Skip to main content

Sarajevo deo misije 100 Net Zero Emission Cities: Pokretanje koalicije za zelenije projekte

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Nakon odabira Funkcionalnog urbanog područja Sarajeva (Sarajevo Functional Urban Area) u sklopu misije 100 Net Zero Emission Cities, ured EU u BiH i Kanton Sarajevo pokrenuli su 14. decembra Koaliciju Net Zero Emission. Koalicioni partneri su se obavezali da će koordinirati svoje aktivnosti i usmeriti resurse na projekte nulte emisije u Sarajevu.  
Pokretanje Koalicije, koja će predstavljati suštinsku promenu u načinu trošenja sredstava, prilika je da se finansiranje poveže sa ciljevima čistije životne sredine, posebno u zagađenim urbanim područjima kao što je Sarajevo.  
Nakon izbora funkcionalnog urbanog područja Sarajeva (Sarajevo Functional Urban Area) među „100 gradova“, potrebno je izraditi desetogodišnji Net Zero akcioni plan, uključujući plan za klimatsku neutralnost u svim sektorima kao što su energetika, zgrade, upravljanje otpadom i transport, zajedno sa povezanim investicionim planovima. Ovaj proces će uključiti građane, istraživačke organizacije i privatni sektor. Net Zero Emission Koalicija će se redovno okupljati na praktičnim sastancima na radnom nivou koji će biti prilika za koordinaciju aktivnosti i razmenu najboljih praksi.

RHP uručuje ključeve novoizgrađenih stanova za 25 izbegličkih porodica u Srbiji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Kako se bliži kraj 2022. godine, tempo aktivnosti Regionalnog programa za stambeno zbrinjavanje (Regional Housing Program – RHP) pokazuje malo znakova jenjavanja, jer je još 25 izbeglih i raseljenih porodica dobilo ključeve novoizgrađenih stanova RHP u Šidu i Lučanima, Srbija, 15. i 16. decembra. Prvoj od svečanosti kojom je 15. decembra obeleženo uručenje ključeva za deset porodica u opštini Šid, prisustvovali su Svetlana Velimirović, zamenica komesara za izbeglice i migracije Republike Srbije; Zoran Semenović, predsednik opštine Šid; Mirjana Maksimović, programska menadžerka Delegacije Evropske unije u Srbiji; Ružica Banda, nacionalna službenica za ljudska prava u Misiji OEBS-a u Srbiji i Jovan Lazarov, zamenik direktora Jedinice za implementaciju projekata u javnom sektoru.

 

U ime Evropske unije – glavnog donatora RHP-u – Mirjana Maksimović čestitala je porodicama na novim domovima i istakla rešenost EU da podrži socijalno ugrožena lica. „Drago mi je što ćemo imati priliku da otvorimo još mnogo zgrada pre nego što se ovaj program zatvori sledeće godine“, rekla je ona.

 

Slavlje je nastavljeno i sutradan u Lučanima, gde je još 15 porodica korisnika RHP-a dobilo ključeve novih domova. U ime prisutnih izbegličkih porodica, svim donatorima i zainteresovanim stranama zahvalio se korisnik RHP-a, Radoslav Mirković iz Lučana.

