Skip to main content

Area of Cooperation: Democracy and fundamental rights

Uvodna reč predsednice fon der Lajen na Samitu Berlinskog procesa

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Hvala puno, premijeru, dragi Edi,

 

Herr Bundeskanzler,

 

Dragi prijatelji,

 

Kakva priča koju smo upravo videli na ekranu, kakva priča. I kakva je moćna poruka da je to ne samo deseti Berlinski proces već prvi put u zemlji zapadnog Balkana. Snažna poruka u svetu koji si opisao, Edi, gde smo svedoci užasnog rata koji je Rusija pokrenula protiv Ukrajine. Ukrajina se bori za svoj suverenitet i teritorijalni integritet i za naše vrednosti. Takođe smo videli gnusni teroristički napad Hamasa koji je ubio više od 1.400 ljudi, muškaraca, žena, dece, beba, samo zato što su Jevreji. Živimo na zapaljenoj planeti. Izaziva nas GenAI. U ovim vremenima, potrebni su vam najbolji prijatelji. I rekao si, ti si najbolji prijatelj kog možemo poželeti. Dozvolite nam da radimo tako da se pridružite Evropskoj uniji koja je dokazala da je moguće zajedno imati trajni mir i održivi prosperitet.

 

I zaista, kakva moćna poruka juče, kada smo započeli registraciju u Tirani College of Europe. A ti mladi studenti će sada studirati evropske poslove. Oni dolaze iz Albanije, celog Zapadnog Balkana, iz Evropske unije. Kakva moćna poruka za sledeću generaciju koja će prenositi ideju Evropske unije napred.

 

Berlinski proces je, kako ste rekli, počeo 2014. I vredi pogledati papire iz tog vremena: „Cilj da se ostvari stvarni napredak u procesu reformi i regionalnoj ekonomskoj saradnji.“ Zato smo ovde. A mi smo već sa našim Ekonomsko-investicionim planom od 30 milijardi evra postavili dobre temelje. Isporučuje. Polovina Plana, 16 milijardi evra, zapravo je već realizovana. Ali treba učiniti više. I želim da se fokusiram nekoliko minuta na to.

 

Naše ekonomije, Zapadni Balkan i jedinstveno evropsko tržište, još uvek su previše udaljeni. Ekonomije Zapadnog Balkana su 35% proseka EU. Dakle, zaista moramo da iskoristimo potencijal koji postoji ovde na Zapadnom Balkanu i da ga približimo jedinstvenom evropskom tržištu. I to je ono o čemu se radi u Planu rasta. Znamo da je, iz iskustva proširenja, snaga proširenja naravno u vrednostima koje nas spajaju sa zemljama koje su se korak po korak pridružile Evropskoj uniji. Ali druga moć je ekonomski razvoj. Kad god je došlo do proširenja, ne samo one zemlje koje su pristupile Evropskoj uniji imale su ogroman podsticaj u svom ekonomskom razvoju jer su pristupile Jedinstvenom tržištu, već je i Evropska unija napredovala jer je jedinstveno tržište postalo veće.

 

I ovo je sada princip Plana rasta. U osnovi želimo da u određenim oblastima otvorimo vrata jedinstvenog tržišta, jedinstvenog evropskog tržišta, kompanijama sa Zapadnog Balkana. I to sada moramo da osmislimo. Otvaramo ga u oblastima kao što su slobodno kretanje roba i usluga, drumski transport, energija, električna energija, jedinstveno digitalno tržište EU i, što je veoma važno, olakšavanje bezgotovinskog plaćanja sa jedinstvenim evropskim platnim područjem, da navedemo samo nekoliko elemenata.

 

Ali, naravno, otvaranje vrata nije dovoljno. Zemlje zapadnog Balkana takođe treba da upotpune svoje zajedničko regionalno tržište. A to znači da je uslov da i zemlje Zapadnog Balkana svojim susedima daju pristup svom tržištu [da svojim susedima daju pristup svom tržištu]. Drugim rečima, ako okrenem, ako postoje blokade, jedino možete da blokirate sebe. Ostali će krenuti dalje.

 

A da bismo krenuli dalje, potrebne su reforme, duboko ukorenjene reforme, takođe da bi se poboljšala poslovna klima, da bi okruženje postalo privlačnije. Ove reforme će biti praćene finansiranjem investicija iz Evropske unije, ako do njih dođe. Ovaj plan rasta je veoma snažan podsticaj. To je podsticaj da se vrata ekonomski otvore, ali i da se traži otvaranje granica između zemalja Zapadnog Balkana i da se urade neophodne reforme. Sa tim dolazi i finansiranje investicija.

