Skip to main content

Area of Cooperation: Rural development

Raditi u skladu sa prirodom, a ne protiv nje

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Održivo upravljanje šumama za egzistenciju i zaštitu životne sredine. Rahim Zekiri, trenutno predsednik Udruženja proizvođača drvenog uglja u Lepencu/Novo Brdo, radi sa šumskim drvetom više od 35 godina. Odrastao u planinskom regionu, njegova veza sa zemljom je i duhovna i ekonomska. Zajedno sa više od 20 drugih porodica u svom selu, on i njegova porodica, pronašli su načine da svoje prirodno okruženje pretvore u izvor sredstava za život. Uprkos nedostatku formalnog obrazovanja, Zekiri je oduvek sanjao da radi u šumarstvu. Kako objašnjava “Oduvek sam voleo šumu i težio da se profesionalno bavim šumarstvom, ali zbog nedostatka odgovarajućeg obrazovanja, taj san nisam nikad ostvario”. Godine 2015, vođen sopstvenom inicijativom, g. Zekiri je započeo ono što on naziva, “čišćenjem šuma,” − praksu sakupljanja proređenog granja i mrtvog drveća za proizvodnju drvenog uglja koji se prvenstveno koristi za grejanje u domaćinstvima.     Za sve to vreme, sa jakom namerom da koristi šumu bez nanošenja štete, imao je jednu želju: da profesionalac proceni da li njegove aktivnosti nanose štetu šumi. To ga je navelo da se obrati lokalnim vlastima, i što je još važnije, da se poveže sa timom koji stoji iza projekta i koji finansira EU “Podrška jačanju održivog i višenamenskog gazdovanja šumama u cilju rešavanja klimatskih promena i poboljšanja života na selu na Kosovu”. Kroz ovaj projekat, njegov cilj je da ujedini druge porodice koje se bave proizvodnjom drvenog uglja i da sarađuje sa državnim organima, ne samo na čišćenju privatnih šuma već i na radu na javnim šumama.   Inicijative zajednice poput njegove, posebno na mestima u kojima “mnoge porodice zavise od socijalne pomoći i strahuju da bi formalni propisi mogli ograničiti njihovu sposobnost za rad,” uvek su izazov. Ipak, Rahim čvrsto veruje da saradnja za čistije i zdravije šume, uz njihovo pravilno korišćenje, koristi svima. Rahim je posvećen ujedinjavanju više meštana oko ove inicijative.   Slično kao Rahim u Novom Brdu, Kumrije Kadriu iz sela Vrelo, u opštini Istok, radi na okupljanju žena koje se već oslanjaju na šumske resurse za život u jednu organizovanu i održivu inicijativu. Kumrije vodi Udruženje Melisa, koje je prvobitno počelo kao Udruženje pčelara, ali smo, kako ona objašnjava, “brzo prepoznali potencijal u sakupljanju bilja i bobica sa planina”. Prihodi ostvareni prodajom ovih proizvoda pomažu mnogim ženama da dopune zaradu u domaćinstvu, posebno u regionu gde su mogućnosti zapošljavanja za žene ograničene.   Živeći u planinskom kraju, Kumrije i njeni sugrađani su nekako prirodno počeli da sakupljaju samoniklo bilje i bobice za domaću upotrebu. Prepoznajući potencijal ove aktivnosti, počeli su da istražuju načine da je transformišu u profitabilan posao koji bi mogao da bude od koristi za žene u ovoj oblasti. Međutim, donedavno su bili ograničeni na jednostavno skupljanje i sušenje bilja i bobica, što im je otežavalo plasiranje svojih proizvoda na trenutnom tržištu. Za Kumrije i njenu grupu, mašina za pakovanje njihovog bilja, dodala je popriličnu vrednost njihovim proizvodima i napravila promenu velikog razmera.  

“Ranije smo mogli da prodajemo samo samoniklo bilje, ali sada možemo da ga sušimo i pakujemo, što povećava njihovu tržišnu vrednost,” kaže ona. Ovo im omogućava da nastave da rade ono što su radili ceo život i istovremeno to pretvaraju u izvor prihoda. 

  Kumrije Kadriu  Kumrije objašnjava da je njihova namera da stvore održivu mrežu žena sakupljača, koja će im služiti i kao lanac snabdevanja. One planiraju da otkupe sakupljeno bilje i bobice od žena koje ih već sakupljaju po konkurentnim cenama kako bi doprinele konkurentnosti tržišta, što je nešto od čega će žene zajednice imati najveću korist.   Napori i Rahima i Kumrije doprinose široj inicijativi usmerenoj na unapređenje ruralne egzistencije uz obezbeđivanje održivosti kosovskih šuma. Projekat podržan od strane EU pokriva više regiona, stavljajući naglasak na održivo upravljanje šumama, smanjenje nelegalne seče i promovisanje upotrebe nedrvnih šumskih proizvoda kao što je bilje koje skuplja Kumrije i njena grupa.   Priče poput Kumrijeve i Rahimove su samo neke od mnogobrojnih uspešnih priča pojedinaca, porodica i zajednica koji su imali direktnu korist od projekata koji finansira EU i sprovodi FAO [Organizacija za hranu i poljoprivredu] “Podrška jačanju održivog i višenamenskog upravljanja šumama za rešavanje klimatskih promena i poboljšanje života na selu na Kosovu”.   U skladu sa međunarodnim standardima i najboljom praksom, razvijena su četiri plana upravljanja šumama koristeći novu metodologiju koja daje prioritet uravnoteženoj integraciji ekoloških, društvenih i ekonomskih funkcija unutar šumskih ekosistema. Ovaj pristup označava prelazak sa tradicionalnog upravljanja vrednošću drveta na perspektivu zasnovanu na ekosistemu.  Holistička priroda ovih planova je ono što ih čini posebno značajnim; od koristi su ne samo lokalnim zajednicama i direktnim korisnicima, već i kreatorima politika. Ovi planovi pružaju sveobuhvatan uvid u upravljanju šumama, baveći se širim uslugama ekosistema kao što su očuvanje biodiverziteta, sekvestracija ugljenika i dobrobiti za zajednicu, uključujući nedrvne šumske proizvode. Ovaj inovativni pristup pripremi planova upravljanja predstavlja veliki korak napred u praksi upravljanja šumama i očekuje se da će ga Kosovska agencija za šume uskoro usvojiti. Ima za cilj poboljšanje održivosti šuma, doprinos u ublažavanju klimatskih promena i promovisanje dobrobiti lokalnih zajednica. 

