Borko ima samo pet godina, ali je već poznata ličnost u Crnoj Gori. Prošle godine su o njemu izveštavali svi crnogorski mediji i još uvek se gleda 24 sata dnevno, kao da je lik iz TV rijalitija. Borko je medved, a prate ga i nadgledaju u naučne svrhe u sklopu projekta „Bear in Mind“ (čiji naziv je igra reči koja znači i „Imajte na umu“ i „Medved na umu“) koji finansira EU.
Borko je nakratko uhvaćen pre godinu dana kada mu je tim naučnika zakačio ogrlicu sa GPS čipom i satelitskim predajnikom pre nego što su ga oslobodili. Predajnik se sastoji od kartice koja do sedam puta dnevno kontrolnom centru šalje Borkove koordinate. Na taj način, projektni tim je u mogućnosti da sazna više o njegovom kretanju, ishrani i drugim navikama.
„Pre neki dan je osam puta preplivao Plivsko jezero, a ono je ogromno. Nismo znali da tako mlad medved ima snage za to.“
Jasmin Murić
Jasmin Murić je koordinator projekta. On opisuje šta ih je sve iznenadilo u Borkovom ponašanju: „Pre neki dan je osam puta preplivao Plivsko jezero, a ono je ogromno: odličan je plivač. Nismo znali da tako mlad medved ima snage za to.“ Jasmin navodi još jednu Borkovu osobenost: da većinu vremena provodi u dubokim kanjonima reke Sušice, gde se najverovatnije sklanja od hladnoće, jer je tamo strujanje vazduha slabije.
Prekogranični rad
Broj medveda u oblasti u kojoj Borko živi daleko je od minimalno održive populacije i oni se suočavaju sa brojnim pretnjama od strane ljudi. To je zbog, kako Jasmin opisuje, preuveličane percepcije rizika od napada medveda, gubitka staništa zbog urbanizacije i klimatskih promena. Razdvojeno prekogranično upravljanje takođe je bilo prepreka u prošlosti. Međutim, pošto medvedi ne poznaju granice bilo je važno da se udruže sa organizacijama u Bosni i Hercegovini, da podele iskustva i osmisle zajedničke planove. Jasmin zna da će zahvaljujući prekograničnoj saradnji na praćenju medveda i upravljanju njihovim staništem Borku i njegovoj široj porodici biti bolje.
Uz pomoć podataka dobijenih zahvaljujući Borkovom GPS tragaču, Jasminov tim radi na izradi sveobuhvatnog desetogodišnjeg plana koji će obezbediti strateški pristup uspešnijem očuvanju ove vrste i njenog okruženja. Na primer, ako Borko redovno izlazi iz zaštićenog dela Nacionalnog parka Durmitor, oni mogu da preporuče proširenje teritorije parka. Ako vide da ide u sela, onda mogu da rade na merama koje bi podigle svest kod lokalnih stanovnika kako bi se osiguralo da medvedi ne budu ugroženi zamkama. Jasmin zna da će zahvaljujući prekograničnoj saradnji na praćenju medveda i upravljanju njihovim staništem Borku i njegovoj široj porodici biti bolje.
„Zahvaljujući prekograničnoj saradnji na praćenju medveda i upravljanju njihovim staništem Borku i njegovoj široj porodici biti bolje.“
Jasmin Murić
Nadovezivanje na dobre rezultate
Projekat se ne bavi samo Borkom, niti čak samo mrkim medvedom. Tim naučnika takođe planira da uhvati i obeleži dve lokalne vrste ptica – jarebicu kamenjarku i crnog tetreba. To bi na sličan način trebalo da pomogne da se izvrše bitni uvidi i razumeju njihove navike i kretanje.
Borko je sada u zimskom snu u jazbini. Jasmin i njegov tim očekuju da će do kraja aprila ponovo biti budan, što oni s nestrpljenjem očekuju i jedva čekaju da ga ponovo prate. Jasmin objašnjava da su informacije o vrsti staništa koje medved koristi za hibernaciju i vremenu kada odlazi u zimski san i budi se takođe važne. „Ti podaci mogu da nam pomognu da dođemo do zaključaka kako klimatske promene utiču na sezonske navike medveda.“
O projektu
Projekat „Bear in Mind“ sprovodi Centar za zaštitu i istraživanje ptica iz Crne Gore u saradnji sa partnerskim organizacijama iz Bosne i Hercegovine. Projekat finansira Evropska unija u okviru Programa prekogranične saradnje Bosna i Hercegovina – Crna Gora IPA 2014-2020.
