U decembru 2022. godine, tokom Samita EU – Zapadni Balkan, Evropska unija je potvrdila svoju punu i nedvosmislenu posvećenost perspektivi članstva Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji. Evropska komisija je tada objavila neviđeni Paket podrške za energetiku u iznosu od 1 milijarde evra, koji ima za cilj ublažavanje neposrednih efekata energetske krize i ubrzanje energetske tranzicije u regionu u kratkoročnom i srednjem roku.

Kao deo ovog Paketa podrške za energetiku, od februara do maja 2023. godine, Evropska komisija je odobrila 450 miliona evra, što čini 90% od ukupnog budžeta od 500 miliona evra, koji je predviđen za ublažavanje brzog rasta troškova energije za ranjive porodice i mala i srednja preduzeća. Na taj način Evropska komisija ispunjava svoje obaveze. Ova komponenta, kao prvi deo Paketa podrške za energetiku, osmišljena je na osnovu specifičnih akcionih planova partnerskih zemalja Zapadnog Balkana, koji su opisivali kako vlade nameravaju da reše energetsku krizu putem kombinacije reformskih i političkih mera, kao i direktnih mera pomoći ranjivim porodicama i malim i srednjim preduzećima.

Komesar Evropske unije za susedstvo i proširenje, Oliver Varhelji, izjavio je: „Energetska kriza predstavlja zajednički izazov za Evropsku uniju i Zapadni Balkan. Evropska unija je prvi i najpouzdaniji partner regiona. Sa zadovoljstvom mogu da saopštim da smo ispunili naše obećanje i da naša podrška pravi stvarnu razliku za naše partnere, posebno za ranjive osobe, porodice i mala i srednja preduzeća koja imaju poteškoće da plate račune za energiju. Radujemo se sprovođenju nacionalnih akcionih planova za energetiku Zapadnog Balkana kako bismo isplatili preostala sredstva koja su dodeljena.“

Mere koje su navedene u nacionalnim akcionim planovima vlada Zapadnog Balkana, uključuju, zajedno sa drugim oblastima:

Albanija subvencionira cene energije za kućanstva i MSP , pruža financijsku pomoć ranjivim osobama te diverzificira izvore energije kroz nove investicije u vetroelektrane i solarne panele.

Bosna i Hercegovina podržava ranjive porodice kako bi ublažila utiecaj visokih cena energije te domaćinstva i MSP kako bi poboljšala energetsku efikasnost.

Kosovo pruža financijsku podršku ranjivim domaćinstvima, podstiče uštedu energije i povećava energetsku efikasnost zgrada.

Crna Gora podržava penzionere i najugroženije porodice pogođene povećanim cenama energije te poboljšava energetsku efikasnost u domaćinstvima, kompanijama,turizmu i industriji.

Severna Makedonija takođe subvencionira račune za električnu energiju domaćinstava, podržava MSP-ove u održavanju kontinuiteta poslovanja i promoviše državne investicije za energetsku tranziciju, obnovljive izvore energije i energetsku učinkovitost.

Srbija planira postupno povećanje broja zaštićenih ranjivih domaćinstava.

Drugi deo paketa, koji uključuje preostalih 500 miliona evra u vidu grantova, pruža se radi unapređenja energetske tranzicije, efikasnosti i nezavisnosti Zapadnog Balkana u kratkoročnom i srednjem roku. Stoga pružamo finansijsku podršku projektima obnovljive energije, gasne i električne infrastrukture, interkonektorima, unapređenju sistema daljinskog grejanja i renoviranju stare infrastrukture (na primer, starih stambenih zgrada, bolnica i javnih zgrada).

Odgovarajući na trenutne, kratkoročne i srednjoročne potrebe Zapadnog Balkana u kontekstu trajne energetske krize, značajan paket podrške za energetiku od 1 milijarde evra pomoći će partnerima Zapadnog Balkana u regionu da smanje svoju zavisnost od ruskih fosilnih goriva, ubrzaju dekarbonizaciju i poboljšaju energetsku sigurnost regiona.