“Oduvek sam voleo šumu i težio da se profesionalno bavim šumarstvom, ali zbog nedostatka odgovarajućeg obrazovanja, taj san nisam nikad ostvario.” 

              U okviru aktivnosti programa, uspešno je pošumljeno 128 hektara šume. Ključni fokus je bio angažovanje lokalne zajednice, posebno u pilot jedinice za upravljanje, gde su članovi stekli praktično iskustvo u tehnikama sadnje i zaradili finansijsku nadoknadu za svoje učešće. Iako i dalje postoje izazovi za efikasno upravljanje šumama na Kosovu, kao što je aktuelno pitanje nelegalne seče, holistički pristup programa rešava ove prepreke na više nivoa – direktnim radom sa pojedincima u planinskim oblastima na edukaciji o održivom korišćenju šuma i pretvaranju prirodnih resursa u profitabilne poduhvate, pritom menjajuči kulturu ka vrednovanju čistih i zdravih šuma. Istovremeno, program sarađuje sa lancom institucija i odgovornim pojedincima koji rade na kreiranju politika – postoji posvećenost programa da se obezbedi zelenije i zdravije okruženje za narod Kosova. 

Od Male Farme do Pticarske Korporacije

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Program IPARD, finansiran od strane EU, podržava crnogorsku kompaniju za uzgoj peradi da postane veća.

U svojim dvadesetima, Radovan Jovović je završio pravni fakultet Univerziteta u Beogradu sa namerom da postane advokat i radi za državnu kompaniju. Međutim, sve se promenilo tokom putovanja Evropom kada je naišao na farmu sa kokoškama koja ga je fascinirala. Zaintrigiran, zaustavio se da razgovara sa vlasnikom farme, nesvestan da će ovaj susret duboko uticati na njegov život. „Kako sam razgovarao sa vlasnikom farme sa kokoškama, počeo sam shvatati da bi ovo mogao biti zanimljiv poslovni poduhvat za istraživanje,“ razmišlja Radovan.

„Kao porodični posao, uspeli smo da ostvarimo pristojan prihod, posebno uzimajući u obzir ekonomske uslove devedesetih godina.“

Po povratku u Crnu Goru, Radovan je nastavio svoju karijeru kao advokat u državnoj instituciji. Ipak, njegova fascinacija pokretanjem farme sa kokoškama je i dalje postojala. Sa podrškom svojih roditelja, odlučio se i osnovao malu farmu sa oko 70 nosilja. Na njegovo zadovoljstvo, ovaj poduhvat se pokazao kao isplativ. Troškovi hrane za kokoške su bili pristojni, a tržišne cene jaja su bile povoljne. „Kao porodični posao, uspeli smo da ostvarimo pristojan prihod, posebno uzimajući u obzir ekonomske uslove devedesetih godina,“ deli Radovan.

Sukobi i ratovi koji su se odvijali u bivšoj Jugoslaviji negativno su uticali na posao; ipak, kompanija je opstala uprkos izazovima. Radovan objašnjava da su ekonomske sankcije koje su nametnute Jugoslaviji i nestabilni tržišni uslovi činili poslovanje vrlo teškim za njih. Međutim, oko 2004. godine, situacija je počela da se normalizuje, a tržište se postepeno stabilizovalo. Bilo je tokom ovog vremena da je Radovan krenuo na još jedno putovanje u Evropu, ovaj put sa ciljem da pronađe opremu i tehnologiju koja bi im omogućila da prošire svoje operacije kako bi mogli da smeste preko 10.000 nosilja.

Godine 2007. uspešno su nabavili najsavremeniju računarsku tehnološku opremu iz Evrope. Istovremeno, proširili su fizički prostor farme i izgradili novi, moderni objekat sa znatno većim kapacitetom od preko 15.000 nosilja. „Ova investicija označila je prekretnicu u istoriji naše kompanije, pretvarajući je iz malog porodičnog preduzeća u korporaciju“, tvrdi Radovan.

„Kao jedan od pionira koji su aplicirali za IPARD program u Crnoj Gori, mogu sa sigurnošću reći da je podrška koju smo dobili bila prekretnica i katalizator ne samo za našu kompaniju, već i za brojne druge firme u našoj zemlji.“

O programu

Deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) koji je osmišljen da podržava reforme u zemljama u procesu pridruživanja EU, Instrument za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj (IPARD) fokusira se na sektore agroindustrije i ruralnih područja ovih zemalja. Kroz ovaj alat, EU pruža korisnicima finansijsku i tehničku pomoć kako bi učinili svoj sektor poljoprivrede i ruralna područja održivijim, usklađujući ih sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.

Radovan objašnjava da su u poslednjim godinama suočili sa dodatnim izazovima, uključujući tržišne probleme koji proizlaze iz pandemije COVID-19 i nedostatak hrane za kokoške i sirovina zbog agresije Rusije na Ukrajinu. „Ipak, uspešno smo savladali ove izazove, što dodatno potvrđuje održivost i stabilnost naše kompanije,“ tvrdi Radovan.

Kao održivo i stabilno preduzeće, Alkoset je takođe mogao da iskoristi podršku EU putem IPARD programa za Crnu Goru. Kompanija je imala koristi od pomoći u izgradnji, rekonstrukciji i nabavci opreme, uključujući agregat, termotehniku, opremu za gajenje kokošaka u kavezima, opremu za nosilje i izgradnju novog objekta. „Kao jedan od pionira koji su aplicirali za IPARD program u Crnoj Gori, mogu sa sigurnošću reći da je podrška koju smo dobili bila prekretnica i katalizator ne samo za našu kompaniju, već i za brojne druge firme u našoj zemlji,“ dodaje Radovan.