263 miliona evra bespovratnih sredstava EU za sedam projekata u Srbiji

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska unija je nedavno pokrenula novi paket energetske podrške Zapadnom Balkanu od kojeg će posebno imati koristi Srbija. U rasponu od podrške ugroženim domaćinstvima i preduzećima za ublažavanje povećanja cena energije, do plana za novu elektranu i vetropark, planovi su široki i uskoro će se materijalizovati u Srbiji i regionu.  
Srbija i EU dogovorile su set od sedam novih projekata u oblasti energetike, životne sredine i saobraćajne infrastrukture. Ovo predstavlja najveću investiciju EU u Srbiji posvećenu zelenoj ekonomiji. Operativni odbor EU i njen Investicioni okvir za Zapadni Balkan koji sufinansiraju države članice odobrili su 263 miliona evra bespovratnih sredstava EU za sedam projekata u Srbiji. Odobreni grantovi EU dopunjuju kreditno finansiranje Evropske investicione banke (European Investment Bank), Evropske banke za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development) i nemačkog Kreditanstalt für Wiederaufbau (KfW), kao i nacionalne doprinose Srbije. Sredstva su nastavak donacija Evropske unije za podršku Zelenoj agendi za Zapadni Balkan i predstavljaju elemente Ekonomskog i investicionog plana EU (Economic and Investment Plan).  
Ovi novi projekti će direktno i pozitivno uticati na kvalitet života širom Srbije poboljšanjem povezanosti i smanjenjem nepotrebnih emisija i degradacije životne sredine. Sa ovom investicijom EU od 263 miliona evra, značajan privredni rast biće omogućen stvaranjem novih poslovnih prilika i radnih mesta u lokalnim zajednicama.  
Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, predstavila je 6. decembra Paket energetske podrške Zapadnom Balkanu na Samitu EU-Zapadni Balkan u Tirani. Donacija energetskom sektoru Srbije deo je 500 miliona evra sredstava za projekte u energetskom sektoru Zapadnog Balkana, saopšteno je na samitu u Tirani.

Indeks bezbednosti novinara: Crna Gora treća u regionu

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Crna Gora je treća u regionu prema Indeksu bezbednosti novinara, sa ocenom 3,40, posle Severne Makedonije (3,95) i Hrvatske (3,73). U odnosu na prethodnu godinu, rejting Crne Gore je znatno niži (sa 3,59), prvenstveno zbog rekordnog broja napada na novinare. Ovo je objašnjeno na prezentaciji Indeksa bezbednosti novinara Crne Gore za 2021. godinu, koja je održana u Evropskoj kući u okviru panela „Uloga nezavisnih medija u demokratskom društvu“ u organizaciji Ambasade Republike Češke u Podgorici.

 

Indeks bezbednosti novinara Zapadnog Balkana je mehanizam koji meri i prati promene u društvenom i političkom okruženju koje imaju direktan ili indirektan uticaj na bezbednost novinara i medijskih profesionalaca tokom obavljanja svoje profesije, a sastoji se od četiri odvojene celine koje odražavaju opštu sliku bezbednosti novinara. Crna Gora je najlošije ocenjena u kategoriji Real Security koja je zabeležila i najveći pad rejtinga sa 3,58 na 3,20 za 2021. godinu. Tome je najviše doprineo rekordan broj napada, pretnji i pritisaka na novinare.

EU na Kosovu pomaže u borbi protiv korupcije, podržavajući napore Agencije za borbu protiv korupcije u informisanju javnosti

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Agencija za borbu protiv korupcije, uz podršku Evropske unije na Kosovu, pokrenula je kampanju javnog informisanja promovišući svoju ulogu u kontroli prijavljivanja imovine od strane zvaničnika, sprečavanju sukoba interesa i istrazivanju prijava uzbunjivača. Kampanja pod nazivom „Za Kosovo bez korupcije“ poziva javnost da prijavi korupciju, a pokreće se nakon usvajanja novih zakona koji jačaju mandat Agencije, dajući joj dodatna ovlašćenja i zadatke, uključujući direktno sankcionisanje službenika i zabranu korupcije u zakonodavstvu.  
Uz podršku Evropske unije na Kosovu, kampanja će uključivati pet video snimaka i brošuru sa informacijama o mandatu Agencije, načinima na koje javnost može prijaviti korupciju, kao i o novčanim kaznama i sankcijama sa kojima se zvaničnici i institucije mogu suočiti ako ne poštuju zakon. EU na Kosovu radi sa zakonodavnim i izvršnim institucijama kako bi pomogla u usklađivanju kosovskih zakona i praksi sa zakonima i praksama EU kao deo procesa integracije u EU.

BIRN obučava 30 novinara za izveštavanje o angažovanju publike

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

BIRN je od 5. do 8. novembra održao četvorodnevni onlajn kurs o angažovanju publike za 30 novinara iz balkanskih i višegradskih zemalja. Trideset novinara iz deset medija obučeno je iz angažovanog novinarstva na radionici koju je održala Ariana Tobin, urednica angažovanja ProPublica(ProPublica),te BIRN-ovi iskusni treneri i mentori Aleksandra Bogdani, Ana Petruševa, Đula Čak i Katarina Zrinjski.

