Musa Hasani radi kao telefonista u prištinskom vodovodu duže od tri decenije. Njegov posao je naizgled jednostavan: javlja se na telefonske pozive građana i prosleđuje žalbe odgovornim odeljenjima. Međutim, oko 2000. godine, ovaj jednostavan posao postao je naporan i stresan. Musa se seća da je primao preko 200 poziva dnevno, od kojih su većina bile pritužbe građana na nestašicu vode.
Posle rata 1999. godine, Priština se suočila sa ogromnim prilivom stanovništa iz drugih delova Kosova. Komunalna infrastruktura koja je planirana za manje od 150.000 stanovnika sada je morala da zadovolji potrebe više od 300.000 ljudi. Tokom naredne decenije, dešavalo se da prekidi snabdevanja vodom budu duži i od deset sati dnevno u bilo kojem prištinskom naselju. „Ljudi su bili besni, jer je to značajno uticalo na kvalitet njihovog života. Iskaljivali su svoj bes na nas preko telefona”, seća se Musa.
„U martu 2014. godine, Gračaničko jezero je imalo vode samo za još mesec dana, a Batlavsko za dva. Da nismo imali period obilnih kiša u aprilu, Priština i okolne opštine bi ostale bez vode za piće.“
Sokol Džafa, direktor Regionalnog vodovoda Priština
Priča o dva jezera
Sokol Džafa je direktor Regionalnog vodovoda u Prištini. On se seća da je još 2010. godine ovo preduzeće izvelo neke intervencije koje su donekle poboljšale situaciju. Ali postojala je potreba za dugoročnim rešenjem. Tada su jedina izvorišta gradske vode bila dva veštačka akumulaciona jezera u blizini Prištine – Batlavsko i Gračaničko. Količina vode u ovim jezerima zavisi od padavina. A sa klimatskim promenama koje su uticale na nivo vode u jezerima, zalihe su značajno varirale od prekomerne akumulacije do blizu presušivanja.
Kosovo je 2014. godine doživelo najgoru nestašicu vode u poslednje tri decenije. „U martu 2014. godine, Gračaničko jezero je imalo vode samo za još mesec dana, a Batlavsko za dva. Da nismo imali period obilnih kiša u aprilu, Priština i okolne opštine bi ostale bez vode za piće“, kaže Džafa.
Međutim, situacija se promenila nabolje zahvaljujući projektu regionalnog vodovoda za Prištinu vrednog 35 miliona evra, uključujući i bespovratna sredstva EU u iznosu od 5 miliona evra. Zahvaljujući ovoj investiciji i finansiranju, usmerenim kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, projekat je spasao Prištinu od problema nestašice vode u narednim godinama i obezbedio pouzdano snabdevanje za okolinu. Deo projekta bio je razvoj novog izvorišta vode u jezeru Gazivode. Infrastruktura omogućava da se voda kanališe od Ibarskog kanala do novoizgrađenog postrojenja za prečišćavanje vode u Škabaju. Novo postrojenje se sastoji od laboratorije, pogona i kancelarija, sa radionicom i zajedničkim prostorijama.
„Da nismo otvorili novu fabriku, morali bismo da objavimo vanrednu situaciju, a Priština i okolne opštine bi se u protekle dve godine suočavale sa svakodnevnom dvanaestočasovnom nestašicom vode.“
Sokol Džafa, direktor Regionalnog vodovoda Priština
„2019. i 2020. godina bile su godine sa najdužom sušom poslednjih godina. Da nismo otvorili novu fabriku, morali bismo da objavimo vanrednu situaciju, a Priština i okolne opštine bi se u protekle dve godine suočavale sa svakodnevnom dvanaestočasovnom nestašicom vode“, kaže Sokol Džafa.
Isplativo i stabilno snabdevanje
Voda se crpi iz prirodnog izvora i kanališe otvorenim gravitacionim cevovodom do stanice gde se pumpa do postrojenja za tretiranje, preradu i filtriranje vode. Fabrika vode Škabaj ima kapacitet 700 l/s – dovoljno da obezbedi isplativo i kontinuirano snabdevanje vodom Prištinu, Obilić, Kosovo Polje, Gračanicu i Podujevo.
Musa Hasani je svakako primetio razliku otkako je sproveden ovaj projekat, zadovoljstvo Prištevaca i stanovnika okolnih mesta, kao i kvalitet njihovog života svakako se poboljšao – a samim tim ima i manje besnih telefonskih poziva s kojima mora da se nosi. Nova infrastruktura donela je i tehnološki napredak koji vlastima omogućava da prate vodostaj Badovačkog i Batlavskog jezera, čime se obezbeđuje održivost vodnih resursa regiona.
O projektu
Projekat regionalnog vodosnabdevanja u Prištini imao je koristi od kombinovanog ulaganja bespovratnih sredstava i kredita koji se usmeravaju kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF). To je uključivalo 5 miliona evra bespovratnih sredstava od Evropske unije, kredit od 20 miliona evra od razvojne banke KfW u ime nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, kao i doprinos od 10 miliona evra od regionalnog Vodovoda.