Oživljavanje turizma u sjevernom crnogorskom regionu: pionirski projekat

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat finansiran od strane EU podržava osnaživanje ruralnog turizma u Crnoj Gori

Sjeverni dio Crne Gore obiluje prirodnim i kulturnim blagom, čineći ga privlačnom destinacijom za posjetioce. U poslednjim godinama, turizam u seoskim domaćinstvima doživio je značajan rast u ovom regionu, pri čemu se broj posjetilaca postepeno povećavao. Ovo se može pripisati, prije svega, dostupnosti visokokvalitetne domaće hrane i pića, kao i mogućnosti da se doživi tradicionalno okruženje. Međutim, uprkos ovim pozitivnim razvojima, broj noćenja među posjetiocima još uvek nije dostigao željeni nivo. Razlog tome bio je nedostatak dodatnih atrakcija ili opcija zabave koje bi privukle posjetioce da produže svoj boravak. Prepoznajući ovaj izazov, Udruženje za Ruralni Turizam, nevladina organizacija koja djeluje na sjeveru Crne Gore, krenula je u projekat s ciljem rješavanja ovog problema i poboljšanja ukupne situacije.

„Iako seoska domaćinstva na sjeveru Crne Gore nude odličnu hranu i smještaj, nedostajalo im je iskustvo pružanja zabave posjetiocima.“

Dalibor Sekularac, predstavnik Udruženja za Ruralni Turizam, ističe da je pitanje ograničenih opcija zabave za posjetioce redovna tema diskusija unutar udruženja već više od godinu dana. „Iako seoska domaćinstva na sjeveru Crne Gore nude odličnu hranu i smještaj, nedostajalo im je iskustvo pružanja zabave posjetiocima“, objašnjava Dalibor. Da bi riješili ovo pitanje, udruženje je osmislilo plan da uspostavi stazu za pješačenje dužine devet kilometara koja povezuje sela Lubnice i Kurkikuće. Ova staza bi pružila posjetiocima laganu i ugodnu šetnju, omogućavajući im istraživanje prirodnih atrakcija regiona. Fokus je bio posebno usmjeren na porodični turizam, jer je područje već imalo izazovne staze namijenjene iskusnim planinarima, ali nije imalo opcije pogodne za porodice s djecom koje preferiraju rekreativne pješačke ture.

Da bi sproveli svoju viziju, Udruženje za Ruralni Turizam apliciralo je za finansiranje putem Programa za Lokalnu Demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2), koji podržava EU i sprovodi UNDP. Njihov projekat se slagao sa kriterijumima programa, i dobili su neophodnu podršku. Uz pomoć ReLOaD2, identifikovali su i očistili stazu, koristili profesionalno označavanje GPS-om kako bi osigurali tačnost, postavili neophodnu signalizaciju i kreirali mapu i letke sa informacijama o stazi. Takođe su promovisali stazu na platformama za vanjski turizam poput Vikilock i na svom vlastitom veb sajtu. Kako bi poboljšali vidljivost, napravili su tri promotivna videa—jedan koji predstavlja stazu, drugi koji ističe seoska domaćinstva, i treći koji pruža pregled ruralnog turizma u regionu. Informacije o stazi uključuju i geokesing oznake, odražavajući trenutni trend u savremenom turizmu.

„Staza je dobro prihvaćena od strane posjetilaca, a neki vlasnici seoskih domaćinstava čak su počeli pružati usluge vodiča za stazu.“

O projektu

 Regionalni Program za Lokalnu Demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) nastavak je inicijativa podržanih od strane EU—Projekta za Jačanje Lokalne Demokratije (LOD, 2009-2016) i kasnije proširenog Regionalnog Programa za Lokalnu Demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Opšti cilj projekta je jačanje participativnih demokratija i evropske integracije na Zapadnom Balkanu osnaživanjem civilnog društva i podsticanjem mladih da aktivno učestvuju u procesu donošenja odluka, kao i poboljšavanjem podržavajućeg pravnog i finansijskog okruženja za civilno društvo.

Staza je sada u funkciji već skoro godinu dana, a nedavno su predstavnici Udruženja Seoskih Domaćinstava, UNDP-a i EU posjetili sela kako bi ocijenili njeno izvođenje. „Staza je dobro prihvaćena od strane posjetilaca, a neki vlasnici seoskih domaćinstava čak su počeli pružati usluge vodiča za stazu“, kaže Dalibor.

Prema Daliboru, projekat nije samo pružio podršku domaćinstvima već je poslužio i kao vrijedna prilika za učenje. „Iako je bio projekat malog obima, opremio nas je važnim vještinama u nabavci, izvještavanju i drugim relevantnim oblastima“, objašnjava Dalibor. „S znanjem koje smo stekli, osjećamo se sigurnije u apliciranju za veće projekte i programe finansirane od strane EU i drugih donatora.“

Revolucionisanje poljoprivrednih istraživanja u Srbiji: Inovativni objekat Instituta BioSense uz podršku EIB kredita

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Uz podršku kredita Evropske investicione banke (EIB), Institut BioSense u Srbiji dobija novu zgradu sa visoko sofisticiranom opremom i prostranim radnim prostorom.

BioSense, pionirski institut za istraživanje i razvoj informacionih tehnologija u biosistemima, predvodi revoluciju u poljoprivredi putem digitalnih inovacija u Srbiji. Od svog osnivanja 2015. godine, institut je bio na čelu istraživanja najnovijih naučnih i tehnoloških dostignuća u primeni informacionih tehnologija u poljoprivredi. Njegov osnovni cilj je pružanje najsavremenijih digitalnih rešenja sektoru poljoprivrede u Srbiji i širom sveta, osnažujući poljoprivrednike da postižu veće prinose uz optimalne investicije. Uticaj naučnih dostignuća Instituta BioSense proteže se daleko izvan okvira njihovih laboratorija. Ove inovacije se besprekorno integrišu u društvo, koristeći poljoprivrednike, servise za proširenje, kompanije, donosioce odluka, studente i učenike.