 

U okviru programa, odabrani mediji su imali priliku da učestvuju u obuci i mentorstvu kako bi doneli inovacije u svoje redakcije, angažovali zajednice i razvili istraživačke priče koristeći B-engaged tool – digitalni alat koji je BIRN osmislio i razvio u svrhe angažovanja publike. Kurs obuke, koji je kombinovao tehničke veštine i urednička znanja, bio je prvi korak u programu koji je pomogao medijima da razviju svoje angažovane priče.

 

Grantovi za novinarstvo angažovane publike (Audience Engaged Journalism Grants) deo su projekta Media Innovation Europe (MIE) (Media Innovation Europe (MIE)), koji finansira Evropska komisija. Program vode Međunarodni institut za štampu, Fondacija Thomson, Fondacija za razvoj medija i BIRN i ima za cilj da osnaži medije dok se kreću kroz digitalnu tranziciju, dajući im novinarske alate i veštine u različitim proizvodima i poslovnim strukturama kako bi doprli do publike i doneli održivost.

Paket energetske podrške za Zapadni Balkan vredan milijardu evra

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen predstavila je 6. decembra 2022. Paket energetske podrške Zapadnom Balkanu na Samitu EU-Zapadni Balkan u Tirani. Paket je u vrednosti od 1 milijarde evra bespovratnih sredstava EU za pomoć Zapadnom Balkanu da se suoči sa neposrednim posledicama energetske krize i izgradi otpornost u kratkom i srednjem roku.

 

Prva polovina paketa sastoji se od 500 miliona evra budžetske podrške za ublažavanje ekonomskog i socijalnog uticaja na ugrožena domaćinstva i mala i srednja preduzeća i podršku energetskoj tranziciji i bezbednosti regiona. 90% sredstava biće isplaćeno već u januaru 2023. godine, dok će ostatak uslediti kasnije 2023./početkom 2024. godine, prema uspešnoj implementaciji nacionalnih akcionih planova za rešavanje energetske krize od strane šest partnera sa Zapadnog Balkana.

 

Druga polovina paketa sastoji se od 500 miliona evra za unapređenje energetske diversifikacije, proizvodnje obnovljive energije i interkonekcija gasa i električne energije kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (Western Balkans Investment Framework – WBIF). Paket pokriva izdvajanje od 100 miliona evra za dopunu Regionalnog programa energetske efikasnosti (Regional Energy Efficiency Programme – REEP), još 170 miliona evra u grantovima EU za saradnju javnog i privatnog sektora, i do 230 miliona evra finansiranja EU za šest garantnih šema koje podržavaju energetski sektor. Veći deo ovog finansijskog paketa je već odobrio WBIF Operativni odbor koji se odnosi na spajanje 5. decembra 2022. u Briselu.

EU ulaže 91 milion evra u kosovske železnice kako bi pomogla u poboljšanju povezanosti sa Evropom

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Ambasador EU na Kosovu Tomaš Sunjog i kosovski premijer Albin Kurti obeležili su danas u Fushë Kosovë /Kosovu Polju početak radova koje sufinansira EU na rehabilitaciji i modernizaciji 34 kilometra železničke pruge između Fushë Kosovë /Kosova Polja i Mitrovice.

 

Ukupna vrednost radova koji će biti izvedeni u narednih 15 meseci iznosi 68 miliona evra, od čega EU obezbeđuje 27, kroz Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, a Evropska banka za obnovu i razvoj (European Bank for Reconstruction and Development – EBRD) i Evropska investiciona banka (European Investment Bank – EIB) preostalih 41 milion evra. „Sada počinjemo da rehabilitujemo i unapređujemo drugu deonicu regionalne železničke rute 10 na Kosovu koja je deo Transevropske transportne mreže (Trans-European Transport Network – TEN-T) i povezuje Kosovo sa regionom i ostatkom Evrope“, rekao je Sunjog .

