Od Desimirovca do Evrope: Plantaža lešnika izgrađena strpljenjem i hrabrošću
Evropska unija podržava ruralni razvoj u Srbiji pomažući poljoprivrednicima da unaprede svoja gazdinstva, poboljšaju proizvodnju i preradu, postanu konkurentniji i pripreme se za tržište Evropske unije
Predrag Rmuš nije očekivao da će ga život odvesti u poljoprivredu. Kao školovani grafički dizajner, mogao je da izgradi karijeru radeći za računarom. Nakon završetka studija u Italiji imao je priliku da ostane u inostranstvu, kao i mnogi mladi ljudi iz regiona. Međutim, Predrag je doneo drugačiju odluku. Vratio se u Srbiju, na porodično imanje, odlučan da svojom hrabrom i duboko ličnom odlukom budućnost gradi kod kuće, sa suprugom i decom, na zemlji koju je nasledio.
„Odlučio sam da živim u svojoj zemlji i da ovde odgajam svoju decu.
U Italiji sam video da ljudi mogu pristojno da žive od poljoprivrede i želeo sam da pokažem da je to moguće i kod nas.“
Danas se njegov zasad lešnika prostire na više od šest hektara. Međutim, ono što danas izgleda kao ozbiljna poljoprivredna investicija počelo je uz mnogo neizvesnosti, prazna zimska polja i male sadnice koje su zahtevale snažnu veru mnogo pre nego što su obećavale bilo kakav rod.
„Zamislite da zimi uđete u zasad i gotovo ništa ne vidite, pa se zapitate: ‘Šta ja ovde radim?’ Ali strpljenje je najvažnije“, kaže Rmuš. U porodičnoj kući priprema se kafa dok se razgovara o poslovima koji ih očekuju tog dana. Ono što na prvi pogled može delovati kao miran seoski život zapravo predstavlja zahtevnu svakodnevnu odgovornost, koja podrazumeva disciplinu, strpljenje i višegodišnje planiranje. Predrag na telefonu proverava vremensku prognozu: kišu, vetar, grad i temperaturne promene. Za proizvođača lešnika priroda određuje raspored i nema prostora za improvizaciju.
„Prvo proveravam vremensku prognozu, da vidim da li će biti kiše, vetra ili grada. Zatim kontrolišem sistem za navodnjavanje, senzore i vlažnost zemljišta. Morate pratiti prirodu, tu nema kompromisa“, kaže Rmuš.
Savremena poljoprivreda nije samo fizički rad. Ona podrazumeva tehnologiju, planiranje, informacije o tržištu, agronomiju, mehanizaciju i stalno prilagođavanje. Tokom dana Predrag je u kontaktu sa agronomima, dobavljačima, zadrugama, kupcima i drugim poljoprivrednicima.
Prati plan zaštite biljaka, tržišne cene i razvoj svojih stabala. Svaki list, svaka grana i svaka mala promena u zasadu mogu uticati na rod. „Proveravam šta se dešava sa stablima, da li ima oštećenja i kada bi trebalo obaviti naredno prskanje. Pratim raspored prskanja i u stalnom sam kontaktu sa agronomom. Kada je vreme za prskanje, kultiviranje ili branje, provedem sedam ili osam sati radeći u zasadu“, kaže Rmuš.
Na prvi pogled deluje gotovo nemoguće da jedna osoba upravlja zasadom ove veličine. Međutim, savremena poljoprivreda menja granice mogućeg. Zahvaljujući mehanizaciji, sistemima za navodnjavanje i boljem planiranju, Predrag veliki deo posla može da obavlja sam.
„Uz pomoć mehanizacije sada mogu da prskam i obavljam gotovo sve poslove. Sistem za navodnjavanje radi samostalno, a ja ga nadgledam i kontrolišem“, objašnjava Rmuš. Važan deo ove transformacije podržan je kroz IPARD program, koji finansira Evropska unija. Kroz Meru 1 Predrag je investirao u podizanje i obnovu zasada lešnika, uključujući pripremu zemljišta, nabavku novih sadnica, izgradnju bunara i pumpne stanice, postavljanje savremenog sistema za navodnjavanje kap po kap i ograde, kao i nabavku mehanizacije potrebne za efikasniju i održiviju proizvodnju.
Za Predraga podrška Evropske unije nije bila apstraktna politika. Ona je postala vidljiva u samom zasadu: u vodi koja stiže do korena, u zaštićenim redovima stabala, u mehanizaciji koja štedi vreme i snagu, kao i u sigurnosti da može da razmišlja dalje od pukog opstanka, usmeravajući se ka rastu i razvoju.
„Uspeo sam da dobijem podršku kroz IPARD i ona mi je mnogo značila, jer mi je pomogla da na pravi način razvijem gazdinstvo. Vraćeno mi je oko pedeset odsto uloženih sredstava, a taj novac sam odmah ponovo investirao u gazdinstvo“, kaže Rmuš.
Podršku Evropske unije iskoristio je da ojača proizvodnju i nastavi da, korak po korak, razvija gazdinstvo.
„Moj sledeći plan je da kupim mašinu za sakupljanje lešnika kako bih mogao da zaokružim celokupan proizvodni proces.“
Evropska unija podržava ruralni razvoj u Srbiji pomažući poljoprivrednicima da unaprede svoja gazdinstva, poboljšaju proizvodnju i preradu, postanu konkurentniji i pripreme se za tržište Evropske unije.
U Predragovom slučaju, ova podrška pomogla je da njegova odluka da ostane u Srbiji preraste u realan plan za budućnost. Međutim, njegov san ne završava se uzgojem lešnika. Želi da im doda vrednost, da ih prerađuje i pakuje i da jednog dana razvije gotove proizvode koji mogu biti konkurentni na evropskom tržištu.
„Plan mi je da lešnike lomimo, pečemo i vakuumski pakujemo. U početku će to biti pakovani lešnici, a kasnije ćemo proizvoditi namaze od lešnika i druge konditorske proizvode.“ Kasno poslepodne je i ritam rada usporava. Zlatna svetlost prekriva zasad. Predrag još jednom prolazi između redova, proveravajući šta treba uraditi narednog dana. Poljoprivreda, kaže, nije postala lakša nego ranije, ali može biti pametnija, održivija i više povezana sa novim mogućnostima.
Nakon šest godina rada, svoj prvi značajniji rod očekuje ovog avgusta. Nada se da će lešnici iz Desimirovca jednog dana stići do evropskih tržišta. Za Predraga se uspeh ne meri samo hektarima, mehanizacijom ili kilogramima prinosa. Njegovo najveće dostignuće ima dublje značenje: odluka da se vrati, da ostane, da svoju decu odgaja u Srbiji i da izgradi nešto što će ona možda jednog dana nastaviti. U svakom stablu koje je zasadio nalazi se strpljenje. U svakom redu uložen je rad. A u svakom budućem rodu nalazi se priča o čoveku koji donosi promene.
Ekipa EU uz Tebe, zajedno sa ekipom televizije N1 Srbija, posetila je Predraga Rmuša na njegovoj plantaži lešnika u Desimirovcu kod Kragujevca, kako bi snimila prvu priču iz serijala Dan u životu, posvećenog ljudima koji donose promene.