Da bi podržao Institut BioSense, EU obezbeđuje finansiranje kroz ANTARES projekat, s velikodušnim grantom od 14 miliona evra iz programa EU za 2020. godinu „Širenje odličnosti i proširivanje učešća.“ Vlada Srbije takođe je dala značajan doprinos od 20 miliona evra, deo kojeg je dobijen kroz povoljan kredit od 18 miliona evra od Evropske investicione banke. Ova sredstva su posvećena razvoju istraživačke infrastrukture, uključujući novu, najsavremeniju zgradu instituta i naprednu naučnu opremu.

„Od našeg osnivanja 2015. godine sa samo 10 zaposlenih, doživeli smo značajan rast, sada zapošljavamo 150 ljudi. Obim našeg istraživanja se značajno proširio, što je zahtevalo izgradnju nove zgrade, unapređenu infrastrukturu i modernizovanu opremu.“

Profesor Vladimir Crnojević je direktor Instituta BioSense. On ističe hitnu potrebu za dodatnim radnim prostorom koja se pojavila tokom vremena. „Od našeg osnivanja 2015. godine sa samo 10 zaposlenih, doživeli smo značajan rast, sada zapošljavamo 150 ljudi. Obim našeg istraživanja se značajno proširio, što je zahtevalo izgradnju nove zgrade, unapređenu infrastrukturu i modernizovanu opremu,“ objašnjava profesor Crnojević.

Nova zgrada Instituta BioSense ističe se kao jedna od najinovativnijih struktura u Srbiji. Meticulozno je dizajnirana da zadovolji istraživače koji rade na projektima vezanim za mikro i nanotehnologije, veštačku inteligenciju, istraživanje biosistema, ćelijsku poljoprivredu, bioarheologiju i razne druge naučne discipline koje sprovodi istraživački institut za informacione tehnologije u biosistemima. Sa laboratorijama i kancelarijama koje čine oko 60% ukupne površine zgrade, pružen je dovoljan radni prostor za istraživače instituta. Zgrada, koja zauzima oko 6.500 kvadratnih metara, prikazuje jedinstvene arhitektonske elemente i kompleksna inženjerska rešenja. Zgrada je opremljena tehnologijom bazne izolacije, kombinujući seizmičke izolatore i izolacione temelje kako bi je zaštitila od seizmičkih aktivnosti i čak najmanjih spoljnih vibracija. Ova temeljna protiv-vibraciona tehnologija obezbeđuje da osetljiva oprema smeštena unutar zgrade ostane zaštićena od spoljnih smetnji.

Laboratorije Instituta BioSense zahtevaju izuzetan nivo čistoće, gde se čak i najmanji čestica prašine smatra suviše velikom. Da bi zadovoljile ove stroge zahteve, određene laboratorije unutar objekta su dizajnirane kao čiste sobe. Ovi kontrolisani okviri zahtevaju prisustvo čistog i nekontaminiranog vazduha, stvarajući pogodno radno mesto za rukovanje najosetljivijom opremom. Pristup ovim prostorijama je ograničen, zahtevajući od pojedinaca da se obuku u odgovarajuću odeću pre nego što postepeno uđu kroz sve čistije prostore. Vizuelna komunikacija između različitih prostorija omogućena je staklenim panelima, dok specijalne kutije za transfer omogućavaju razmenu materijala i opreme. Osim toga, institut se ponosi optičkim laboratorijem, potpuno obloženim crnim bojama za specijalizovana optička istraživanja.

„Zahvaljujući projektu ANTARES i podršci Evropske investicione banke, uspeli smo da nabavimo potrebnu opremu i investiramo u našu novu zgradu.“

O programu

Evropska investiciona banka, institucija za dugoročno finansiranje Evropske unije, podržava održive kapitalne investicione projekte koji doprinose ciljevima politike Unije. Finansijske operacije EIB-a u zemljama Zapadnog Balkana doprinose olakšavanju procesa integracije sa Evropskom unijom. Od 2001. godine, EIB je odobrio preko 7 milijardi evra za projekte u Srbiji.

Institut BioSense doživeo je značajan rast, proširivši se sa 50 zaposlenih na početku projekta na preko 140 zaposlenih danas, pri čemu više od 50 ima doktorat. Ovaj rast omogućen je kroz podršku EU-finansiranog programa ANTARES. Projekat je direktno stvorio 37 novih pozicija, a očekuje se da će još 15 pozicija biti popunjeno do završetka projekta. Ovo značajno pojačanje značajno je unapredilo naučne kapacitete instituta, rezultirajući uspešnim pokretanjem 36 Horizon projekata, 22 druga međunarodna projekta, 9 industrijskih projekata i 38 nacionalnih projekata, što ukupno iznosi oko 25 miliona evra.

Profesor Vladimir Crnojević priznaje ključnu ulogu projekta ANTARES i odluku države da obezbedi finansiranje od Evropske investicione banke. „Zahvaljujući projektu ANTARES i podršci Evropske investicione banke, uspeli smo da nabavimo potrebnu opremu i investiramo u našu novu zgradu,“ potvrđuje profesor Crnojević.

Prevazilaženje vodenih izazova u Severnoj Makedoniji

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Severna Makedonija transformiše svoju vodnu infrastrukturu uz podršku Evropske unije.

Božin Spasov, dugogodišnji stanovnik sela Leski u istočnom delu Severne Makedonije, skoro sedam decenija je svedok izazova pristupa čistoj vodi. Kao nastavnik u osnovnoj školi, on je dosledno isticao važnost opreza dok pijete lokalnu vodu i razumevanja njene nepouzdane dostupnosti. „Živeći u tako toploj klimi, suočavali smo se sa stalnim problemima sa vodosnabdevanjem“, objašnjava Spasov. „Pogotovo tokom leta, skoro svaki dan bismo bili uskraćeni za vodu za piće.“

„Sada imamo pristup vodi i leti i zimi. U Leskom nema nikoga ko nije zadovoljan.”