 

Samo zajedničkim radom dovešćemo Zapadni Balkan tamo gde i pripadate, u srce Evropske unije. Istorija je, zaista, u pokretu. Moja poruka je: Ovo je sada odlučujući trenutak. Ne propustite priliku, zgrabite priliku, iskoristite trenutak i radimo zajedno sa vama na tome.

Mnogo hvala, Edi.

„Ujedinjeni u raznolikosti“ – EU na Beogradskom Prajdu

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Pod sloganima #EUZaSve i „Ujedinjeni u raznolikosti“, članovi Delegacije Evropske unije u Srbiji i ambasade članica EU učestvovali su na Prajdu u Beogradu. „Srećni smo što učestvujemo na Prajdu i želimo da kažemo da se zalažemo za jednakost i protiv svih oblika diskriminacije. Želimo da svako ima ista ljudska prava, da sam odabere koga će voleti, a misija Prajda je da LGBT+ osobe imaju ista prava kao i svi ostali“, izjavio je ambasador EU u Srbiji Emanuele Žiofre.

 

Zajedno sa ambasadama članica, Žiofre je poslao poruku tolerancije, ljubavi i nediskriminacije. Prajd šetnja je počela kroz centralne ulice Beograda iz Manjež parka. Među učesnicima Prajda bila je ministarka za evropske integracije, Tanja Miščević, koja je istakla da je poruka ovogodišnje šetnje „zaštita prava svakog građanina“ bez obzira na pripadnost bilo kojoj manjini. „Ove nedelje govorimo o pravima LGBT+ zajednice koja su i dalje specifična i zahtevaju dodatnu zaštitu, jer postoji nerazumevanje o čemu govorimo“, rekla je Miščević novinarima na Prajdu.

 

Ona je navela da država radi na svim pitanjima koja su važna za zaštitu prava LGBTQI zajednice, što se pre svega odnosi na bolje razumevanje i poštovanje njihovih prava, ali i na specifičnu zaštitu. Direktor Beogradskog Prajda Goran Miletić podsetio je da je ovo 15. Prajd, ali da su pet šetnji bile zabranjene. „Nismo ni blizu ispunjenja zahteva, jer od 2014. do prošle godine i dalje smo osećali da se nešto dešava, bilo je sve manje policajaca, donet je zakon o istopolnim zajednicama, ali je suspendovan, a Europrajd je zabranjen“, rekao je Miletić.

 

Zahtevi koje LGBTQ+ zajednica u Srbiji postavlja po deseti put uključuju zakone o istopolnim zajednicama i rodnom identitetu, brže procesuiranje slučajeva nasilja protiv LGBT osoba i druge. Tokom Nedelje Prajda, ambasador EU Emanuele Žiofre i zamenica ambasadora Plamena Halačeva učestvovali su u nekoliko događaja koje su organizovali organizatori Prajda. Zajedno su prisustvovali otvaranju Nedelje Prajda na Kalemegdanu, a zamenica Halačeva je učestvovala na otvaranju konferencije o ljudskim pravima.

Nedelja Ponosa Otvorena u Srbiji

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Nedelja Ponosa je otvorena 4. septembra na Kalemegdanu, uz prisustvo ambasadora Evropske unije u Srbiji Emanuelea Žiofrea, zamenice šefa Delegacije Plamene Halačeve, kao i predstavnika diplomatskog korpusa. Aktivisti su nosili transparente na kojima je pisalo „Zakon o istopolnim unijama“, „Zakon o rodnom identitetu“, „Nismo ni blizu“.

 

Tokom Nedelje Ponosa planiran je niz događaja posvećenih ljudskim pravima LGBT+ osoba u Srbiji. Parada je najavljena za subotu, 9. septembar, a ruta je planirana kroz centar Beograda.

 

„Trenutna situacija uopšte nije optimistična za LGBT+ zajednicu, i situacija je mnogo gora u poređenju sa prethodnim periodom“, rekao je direktor Beogradskog Ponosa Goran Miletić na otvaranju.

 

Podsetio je da je prošle godine vlada zabranila planiranu rutu za Europrajd i da je odustala od usvajanja Zakona o Istopolnim Unijama. Neki od osnovnih vrednosti Evropske unije su jednakost i ljudska prava. Kroz moto „jedinstvo u raznolikosti“, EU želi da izrazi solidarnost, brani jednakost i ljubav u svim oblicima.

