Svadbeni grudnjak star preko dvesta godina, tradicionalna nošnja, obućarski i filigranski alati, kao i drugi istorijski artefakti sada su izloženi za posetioce u etnološkom muzeju u Gnjilanu, na istoku Kosova. Smešteni su u zgradi poznatoj lokalnom stanovništvu kao Husein-pašina palata, koju je sagradio Husein-paša Mila, jedan od vodećih otomanskih velikaša u toj oblasti. Zdanje je izgrađeno 1887. godine i prvih nekoliko decenija korišćena je kao porodična kuća, dok je posle Drugog svetskog rata država nije konfiskovala i duže od sedam decenija koristila kao školu.
Danas je ona jedan od najboljih primera arhitekture iz doba Otomanskog carstva na Kosovu. Plafoni izrezbareni u drvetu čine ovo mesto jedinstvenim za posetu, ali je donedavno korišćenje zgrade kao muzičke škole značilo da su posetioci imali ograničen pristup. To se promenilo na inicijativu opštine Gnjilane, uz podršku EU.
„Pošto nismo imali namenski prostor, morali smo da prikažemo naše arheološke i etnološke artefakte u nacionalnom muzeju u glavnom gradu.“
Đulšan Doko Beriša, upravnik muzeja u Gnjilanu
Nova zgrada muzeja za kulturno nasleđe
Gnjilane i okolina bogati su arheološkim i etnološkim predmetima, ali do pre pet godina nije bilo namenskog prostora za njihovo izlaganje. „S obzirom da nismo imali namenski prostor, morali smo da prikažemo naše arheološke i etnološke predmete u nacionalnom muzeju u glavnom gradu“, kaže Đulšan Doko Beriša, upravnik muzeja u Gnjilanu.
Ova situacija se promenila 2016. godine otvaranjem arheološkog muzeja, a zatim se dodatno poboljšala otvaranjem etnološkog muzeja, koji je imao koristi od podrške EU.
Dielza Ademi je bila koordinatorka projekta prekogranične saradnje (CBC) koji finansira EU, a koji je bio usredsređen na unapređivanje vrednosti kulturnog i prirodnog nasleđa i koji je omogućio renoviranje zgrade i otvaranje etnološkog muzeja. Ona objašnjava da opština Gnjilane tokom godine ima veliki broj posetilaca, posebno onih iz dijaspore koji redovno posećuju grad jednom ili dva puta godišnje. „Uprkos tom bogatom kulturnom i prirodnom nasleđu, imali smo vrlo malo toga da ponudimo posetiocima“, kaže Dielza.
Na inicijativu opštine Gnjilane i u saradnji sa opštinom Kumanovo sa druge strane granice, u Severnoj Makedoniji, dogovoreno je da se stvori bolja turistička atrakcija. Poziv za prekograničnu saradnju Kosovo – Severna Makedonija bio je savršen za ovu vrstu inicijative, jer nijedna od ove dve opštine nisu imale finansijska sredstva i stručnost.
„Opština Gnjilane je proteklih godina imala koristi od brojnih projekata koje finansira EU i, kao i u ovom, bez podrške EU bilo bi veoma teško sprovesti te aktivnosti.“
Djellza Ademi, koordinatorka projekta Unapređivanje vrednosti kulturnog i prirodnog nasleđa
Uz podršku EU, dve partnerske opštine koje učestvuju u projektu uspele su da obnove staru zgradu i prilagode je da se koristi kao Etnografski muzej, da se izgradi amfiteatar i da se osposobe tereni za fudbal, košarku i tenis u Kumanovu. Pored modernizacije infrastrukture, partneri projekta pokrenuli su onlajn platformu sa svim informacijama vezanim za turizam i kulturu u prekograničnoj oblasti. Oni su takođe organizovali folklorne festivale i umrežavanje manifestacija sa turističkim operaterima i drugim pružaocima usluga, kao i druge aktivnosti za promovisanje prekograničnog regiona kao turističke destinacije.
„Opština Gnjilane je proteklih godina imala koristi od brojnih projekata koje finansira EU i, kao i u ovom, bez podrške EU bilo bi veoma teško sprovesti te aktivnosti“, kaže Dielza Ademi.