Zastarele i loše postavljene vodovodne cevi pogoršale su nestašicu vode i ugrozile kvalitet vode za piće u selu tokom cele godine. Voda je često bivala kontaminirana organskim materijama, što je predstavljalo opasnost po zdravlje. Kako bi rešila ovaj problem, lokalna samouprava je donela odluku da se Leski poveže na vodovod Vinice, većeg grada u blizini, cevovodom dužine 3,5 kilometara. Istovremeno, u Vinici je postavljena najsavremenija filtraciona stanica za prečišćavanje vode za piće i pumpna stanica.

U februaru 2023. godine, Evropska investiciona banka odobrila je Severnoj Makedoniji zajam od 50 miliona evra za rešavanje problema vezanih za vodu u zemlji. Ovakav razvoj događaja doneo je značajna poboljšanja situacije u Leskom. „Sada imamo pristup vodi i leti i zimi. U Leskom nema nikoga ko nije zadovoljan“, radosno primećuje Spasov.

Kredit odobren u Severnoj Makedoniji proširiće svoje beneficije izvan Leskog, dostižući i druge gradove i mesta koja se suočavaju sa sličnim izazovima sa vodom. Pozivan kao „okvirni zajam“, nudi finansiranje raznih projekata. Uz podršku garancije Evropskog fonda za održivi razvoj, programa EU, ovaj okvirni zajam će olakšati izgradnju i obnovu infrastrukture za vodosnabdevanje, otpadne vode i zaštitu od poplava u 80 gradova širom Severne Makedonije. Pored toga, Evropska investiciona banka je odobrila 1,2 miliona evra za tehničku pomoć.

Uticaj projekta će biti značajan, od koristi će imati oko 700.000 ljudi i podsticati nove ekonomske mogućnosti. Takođe će povećati otpornost zemlje na klimatske promene, od čega će imati koristi oko 40% stanovništva.

“To je prioritet za obezbeđivanje boljih uslova za život i na putu pristupanja EU uz usklađivanje sa standardima EU. Investicija će pomoći da se zatvori značajan investicioni jaz u sektoru voda i obezbedi našim lokalnim partnerima dugoročno finansiranje za ispunjavanje njihovih potreba i ciljeva održivosti.”

O inicijativi

Pokrenut 2016. godine, ERI je deo odgovora Evropske unije na izazove u južnom susedstvu i zapadnom Balkanu, kao što su prisilno raseljavanje i migracije, ekonomski padovi, političke krize, suše i poplave. ERI stvara radna mesta i ekonomski rast u regionu ulaganjem u ključnu infrastrukturu i razvoj privatnog sektora. Takođe može pomoći migracionim tokovima. ERI nudi paket kredita i inovativnih finansijskih proizvoda, dok spaja sredstva donatorske zajednice sa finansiranjem EIB-a. Inicijativa se sprovodi u bliskoj saradnji sa zemljama EU, Evropskom komisijom i drugim partnerima. Bugarska, Hrvatska, Italija, Litvanija, Luksemburg, Poljska, Slovačka, Slovenija i Ujedinjeno Kraljevstvo bile su prve zemlje koje su doprinele ERI.

Dodeljena sredstva omogućiće odabranim opštinama da unaprede i modernizuju svoju infrastrukturu za vodosnabdevanje i kanalizaciju, uključujući distributivnu i sabirnu mrežu. Pored toga, biće sprovedene hitne mere zaštite od poplava kako bi se povećala otpornost. Program opštinskih investicija u vodu sprovodiće Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Severne Makedonije, uz tehničku podršku EIB u iznosu od 1,2 miliona evra. Ova inicijativa je deo Inicijative za ekonomsku otpornost, koja ima za cilj da mobiliše dodatno finansiranje za podršku rasta, osnovne infrastrukture i socijalne kohezije na Zapadnom Balkanu.

Potpredsednica EIB-a Liliana Pavlova, odgovorna za operacije u Severnoj Makedoniji, istakla je stratešku prirodu ove investicije, koju podržava Tim Evropa. „To je prioritet za obezbeđivanje boljih uslova za život i na putu pristupanja EU uz usklađivanje sa standardima EU. Investicija će pomoći da se zatvori značajan investicioni jaz u sektoru voda i obezbedi našim lokalnim partnerima dugoročno finansiranje za ispunjavanje njihovih potreba i ciljeva održivosti“, rekla je Pavlova. Pavlova je dalje istakla društvene i ekonomske koristi koje će proizaći iz poboljšanja životne sredine i uslova života, uz istovremeno povećanje otpornosti vodne infrastrukture na klimatske promene – ključni cilj za EIB kao klimatsku banku EU.

Isticanje ekoloških uticaja u energetici i rudarskoj industriji Albanije

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat podržan od strane EU-a s ciljem poboljšanja odgovornosti zaštite životne sredine u energetici i rudarskom sektoru Albanije.

Albanija je zemlja bogata različitim prirodnim resursima, uključujući minerale, naftu i vodne resurse, koje eksploatišu rudarska i hidroelektrana industrija. Međutim, ove industrije su imale značajan uticaj na životnu sredinu, što je predmet velikih rasprava i kontroverzi, posebno u poslednjim decenijama. Rudarska industrija ne radi na praćenju i obnavljanju životne sredine. Nedostatak statističkih podataka i/ili nepouzdanih podataka dolazi posebno zbog slabih kapaciteta za praćenje životne sredine i infrastrukture na lokalnom i centralnom nivou. Zbog toga postoji slaba primena zakona u vezi sa obnavljanjem ekološkog zagađenja.

