. Za ovu konkretu inicijativu, koja će rezultirati čistijim grejanjem, poboljšanom izolacijom i boljim uslovima u školama, vrtićima, studentskim domovima i poliklinikama u Sarajevskom kantonu, EU obezbeđuje donaciju od 2 miliona evra. Ovaj projekat predstavlja važan korak ka zajedničkom naporu da se unapredi životna sredina i kvalitet vazduha u Sarajevskom kantonu,“ izjavio je Rebate.
O projektu
Projekat „Energetska efikasnost u javnim zgradama u Sarajevskom kantonu“ sprovodi se u okviru Regionalnog programa energetske efikasnosti (REEP/REEP Plus) za Zapadni Balkan. Ovaj program je identifikovan kao jedan od značajnih projekata u okviru „Talasa obnove“ u investicionom okviru „Čista energija“ Evropske komisije za Zapadni Balkan. Ovi projekti značajno doprinose smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte i poboljšanju životnog standarda i zdravlja građana. Aktivnosti koje se sprovode u okviru REEP/REEP Plus usklađene su sa propisima EU i ciljevima Zelene agende za Zapadni Balkan, prateći pet stubova Evropskog zelenog sporazuma. Regionalni program energetske efikasnosti osnovan je 2012. godine od strane Investicionog okvira za Zapadni Balkan. U njegovom uspehu sarađuju različite organizacije, uključujući Energetsku zajednicu, Evropsku banku za obnovu i razvoj, Evropsku komisiju i KfW Razvojnu banku. Uključuje više od 600 miliona evra investicija od strane EBRD-a i KfW Grupe banaka, koje su kombinovane sa grantovima od strane WBIF-a.
Photo credits: WBIF and EBRD
Please wait while your video is being uploaded...
Don't close this window!