 

Nedelja Ponosa traje od 4. do 10. septembra.

Evropska unija donira specijalizovanu opremu Direktoratu za koordinaciju policijskih tela Bosne i Hercegovine

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Kao deo kontinuirane podrške razvoju kapaciteta za upravljanje tokovima migracija u Bosni i Hercegovini, Evropska unija danas je donirala opremu vrednu 170.900 KM Direktoratu za koordinaciju policijskih tela BiH u Sarajevu.

 

Karel Lizerot, šef Sekcije za pravosuđe i unutrašnje poslove, migracije i reformu javne uprave u Delegaciji Evropske unije u Bosni i Hercegovini, predao je opremu Enesu Kariću, direktoru Direktorata za koordinaciju policijskih tela BiH. „Evropska unija ulaže u izgradnju kapaciteta agencija koje su uključene u odgovor na tokove migracija u BiH, uključujući Direktorat za koordinaciju policijskih tela BiH. Naša podrška će se nastaviti u narednom periodu“, izjavio je Lizerot.

 

Ova oprema obuhvata specijalizovanu zaštitnu odeću i obuću i deo je sveobuhvatne podrške radu Direktorata za koordinaciju policijskih tela Bosne i Hercegovine, što će značajno olakšati rad policijskih službenika na terenu. Naime, Evropska unija je u martu ove godine donirala deset specijalizovanih terenskih vozila vrednih 725.000 KM Direktoratu, što će pomoći policijskim službenicima da povećaju svoju pokretljivost i operativnu efikasnost.

 

Evropska unija ostaje posvećena podršci Bosni i Hercegovini u upravljanju tokovima migracija u zemlji. Kroz zajedničke napore i kontinuiranu podršku, EU ima za cilj osigurati blagostanje i zaštitu migranata, istovremeno podržavajući vodeću ulogu države u odgovoru na tokove migracija i održiva rešenja. Projekat se sprovodi u partnerstvu sa Međunarodnom organizacijom za migracije (IOM), UNHCR-om, UNICEF-om i UNFPA-om.

 

Poziv za nagradu EU za istraživačko novinarstvo 2023 je sada zatvoren

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Novinari sa Zapadnog Balkana i Turske podneli su više od 260 prijava na Poziv za EU ​​nagradu za istraživačko novinarstvo 2023. Za Nagradu EU za istraživačko novinarstvo 2023. podneto je ukupno 267 prijava, koje obuhvataju nacionalne i regionalne kategorije. Ove aplikacije su stigle iz sedam različitih zemalja. Ova prestižna nagrada odaje priznanje za izuzetne istraživačke priče objavljene u prethodnoj kalendarskoj godini.

 

Iz skupa pristiglih prijava, ocenjivački žiri će izabrati tri najbolje priče iz svake od sedam zemalja, što će rezultirati 21 odabranom pričom. Ovaj proces selekcije osigurava da se najistaknutiji radovi iz svake zemlje prepoznaju i priznaju. Ove godine, Nagrada EU je uvela uzbudljiv dodatak u vidu regionalne nagrade. Ova kategorija nastoji da prepozna najbolje priče koje prevazilaze nacionalne granice i bave se pitanjima od značaja za ceo region. Stvaranjem ove nove kategorije, nagrada ima za cilj da inspiriše novinare da prošire svoju perspektivu i pozabave se pitanjima koja imaju širi uticaj.

 

Za ocenjivanje podnesaka regionalnih nagrada biće osnovan poseban žiri. Ovaj namenski panel će pregledati sve prijave i izabrati tri priče koje imaju najveći regionalni uticaj. Ova inicijativa će podstaći osećaj saradnje među novinarima i podstaći ih da se udube u regionalna pitanja koja utiču na širu publiku. U protekle četiri godine nagrađene su 84 istraživačke priče sa Zapadnog Balkana i Turske u produkciji 124 novinara. Ove priče su doprinele rešavanju slučajeva zloupotrebe moći, korupcije, organizovanog kriminala, zagađenja ekosistema i drugih nedela.

 

Nagrada EU za istraživačko novinarstvo 2023. deo je projekta „Jačanje kvalitetnog novinarstva na Zapadnom Balkanu i Turskoj II“. Ovo ima za cilj da prepozna i promoviše izuzetna dostignuća u istraživačkom novinarstvu, kao i da poboljša vidljivost kvalitetnog novinarstva na Zapadnom Balkanu i Turskoj.