Princip „Zagađivač plaća“ i dalje ne funkcioniše, što čini ruralna područja još ranjivijim na zagađenje s negativnim ekološkim uticajima, uključujući uništavanje šuma, eroziju tla, zagađenje vode i oslobađanje toksičnih supstanci u vazduh, tlo i vodu. Teret ostaje na lokalnom stanovništvu. U poslednjim godinama postoji zabrinutost zbog ekoloških i zdravstvenih uticaja rudarstva hroma, koji su povezani sa povećanim stopama raka i drugih bolesti u lokalnim zajednicama.

S druge strane, hidroenergetska industrija u Albaniji takođe je imala značajan ekološki uticaj, posebno na reke i vodne ekosisteme zemlje. Albanija je blagoslovena hidroresursima, a vlada je u poslednjim godinama sprovela ambiciozan program razvoja hidroenergije, uključujući izgradnju velikih brana i preusmeravanje reka radi proizvodnje energije. Međutim, ovi projekti su često kritikovani zbog svog uticaja na lokalne zajednice i životnu sredinu, uključujući gubitak vrednih staništa, poremećaj migracija riba i raseljavanje ljudi i zajednica. Iz tih razloga, nevladina organizacija „Eco Partners for Sustainable Development“ (ECOP) preuzela je inicijativu za rešavanje ovih problema.

„Prekomerna upotreba prirodnih resursa poput nafte, minerala i vode bez ikakve kontrole u Albaniji privukla je pažnju organizacije ECOP. Već više od decenije radimo na upravljanju životnom sredinom, posebno u pogledu sprovođenja zakona, i primetili smo da albanski propisi, koji se usklađuju s pravnom stečevinom EU, zaostaju u sprovođenju zakona, u administrativnim, institucionalnim i finansijskim kapacitetima za rešavanje zaštite i degradacije životne sredine, posebno u ruralnim područjima. Zbog toga smo odlučili da doprinesemo u vezi s tim.“

U 2018. godini je organizacija EcoP pokrenula projekat „Rural Watch – unapređenje uloge civilnog društva u podršci transparentnosti i odgovornosti javnih vlasti i preduzeća na ruralnim područjima“, koji je finansiran od strane Evropske unije. Cilj projekta bio je da se reše ekološki problemi u Albaniji koji su uzrokovani energetskom i rudarskom industrijom. Entela Pinguli, izvršna direktorka EcoP-a, objašnjava da je potreba za projektom bila hitna, navodeći: „Prekomerna upotreba prirodnih resursa poput nafte, minerala i vode bez ikakve kontrole u Albaniji privukla je pažnju naše organizacije. Već više od decenije radimo na upravljanju životnom sredinom, posebno u pogledu sprovođenja zakona, i primetili smo da albanski propisi, koji se usklađuju s pravnom stečevinom EU, zaostaju u sprovođenju zakona, u administrativnim, institucionalnim i finansijskim kapacitetima za rešavanje zaštite i degradacije životne sredine, posebno na ruralnim područjima.“

Projekt je odabrao pet područja energetike i rudarstva kao pilot-regije gde postoje preduzeća koja ne poštuju nacionalne zakonske zahteve, uključujući dva rudarska lokaliteta u Patos Marinez i Bulqiza, kao i tri energetska lokaliteta: hidroelektrana na reci Šušica (u slivu reke Vjosa), hidroelektrane Qarrishte u Nacionalnom parku Šebenik i Jablanica i hidroelektrane na reci Mat. Program izgradnje kapaciteta pružio je obuku organizacijama civilnog društva, medijskim organizacijama i advokatima na tim pet lokacija. Projekat je takođe sproveo zagovaračke aktivnosti putem monitoring grupa koje su činili novinari, advokati, tehnički stručnjaci i predstavnici organizacija civilnog društva ili lokalne zajednice. Pored direktnih koristi zagovaračkih aktivnosti, cilj je bio da se lokalnim zajednicama predstave dobre prakse kako bi ih mogle nastaviti primenjivati dugoročno.

Projekat je zastupao interese životne sredine prema lokalnim i centralnim vlastima, kao i podizao svest lokalnih organizacija civilnog društva i zajednica o posledicama ekološkog zagađenja, njihovim pravima i obavezama, iznoseći ovu temu na viši nivo, posebno pružajući pravnu pomoć koja je dodatno ojačala lokalne zajednice da preduzmu akciju u vezi s tim. Projekat je pomogao u sastavljanju zahteva za pristup ekološkim informacijama i osporavanju odbijanja pružanja informacija pred Poverenikom za pravo na informacije ili sudom. Pravna pomoć je takođe pružena za pravno savetovanje organizacija civilnog društva i lokalnih zajednica u ekološkim postupcima kao što su procena uticaja na životnu sredinu (EIA) i rasprave pred sudom o pitanjima koja se odnose na usklađenost sa ekološkim zakonom.

„Centralizovano donošenje odluka, posebno u upravljanju strateškim prirodnim resursima poput nafte, vode, šuma, obalne linije itd., ne doprinosi održivoj upotrebi prirodnih resursa i sprovođenju politika na lokalnom nivou.“

O projektu

Projekat Rural Watch Albania bavio se nekim od najurgentnijih pitanja ruralnog razvoja u Albaniji, posebno onima koja se odnose na kvalitet života i standarde čistog i bezbednog okruženja. Sa sve većim pritiskom i ekonomskim razvojem na ciljanim projektima u oblastima energetike i rudarstva (EEI) – posebno u Bulqizi sa svojom industrijom hroma, Bulqizi sa svojom hidroenergijom na reci Mat, Prrenjas/Librazhd sa svojom hidroenergijom na reci Shkumbini u Nacionalnom parku Shebenik Jabllanice, Fier/Patos sa svojom ekstrakcijom nafte u Patos Marinezu i Selenica sa svojom hidroenergijom na pritoci reke Shushica prema reci Vjosa – postoji još veća potreba za snažnim organizacijama civilnog društva (CSO) na terenu koje mogu držati odgovorne nadležne javne vlasti i preduzeća za standarde i propise u vezi sa životnom sredinom, zdravljem i bezbednošću.