O projektu
Cilj projekta prekogranične saradnje koji finansira EU, Unapređivanje vrednosti kulturnog i prirodnog nasleđa, bio je da se privuku investicije i promoviše prekogranična oblast kao turistička destinacija, da se unaprede vrednosti kulturnog i prirodnog nasleđa kroz očuvanje i obnovu starog zdanja i da se uspostave tradicionalne kulturne manifestacije u prekograničnoj oblasti.
Rezultati projekta uključuju očuvanje i obnovu lokacija kulturnog nasleđa, izgradnju sportskih terena i povećanu promociju kulturnog nasleđa. Ukupna vrednost projekta bila je preko 477.000 evra i trajao je 20 meseci.
Photo credits: “Enhancement of cultural and natural heritage values” project
Danas je ona jedan od najboljih primera arhitekture iz doba Otomanskog carstva na Kosovu. Plafoni izrezbareni u drvetu čine ovo mesto jedinstvenim za posetu, ali je donedavno korišćenje zgrade kao muzičke škole značilo da su posetioci imali ograničen pristup. To se promenilo na inicijativu opštine Gnjilane, uz podršku EU.
Nova zgrada muzeja za kulturno nasleđe
Gnjilane i okolina bogati su arheološkim i etnološkim predmetima, ali do pre pet godina nije bilo namenskog prostora za njihovo izlaganje. „S obzirom da nismo imali namenski prostor, morali smo da prikažemo naše arheološke i etnološke predmete u nacionalnom muzeju u glavnom gradu“, kaže Đulšan Doko Beriša, upravnik muzeja u Gnjilanu.
Ova situacija se promenila 2016. godine otvaranjem arheološkog muzeja, a zatim se dodatno poboljšala otvaranjem etnološkog muzeja, koji je imao koristi od podrške EU.
Dielza Ademi je bila koordinatorka projekta prekogranične saradnje (CBC) koji finansira EU, a koji je bio usredsređen na unapređivanje vrednosti kulturnog i prirodnog nasleđa i koji je omogućio renoviranje zgrade i otvaranje etnološkog muzeja. Ona objašnjava da opština Gnjilane tokom godine ima veliki broj posetilaca, posebno onih iz dijaspore koji redovno posećuju grad jednom ili dva puta godišnje. „Uprkos tom bogatom kulturnom i prirodnom nasleđu, imali smo vrlo malo toga da ponudimo posetiocima“, kaže Dielza.
Na inicijativu opštine Gnjilane i u saradnji sa opštinom Kumanovo sa druge strane granice, u Severnoj Makedoniji, dogovoreno je da se stvori bolja turistička atrakcija. Poziv za prekograničnu saradnju Kosovo – Severna Makedonija bio je savršen za ovu vrstu inicijative, jer nijedna od ove dve opštine nisu imale finansijska sredstva i stručnost.
Uz podršku EU, dve partnerske opštine koje učestvuju u projektu uspele su da obnove staru zgradu i prilagode je da se koristi kao Etnografski muzej, da se izgradi amfiteatar i da se osposobe tereni za fudbal, košarku i tenis u Kumanovu. Pored modernizacije infrastrukture, partneri projekta pokrenuli su onlajn platformu sa svim informacijama vezanim za turizam i kulturu u prekograničnoj oblasti. Oni su takođe organizovali folklorne festivale i umrežavanje manifestacija sa turističkim operaterima i drugim pružaocima usluga, kao i druge aktivnosti za promovisanje prekograničnog regiona kao turističke destinacije.
„Opština Gnjilane je proteklih godina imala koristi od brojnih projekata koje finansira EU i, kao i u ovom, bez podrške EU bilo bi veoma teško sprovesti te aktivnosti“, kaže Dielza Ademi.
O projektu
Cilj projekta prekogranične saradnje koji finansira EU, Unapređivanje vrednosti kulturnog i prirodnog nasleđa, bio je da se privuku investicije i promoviše prekogranična oblast kao turistička destinacija, da se unaprede vrednosti kulturnog i prirodnog nasleđa kroz očuvanje i obnovu starog zdanja i da se uspostave tradicionalne kulturne manifestacije u prekograničnoj oblasti.
Rezultati projekta uključuju očuvanje i obnovu lokacija kulturnog nasleđa, izgradnju sportskih terena i povećanu promociju kulturnog nasleđa. Ukupna vrednost projekta bila je preko 477.000 evra i trajao je 20 meseci.
Photo credits: “Enhancement of cultural and natural heritage values” project
Please wait while your video is being uploaded...
Don't close this window!