„IMATE PRAVO!“ – PROMOTIVNA KAMPANJA BESPLATNE PRAVNE POMOĆI

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Promotivna kampanja besplatne pravne pomoći u Srbiji pod nazivom „Imate pravo!“ predstavljena je lokalnim medijima i javnosti u Nišu. Ova kampanja je deo projektnih aktivnosti „Objekat podrške vladavini prava u Srbiji“, koji sufinansiraju EU i nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), a sprovodi GIZ. Zajednički je pokrenuta i razvijena u partnerstvu sa Ministarstvom pravde i Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije. Kampanja ima za cilj podizanje svesti o mehanizmu besplatne pravne pomoći.

 

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći donet je 2019. godine sa ciljem da se svakom pojedincu, a posebno najugroženijim građanima, obezbedi pristup pravdi i pravna zaštita. I pored uspostavljanja sistema besplatne pravne pomoći krajem 2019. godine, i dalje postoji nedostatak svesti građana o njihovom pravu na besplatnu pravnu pomoć, kao i nekoliko nedostataka u primeni zakona.

 

„Imate pravo!“ kampanja će se sprovoditi u fazama tokom dužeg perioda. Prvenstveno će se fokusirati na jedinice lokalne samouprave u kojima se po zakonu može ostvariti pravo na besplatnu pravnu pomoć. Pored toga, biće uloženi napori da se povećaju kapaciteti kroz sesije obuke na terenu za službenike odgovorne za budžetiranje i odobravanje aplikacija.

MADE OF US: Izuzetna avantura se uspešno privodi kraju!

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Kampanja „Made of Us – Putovanje EU-Zapadni Balkan“, podržana od strane EU i koju vam donosi WeBalkans, završena je s velikim uspehom. Kampanja je imala za cilj da podstakne pozitivnu percepciju EU među ljudima na Zapadnom Balkanu, i obrnuto. U njoj je učestvovalo 12 mladih vlogera, dinamičnih pojedinaca iz EU i Zapadnog Balkana, koji su zajedno krenuli na putovanje Zapadnim Balkanom. Svaki par vlogera je dokumentovao svoja iskustva i usput svakodnevno delio zadivljujući onlajn sadržaj.

 

Prošle nedelje, 12. juna 2023., vlogeri su imali priliku da posete Berlaimont, sedište Evropske komisije, i da se sastanu sa članovima kabineta komesara Varhelija u okviru završnog događaja kampanje Made of Us. Događaj je bio prilika za vlogere da prikažu svoj najbolji sadržaj i govore o svojim najupečatljivijim trenucima sa putovanja, kao i za tim Made of Us da predstavi preliminarne rezultate kampanje. Nakon prvih prezentacija, vlogeri su se preselili u sedište DG NEAR, gde ih je srdačno primila Sigrid Bretel, vršilac dužnosti šefa Jedinice za međuinstitucionalne odnose i komunikaciju u DG NEAR. Tokom ove interakcije, vlogeri su imali priliku da dalje podele svoja lična iskustva sa putovanja i vlogovanja, kao i vredne povratne informacije i lekcije naučene sa završenih putovanja. Događaj je zaključen obilaskom Brisela koji je posebno upriličen da se vlogeri oproste jedni od drugih i da proslave završetak projekta.

 

Kampanja je počela 18. aprila i nastavila se do 30. maja, pri čemu se svake nedelje fokusirala na jednog od partnera WB6. Vlogeri su pokrili ukupno 18 projekata koje podržava EU, 6000 km automobilom, a usput su upoznali zanimljive i inspirativne lokalne ličnosti, sve vreme pokazujući prirodni pejzaž, izuzetne znamenitosti i jedinstveno kulturno nasleđe koje Zapadni Balkan može da ponudi. Dvanaest vlogera je snimilo svoja iskustva koristeći sopstvenu opremu i kanale društvenih medija, prevodeći putovanje u visokokvalitetne društvene medije i veb sadržaj, fotografije i video zapise, koji su distribuirani na kanalima WeBalkansa.

 

Za više informacija o ovom uzbudljivom putovanju, posetite stranicu kampanje Made of Us campaign page

Lokalno osnaživanje za evropske integracije Albanije

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Inicijativa koju finansira EU osnažuje albanske opštine da igraju uticajniju ulogu u procesu evropskih integracija.