Projekat je takođe uključio najbolje prakse u ruralnom razvoju iz Bugarske, posebno u vezi sa transparentnošću i odgovornošću industrija energetike i rudarstva (EEI) u pogledu povećanja javne svesti, pristupa informacijama i pravde, kao i javnog učešća putem inovativnih medijskih kanala.

To je postignuto u saradnji sa bugarskom organizacijom Blue Link, koja je pružila podršku za sprovođenje informacione kampanje. Kao deo ove kampanje, pokrenut je portal Rural Watch, koji pruža informacije o različitim slučajevima ruralne održivosti obuhvaćenim projektom, kao i korisne izvore informacija za ciljna ruralna područja. Entela ističe doprinos projekta podizanju pitanja ekološkog uticaja na viši nivo, izjavljujući: „Centralizovano donošenje odluka, posebno u upravljanju strateškim prirodnim resursima poput nafte, vode, šuma, obalne linije itd., ne doprinosi održivoj upotrebi prirodnih resursa i sprovođenju politika na lokalnom nivou.“

„Povezivanje bisera“ – ujedinjenje prekograničnih opština kroz prirodu i turizam

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Uz podršku EU, prekogranične opštine u Srbiji i Severnoj Makedoniji udružuju snage kako bi podelile svoje nasleđe sa posetiocima.

Bogata priroda i kulturno nasleđe zajedničke su osobine pograničnog regiona između Severne Makedonije i Srbije. Osogovske planine i planinski masiv Kukavice u granicama opština Kriva Palanka i Leskovac imaju izuzetan prirodni pejzaž. Obilje divljih kupina, malina, pečuraka, lekovitog bilja i ukusne tradicionalne hrane poput kačamaka i palente dodatno je užitak za posetioce ovog kraja.

Obilje mogućnosti uživanja u prirodnim, kulturnim i istorijskim lokalitetima pruža mogućnost razvoja mnogih oblika turizma i zadovoljavanja radoznalosti svakog posetioca. Međutim, ovaj turistički potencijal nije bio dovoljno poznat u regionu, a još manje na međunarodnom planu. Opštine Leskovac i Kriva Palanka su stoga odlučile da udruže snage i da, uz podršku Evropske unije, učine ovu destinaciju prepoznatljivom svojom atraktivnom turističkom ponudom, pokretanjem zajedničkog projekta prekogranične saradnje.

„Ljubitelji planina sa našeg područja redovno su posećivali region. Međutim, očigledan je nedostatak infrastrukture za dolazak do nekih od najlepših mesta, a malo ljudi van regiona je znalo da takve prirodne lepote postoje u Leskovcu i Krivoj Palanci.”

Maja Kocić je projekt menadžer iz grada Leskovca u Srbiji. Ona, kao jedan od kreatora ovog projekta, objašnjava da je potreba za ovom inicijativom bila evidentna. „Ljubitelji planina sa našeg područja redovno su posećivali region. Međutim, očigledno je nedostajala infrastruktura da se dođe do nekih od najlepših mesta, a malo ljudi van regiona je znalo da takve prirodne lepote postoje u Leskovcu i Krivoj Palanci“, kaže Maja.

Okolina koja povezuje prekogranični region je lepa kao biser, pa su gradovi odlučili da projekat nazovu „Povezujući bisere“. Projekat obuhvata niz aktivnosti i intervencija. U početku su partneri organizovali radionice kako bi olakšali saradnju između turističkih organizacija preko granice. Radionice su uključile deset organizacija sa obe strane granice koje su zatim formirale radnu grupu za prekogranične zainteresovane strane za buduće akcije.

Nakon toga, projekat je prešao na preko potrebne intervencije manjeg obima. Sa obe strane granice, projekat je doprineo postavljanju ruta i pešačkih staza, izgradnji dečijih igrališta i letnjikovaca, postavljanju klupa, solarne rasvete, informativnih tabli i kanti za otpatke.

Pored toga, projekat je organizovao promotivne događaje pod nazivom „zeleni vikendi“, koji su okupili stotine ljudi i uključivali živu muziku, degustaciju tradicionalne hrane i pešačke izlete.

„Kao rezultat projekta Povezujući bisere, imamo značajan porast broja posetilaca iz cele Srbije, a očekujemo isto povećanje i međunarodnih posetilaca.”

O projektu

Povezivanje bisera je projekat prekogranične saradnje Srbije i Severne Makedonije, koji se realizuje sredstvima za pretpristupnu pomoć Evropske unije (IPA II), a realizuje ga grad Leskovac u Republici Srbiji u partnerstvu sa opštinom Kriva Palanka u Severnoj Makedoniji, kao i Centrom za razvoj Jablaničkog i Pčinjskog okruga.

Cilj projekta Povezivanje bisera je unapređenje vidljivosti i kvaliteta regionalne prekogranične turističke ponude kroz mapiranje prirodnog, kulturnog i istorijskog nasleđa i unapređenje lokacija kroz građevinske radove kako u Leskovcu tako i u Krivoj Palanci.

Maja objašnjava da je uticaj projekta vidljiv i opipljiv i da će biti još veći u narednim mesecima i godinama. „Kao rezultat projekta Povezujući bisere, imamo značajan porast broja posetilaca iz cele Srbije, a isto toliko očekujemo i međunarodnih posetilaca“, kaže Maja.

Ona takođe objašnjava da je priroda projekta prekogranične saradnje značajno doprinela kvalitetu uticaja. „Imali smo mnogo koristi od razmene ideja, perspektiva i upravljačkih veština sa opštinom Kriva Palanka u Severnoj Makedoniji, a uskoro idemo na još jedan zajednički projekat.

Predstavljamo svetu jedinstveni Gacko kajmak

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU pomaže nevladinoj organizaciji iz Bosne i Hercegovine u brendiranju i promociji tradicionalnog kajmaka po jedinstvenoj recepturi.