Photo credits: Centre for the Protection and Research of Birds
Borko je nakratko uhvaćen pre godinu dana kada mu je tim naučnika zakačio ogrlicu sa GPS čipom i satelitskim predajnikom pre nego što su ga oslobodili. Predajnik se sastoji od kartice koja do sedam puta dnevno kontrolnom centru šalje Borkove koordinate. Na taj način, projektni tim je u mogućnosti da sazna više o njegovom kretanju, ishrani i drugim navikama.
Jasmin Murić je koordinator projekta. On opisuje šta ih je sve iznenadilo u Borkovom ponašanju: „Pre neki dan je osam puta preplivao Plivsko jezero, a ono je ogromno: odličan je plivač. Nismo znali da tako mlad medved ima snage za to.“ Jasmin navodi još jednu Borkovu osobenost: da većinu vremena provodi u dubokim kanjonima reke Sušice, gde se najverovatnije sklanja od hladnoće, jer je tamo strujanje vazduha slabije.
Prekogranični rad
Broj medveda u oblasti u kojoj Borko živi daleko je od minimalno održive populacije i oni se suočavaju sa brojnim pretnjama od strane ljudi. To je zbog, kako Jasmin opisuje, preuveličane percepcije rizika od napada medveda, gubitka staništa zbog urbanizacije i klimatskih promena. Razdvojeno prekogranično upravljanje takođe je bilo prepreka u prošlosti. Međutim, pošto medvedi ne poznaju granice bilo je važno da se udruže sa organizacijama u Bosni i Hercegovini, da podele iskustva i osmisle zajedničke planove. Jasmin zna da će zahvaljujući prekograničnoj saradnji na praćenju medveda i upravljanju njihovim staništem Borku i njegovoj široj porodici biti bolje.
Uz pomoć podataka dobijenih zahvaljujući Borkovom GPS tragaču, Jasminov tim radi na izradi sveobuhvatnog desetogodišnjeg plana koji će obezbediti strateški pristup uspešnijem očuvanju ove vrste i njenog okruženja. Na primer, ako Borko redovno izlazi iz zaštićenog dela Nacionalnog parka Durmitor, oni mogu da preporuče proširenje teritorije parka. Ako vide da ide u sela, onda mogu da rade na merama koje bi podigle svest kod lokalnih stanovnika kako bi se osiguralo da medvedi ne budu ugroženi zamkama. Jasmin zna da će zahvaljujući prekograničnoj saradnji na praćenju medveda i upravljanju njihovim staništem Borku i njegovoj široj porodici biti bolje.
Nadovezivanje na dobre rezultate
Projekat se ne bavi samo Borkom, niti čak samo mrkim medvedom. Tim naučnika takođe planira da uhvati i obeleži dve lokalne vrste ptica – jarebicu kamenjarku i crnog tetreba. To bi na sličan način trebalo da pomogne da se izvrše bitni uvidi i razumeju njihove navike i kretanje.
Borko je sada u zimskom snu u jazbini. Jasmin i njegov tim očekuju da će do kraja aprila ponovo biti budan, što oni s nestrpljenjem očekuju i jedva čekaju da ga ponovo prate. Jasmin objašnjava da su informacije o vrsti staništa koje medved koristi za hibernaciju i vremenu kada odlazi u zimski san i budi se takođe važne. „Ti podaci mogu da nam pomognu da dođemo do zaključaka kako klimatske promene utiču na sezonske navike medveda.“
O projektu
Projekat „Bear in Mind“ sprovodi Centar za zaštitu i istraživanje ptica iz Crne Gore u saradnji sa partnerskim organizacijama iz Bosne i Hercegovine. Projekat finansira Evropska unija u okviru Programa prekogranične saradnje Bosna i Hercegovina – Crna Gora IPA 2014-2020.
Photo credits: Centre for the Protection and Research of Birds
Please wait while your video is being uploaded...
Don't close this window!