O WBIF-u
Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) je platforma za koordinaciju donatora koja prikuplja sredstva iz različitih izvora, uključujući Evropsku komisiju. WBIF pruža finansiranje i tehničku pomoć strateškim investicijama u energetskom, ekološkom, socijalnom, transportnom i digitalnom infrastrukturnom sektoru. Takođe podržava inicijative za razvoj privatnog sektora. To je zajednička inicijativa EU, finansijskih institucija, bilateralnih donatora i vlada Zapadnog Balkana.
Photo credits: WBIF, Regional Water Company Pristina, Arbër Gjoni
Posle rata 1999. godine, Priština se suočila sa ogromnim prilivom stanovništa iz drugih delova Kosova. Komunalna infrastruktura koja je planirana za manje od 150.000 stanovnika sada je morala da zadovolji potrebe više od 300.000 ljudi. Tokom naredne decenije, dešavalo se da prekidi snabdevanja vodom budu duži i od deset sati dnevno u bilo kojem prištinskom naselju. „Ljudi su bili besni, jer je to značajno uticalo na kvalitet njihovog života. Iskaljivali su svoj bes na nas preko telefona”, seća se Musa.
Priča o dva jezera
Sokol Džafa je direktor Regionalnog vodovoda u Prištini. On se seća da je još 2010. godine ovo preduzeće izvelo neke intervencije koje su donekle poboljšale situaciju. Ali postojala je potreba za dugoročnim rešenjem. Tada su jedina izvorišta gradske vode bila dva veštačka akumulaciona jezera u blizini Prištine – Batlavsko i Gračaničko. Količina vode u ovim jezerima zavisi od padavina. A sa klimatskim promenama koje su uticale na nivo vode u jezerima, zalihe su značajno varirale od prekomerne akumulacije do blizu presušivanja.
Kosovo je 2014. godine doživelo najgoru nestašicu vode u poslednje tri decenije. „U martu 2014. godine, Gračaničko jezero je imalo vode samo za još mesec dana, a Batlavsko za dva. Da nismo imali period obilnih kiša u aprilu, Priština i okolne opštine bi ostale bez vode za piće“, kaže Džafa.
Međutim, situacija se promenila nabolje zahvaljujući projektu regionalnog vodovoda za Prištinu vrednog 35 miliona evra, uključujući i bespovratna sredstva EU u iznosu od 5 miliona evra. Zahvaljujući ovoj investiciji i finansiranju, usmerenim kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan, projekat je spasao Prištinu od problema nestašice vode u narednim godinama i obezbedio pouzdano snabdevanje za okolinu. Deo projekta bio je razvoj novog izvorišta vode u jezeru Gazivode. Infrastruktura omogućava da se voda kanališe od Ibarskog kanala do novoizgrađenog postrojenja za prečišćavanje vode u Škabaju. Novo postrojenje se sastoji od laboratorije, pogona i kancelarija, sa radionicom i zajedničkim prostorijama.
„2019. i 2020. godina bile su godine sa najdužom sušom poslednjih godina. Da nismo otvorili novu fabriku, morali bismo da objavimo vanrednu situaciju, a Priština i okolne opštine bi se u protekle dve godine suočavale sa svakodnevnom dvanaestočasovnom nestašicom vode“, kaže Sokol Džafa.
Isplativo i stabilno snabdevanje
Voda se crpi iz prirodnog izvora i kanališe otvorenim gravitacionim cevovodom do stanice gde se pumpa do postrojenja za tretiranje, preradu i filtriranje vode. Fabrika vode Škabaj ima kapacitet 700 l/s – dovoljno da obezbedi isplativo i kontinuirano snabdevanje vodom Prištinu, Obilić, Kosovo Polje, Gračanicu i Podujevo.
Musa Hasani je svakako primetio razliku otkako je sproveden ovaj projekat, zadovoljstvo Prištevaca i stanovnika okolnih mesta, kao i kvalitet njihovog života svakako se poboljšao – a samim tim ima i manje besnih telefonskih poziva s kojima mora da se nosi. Nova infrastruktura donela je i tehnološki napredak koji vlastima omogućava da prate vodostaj Badovačkog i Batlavskog jezera, čime se obezbeđuje održivost vodnih resursa regiona.
O projektu
Projekat regionalnog vodosnabdevanja u Prištini imao je koristi od kombinovanog ulaganja bespovratnih sredstava i kredita koji se usmeravaju kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan (WBIF). To je uključivalo 5 miliona evra bespovratnih sredstava od Evropske unije, kredit od 20 miliona evra od razvojne banke KfW u ime nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj, kao i doprinos od 10 miliona evra od regionalnog Vodovoda.
O WBIF-u
Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) je platforma za koordinaciju donatora koja prikuplja sredstva iz različitih izvora, uključujući Evropsku komisiju. WBIF pruža finansiranje i tehničku pomoć strateškim investicijama u energetskom, ekološkom, socijalnom, transportnom i digitalnom infrastrukturnom sektoru. Takođe podržava inicijative za razvoj privatnog sektora. To je zajednička inicijativa EU, finansijskih institucija, bilateralnih donatora i vlada Zapadnog Balkana.
Photo credits: WBIF, Regional Water Company Pristina, Arbër Gjoni
Please wait while your video is being uploaded...
Don't close this window!