 

Železnička ruta 10 koja ide od Severne Makedonije preko Kosova do Srbije duga je 256 kilometara; 148 njih je na Kosovu. Nadogradnja prve deonice od granice sa Severnom Makedonijom do Fushë Kosovë /Kosova Polja, dužine 66 kilometara, počela je u avgustu 2019. godine i trebalo bi da bude završena do kraja 2023. godine, dok su pripreme za nadogradnju treće deonice od Mitrovice/ a dalje su

 

Železnička ruta 10 je generalno bila u lošem stanju sa ozbiljnim strukturalnim ograničenjima koja su ograničavala brzine saobraćaja na 60 km/h. Njena rehabilitacija je prva velika investicija u železničkom sektoru na Kosovu i uključuje zamenu zastarelih skretnica, koloseka i pragova, kao i renoviranje tunela i mostova.

Komisija objavljuje novi izveštaj o kulturi za održivi razvoj u aktivnostima EU

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Evropska komisija objavila je 9. decembra 2022. izveštaj o kulturnoj dimenziji održivog razvoja u aktivnostima EU.
 
Izveštaj naglašava nezamenljivu ulogu koju kultura igra u sprovođenju politika, programa i inicijativa EU u vezi sa Agendom UN 2030 o održivom razvoju (UN’s 2030 Agenda on sustainable development). Komisija identifikuje ključne oblasti u kojima bi bilo strateški dobro da se ojača saradnja sa kulturnim i kreativnim sektorima kako bi se podstakao održivi razvoj. Iz različitih perspektiva i politika objašnjava koliko su kulturni i kreativni sektori jedinstveno pozicionirani da tumače i postavljaju ekonomske, socijalne i ekološke dimenzije Agende 2030. Dobrovoljni pregled EU o implementaciji ciljeva održivog razvoja, koji će biti predstavljen UN Forumu na visokom nivou, sredinom 2023. godine, može imati koristi od sugestija sadržanih u izveštaju.  
Izveštaj takođe dopunjuje i bavi se nekim od preporuka radne grupe Otvorenog metoda koordinacije (Opet method of coordination – OMC) zemalja članica o kulturnoj dimenziji održivog razvoja, koja je objavila svoj izveštaj „Olujna vremena. Priroda i ljudi: kulturna hrabrost za promenu“ (report ‘Stormy times. Nature and humans: cultural courage for change’) 20. septembra 2022. Takođe prati rezultate UNESCO-ove konferencije MONDIACULT 2022(MONDIACULT 2022), koja je pozvala da se kultura kao poseban cilj uvrsti među naredne razvojne ciljeve Ujedinjenih nacija.

Dva grada iz zemalja kandidata ušla u uži izbor da postanu Evropska prestonica kulture 2028. godine

Napisao/la WeBalkans na . Objavljeno u News.

Budva, Crna Gora i Skoplje, Severna Makedonija, ušli su u uži izbor na konkursu za titulu Evropske prestonice kulture 2028. u zemlji EFTA/EEA, zemlji kandidatu ili potencijalnom kandidatu. Panel od 10 nezavisnih stručnjaka preporučio je uži izbor nakon jednodnevnog digitalnog sastanka. Komisija je pozvala zainteresovane gradove (invited applications from interested cities) za prijavu u decembru 2021. Budva (Crna Gora) i Skoplje (Severna Makedonija) podneli su prijave do 11. novembra 2022. godine.  
Biti u užem izboru za titulu može rezultirati značajnim kulturnim, ekonomskim i društvenim prednostima za dotične gradove, pod uslovom da je njihova ponuda deo dugoročne strategije razvoja vođene kulturom. Gradovi imaju rok do leta 2023. da završe svoje prijave. Komisija će se sastati u septembru 2023. kako bi preporučila da jedan grad postane, 2028. godine, treća evropska prestonica kulture u zemlji EFTA/EEA, zemlji kandidatu ili potencijalnom kandidatu, posle Novog Sada (Srbija) 2022. i Bodoa (Norveška) u 2024.  
Iste godine biće još dve evropske prestonice kulture, jedna u Češkoj (Bromuv i Budvajs su ušli u uži izbor (short-listed) u oktobru 2022.) i jedna u Francuskoj (predselekcioni sastanak će se održati početkom marta 2023.).