Albanija je 2014. godine pokrenula značajnu inicijativu za reformu svog sistema lokalne uprave, težeći istinskoj i suštinskoj decentralizaciji, nadovezujući se na prethodne, ali nedovoljne napore. Ova inicijativa je imala za cilj da ovlasti lokalnu samoupravu sa značajnim finansijskim i ekonomskim ovlašćenjima, pravima i odgovornostima. Imao je za cilj da unapredi administrativne, investicione, regulatorne i uslužne sposobnosti u osnovnim funkcijama, dok takođe obuhvata prenos dodatnih odgovornosti. Istovremeno, teritorijalna administrativna reforma je imala za cilj da pojednostavi administrativne granice zemlje reorganizacijom fragmentiranih jedinica lokalne samouprave. Ovo restrukturiranje je imalo za cilj da reši pitanja nezadovoljavajućih javnih usluga koje se pružaju lokalnim zajednicama i odsustva ekonomije obima, što je rezultiralo prekomernim administrativnim troškovima. Cilj je bio stvaranje kohezivnijeg i efikasnijeg teritorijalnog sistema koji bi bolje služio potrebama stanovništva.

„Međutim, ova percepcija je netačna, jer se značajan deo zakona zaista primenjuje na lokalnom nivou. Konačno, prepoznato je da su integracije u EU sveobuhvatna praksa i da opštine igraju ključnu ulogu u ovom procesu“.

Drugi ključni aspekt koji se bavi reformom lokalne uprave u Albaniji odnosio se na ulogu opština u procesu integracije u Evropsku uniju (EU). Jolanda Trebicka, izvršna direktorka Organizacije civilnog društva Europartners Development Albania (EPD) u to vreme bila je među stručnjacima koji su aktivno uključeni u proces reformi. Ona ističe da je među vlastima preovladalo mišljenje da su integracije u EU prvenstveno usmerene na približavanje zakonodavstva na centralnom nivou, zanemarujući značaj lokalne uprave. „Međutim, ova percepcija je netačna, jer se značajan deo zakona zaista primenjuje na lokalnom nivou. Albanija je započela proces usklađivanja nacionalnog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU. Kao i u zemljama EU, procena u Albaniji je potvrdila da se 70% harmonizovanog/približenog zakonodavstva sa zakonodavstvom EU primenjuje na lokalnom nivou. Konačno, prepoznato je da su integracije u EU sveobuhvatna praksa i da opštine igraju ključnu ulogu u ovom procesu“, navodi Trebićka. Shodno tome, inicijalna strategija decentralizacije imala je za cilj uspostavljanje EU kutaka u 30 opština Albanije do 2020. godine.

EU u Albaniji je 2017. godine pokrenula projekat „Opštine za Evropu“. Ovaj projekat je imao za cilj da podigne ulogu opština u procesu evropskih integracija na viši nivo. Počevši skoro od nule, projekat je pružio sveobuhvatnu podršku u različitim oblastima, uključujući pruženu pomoć svih 61 opštini u uspostavljanju jedinica EU i omogućavajući im da efikasno obavljaju svoje dužnosti. Projekat je organizovao nekoliko obuka za unapređenje kapaciteta opština za pristup fondovima EU i podržao jedinice EU u organizovanju događaja u lokalnoj zajednici radi širenja informacija o u EU.

„Postoje oblasti koje zahtevaju dalja poboljšanja. Međutim, mogu sa sigurnošću da tvrdim da smo postavili temelje da opštine preuzmu mnogo značajniju ulogu u procesu evropskih integracija u budućnosti..“

O projektu

Opšti cilj projekta Opštine za Evropu je bio jačanje kapaciteta opštinske uprave i dopremanje do albanskih građana i albanskih lokalnih uprava sa informacijama o EU, njenim politikama, programima i fondovima. Sve projektne aktivnosti bile su organizovane oko sledećih komponenti: EU integracije i koordinacija donatora, institucionalna izgradnja i obuka, umrežavanje i onlajn komunikacija, vidljivost i događaji, kao i pitanja koja se odnose na sve oblasti. Projekat tehničke pomoći pružio je podršku za uspostavljanje i efikasno funkcionisanje Jedinica za EU ​​poslove u svakoj opštini. Jedinice EU su od ključnog značaja za upravljanje procesima interne (unutar opština) koordinacije o pitanjima vezanim za EU ​​i služe kao glavna struktura za koordinaciju i implementaciju aktivnosti u zajednici. Ukupna finansijska vrednost projekta (obe faze) je 3,6 miliona evra.

Takođe, projekat je pružio podršku Delegaciji EU u sprovođenju informacionih i komunikacionih aktivnosti na opštinskom nivou. Ovo uključuje pomoć u kampanjama protiv ilegalne migracije, promociju ERASMUS+ programa mladim pojedincima u opštinama i podizanje svesti o programima EU za podršku ruralnom području na lokalnom nivou. Važna kampanja bila je „Evropa je tu“ koja se sastojala u informisanju lokalnog stanovništva o doprinosu EU društvenom i ekonomskom razvoju lokalnih zajednica.

Generalno, projekat je dao značajan doprinos jačanju kapaciteta upravljanja opštinama u vezi sa pitanjima vezanim za EU, dajući pozitivne rezultate. Projekat se smatra najboljom praksom u zemljama Zapadnog Balkana tokom događaja koji je organizovao Komitet regiona u okviru Dana proširenja, 6. jula 2022. Ipak, gospođa Trebička priznaje da još ima prostora za poboljšanje. „Postoje oblasti koje zahtevaju dalja poboljšanja. Potrebno je učiniti više na informisanju i podizanju kapaciteta cele lokalne administracije i podršci gradskim većima da igraju proaktivniju ulogu u važnim procesima evropskih integracija na terenu. Međutim, mogu sa sigurnošću da tvrdim da smo postavili temelje da opštine u budućnosti preuzmu mnogo značajniju ulogu u procesu evropskih integracija“, potvrđuje Trebićka.

Izveštaj iz senke za Poglavlje 27 „Napredak na čekanju“ predstavljen u Evropskoj kući u Podgorici

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Uoči Evropske zelene nedelje, Koalicija 27 je predstavila Izveštaj iz senke za Poglavlje 27: „Napredak na čekanju“, sa ciljem da pruži opštu sliku napretka Crne Gore u procesu pridruživanja EU od januara 2022. do maja 2023. godine, u vezi sa unapređenjem zaštite životne sredine i stanja klimatskih promena.

 

Procena sprovedenih aktivnosti u ovoj oblasti je već nagoveštena u naslovu izveštaja „Napredak na čekanju“ (nacrt). Osim analize suštinskih pitanja, izveštaj uključuje i set preporuka za jačanje procesa transponovanja i implementacije zakonodavstva EU obuhvaćenog Poglavljem 27.

 

Izveštaj je pripremljen u okviru projekta „Osnaživanje učešća civilnog društva u sektoru životne sredine u procesu pristupanja EU (4E)“, koji je finansijski podržan od strane Evropske unije kroz Civil Society Facility 2021 i Tematski program o ljudskim pravima i Demokratiji 2021.

Podrška EU jača sistem registracije civilnog statusa Kosova, utirući put efikasnosti i pouzdanosti

Objavljeno . Objavljeno u Вести.

Agencija za civilnu registraciju Kosova objavila je uspešnu integraciju preko 3 miliona nestalih evidencija o civilnom statusu u njihov sistem upravljanja identitetom. Ovo dostignuće je omogućeno finansiranjem Evropske unije (EU) i uz podršku Danskog saveta za izbeglice, u periodu od 2012. do 2023. Projekat je imao za cilj da ispuni mandat agencije u okviru procesa dijaloga između Kosova i Srbije.

 

Dana 1. juna 2023. godine, kosovska Agencija za civilnu registraciju može zvanično da objavi uspešan završetak integracije podataka iz preko 12.000 registara civilnog statusa u njihov sistem. Ovo dostignuće je označilo završetak projekta “Digitalizacija overenih kopija knjiga matičnih knjiga – faza III”, koji je imao za cilj da poveže e-arhivu overenih kopija i Centralni registar civilnog statusa na Kosovu. Projekat, koji finansira EU, imao je budžet od 2 miliona evra, a sprovodio ga je Danski savet za izbeglice tokom perioda od 42 meseca, počev od 2. decembra 2019.

 

Glavni cilj projekta bio je da doprinese stvaranju jedinstvenog, sveobuhvatnog unapređenog sistema podataka o građanskom statusu u cilju povećanja pouzdanosti sistema registracije na Kosovu u okviru dijaloga Beograda i Prištine. U projektu je učestvovalo ključno osoblje Agencije za civilnu registraciju Kosova, Ministarstva unutrašnjih poslova, kao i opštinskih kancelarija za civilno stanje (pružanje usluga na lokalnom nivou).