Gacko je mala opština sa oko 8.000 stanovnika u jugoistočnoj Bosni i Hercegovini. Uglavnom je poznat po obližnjem rudniku uglja i termoelektrani koja je ujedno i najveći poslodavac u ovoj oblasti. Međutim, Gacko ima i svoj jedinstven i karakterističan način proizvodnje kajmaka, vrste krem sira koja se proizvodi i konzumira širom Zapadnog Balkana.

Tradicionalni način pravljenja kajmaka je da se sirovo mleko polako kuva, a zatim kuva dva sata na veoma laganoj vatri. Nakon što se skine sa vatre, krema se skida i ostavi da se ohladi i blago fermentira nekoliko sati ili dana. Za razliku od ovog tradicionalnog načina proizvodnje, u recepturi Gacko kajmak se odlaže nekoliko meseci u vrećama od ovčije ili kozje kože. Kao rezultat toga, Gacko kajmak prelazi iz bele u žućkastu boju, čvrste, ali ne tvrde konzistencije, blago slanog ukusa i karakteristične arome koja se dobija tokom zrenja. Kada se izvadi iz vreće, sir je suv i mrvljiv.

„Naš kajmak je jedinstven i veoma vredan proizvod i zato želimo da ga zaštitimo i promovišemo.”

Međutim, malo ljudi ima priliku da uživa u ovom jedinstvenom ukusu jer se uglavnom prodaje na pijacama ili restoranima Gackog kraja. Imajući to u vidu, Udruženje proizvođača kajmaka Gacko pokrenulo je inicijativu za upoznavanje sveta sa Gackim kajmakom. Dragana Milović je predsednica Udruženja, koje je osnovano 2021. godine. Udruženje je u početku imalo devet članova, a sada ima 24 članice, uglavnom žene sa sela. Proizvodnja mleka, uključujući kajmak, je glavni prihod za 90 odsto njih.

Prema Draganinim rečima, cilj Udruženja je da se njihov proizvod brendira i prepozna na lokalnom i regionalnom nivou. Da bi se to postiglo, potrebno je poštovati posebne procedure. Prvi je uspostavljanje sistema sledljivosti proizvodnje, koji bi obezbedio brendiranje proizvoda od strane nadležnih institucija. U Udruženju smatraju da će brendiranje kajmaka dovesti do šire prepoznatljivosti, a samim tim i do veće potražnje i bolje cene. Težnja članova Udruženja je da poprave svoju materijalnu situaciju proizvodnjom kajmaka, posebno u ruralnim sredinama. Samim tim, proizvodnja mora biti standardizovana, uz istovremeno očuvanje tradicije i prepoznatljivog kajmaka koji se pravi u regionu. „Naš kajmak je jedinstven i veoma vredan proizvod i zato želimo da ga zaštitimo i promovišemo“, kaže Dragana.

„Podrška koju smo dobili i od EU i od UNDP-a kroz projekat ReLOaD2 bila je od velikog značaja jer nam je omogućila da se približimo našem cilju brendiranja i promocije gačkog kajmaka što većem broju ljudi.”

O projektu

Regionalni program za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) je nastavak inicijativa koje podržava EU – Projekat jačanja lokalne demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširenog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Opšti cilj projekta je jačanje participativnih demokratija i EU integracija na Zapadnom Balkanu kroz osnaživanje civilnog društva i podsticanje mladih da aktivno učestvuju u procesu donošenja odluka, kao i poboljšanjem pravnog i finansijskog okruženja koje podržava civilno društvo.

Udruženje je nedavno dobilo podršku projekta koji finansira EU za svoju inicijativu. Regionalni program o lokalnoj demokratiji na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) implementira se u 63 lokalne samouprave širom Zapadnog Balkana, a opština Gacko je jedna od 13 partnerskih jedinica lokalne samouprave uključenih u Bosni i Hercegovini, koju finansira Evropska unija i sprovodi Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Podrška projekta uključivala je obuku o higijeni i kvalitetu mleka, pravilnoj ishrani stoke i vođenju evidencije o stočnoj hrani i količinama mleka. Polaznici su takođe prošli obuku o načinu uspostavljanja sistema sljedivosti proizvodnje u procesu proizvodnje gačkog kajmaka i zahtjevima za brendiranje. Pored toga, projekat je udruženju obezbedio i opremu za preradu i ispitivanje mleka koja je ključna za kontrolu kvaliteta.

Realizacija ovog projekta je prvi korak ka brendiranju Gackog kajmaka. To je veoma važno pitanje i za lokalnu zajednicu i za regiju, jer je poljoprivreda glavni izvor prihoda u regiji Gacko. „Podrška koju smo dobili i od EU i od UNDP-a kroz projekat ReLOaD2 bila je od velikog značaja jer nam je omogućila da se približimo našem cilju brendiranja i promocije gačkog kajmaka što većem broju ljudi“, kaže Dragana Milović.

Oseća se zujanje u Crnoj Gori

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

Projekat koji finansira EU podržava Udruženje pčelara Kolašin da privuče više mladih ljudi u pčelarstvo kao posao.

Porodica Perišić iz Kolašina, malog grada na severoistoku Crne Gore, prošle godine je kupila nekoliko pčelinjih društava i već uživa u kvalitetnom medu iz sopstvene proizvodnje. Posao na ovoj žetvi uradile su hiljade pčela – i jedan dvadesetogodišnji student ekonomije. Zajedno sa još osam mladih entuzijasta, Milica Perišić se nedavno bavila pčelarstvom zahvaljujući projektu Udruženja pčelara Kolašin koji promoviše ovaj hobi među mladima. Porodica Perišić je zainteresovana za pčelarstvo od početka pandemije COVID-19 kada je povećan fokus na prirodne proizvode. Projekat Udruženja pčelara došao je u pravo vreme, dajući Milici priliku i motiv da se samouvereno bavi pčelarstvom.

„Pre svega, ovo je odličan način da provedem svoje slobodno vreme: da provedem neko vreme u prirodi i posmatram ova neverovatna mala stvorenja, ali takođe, ovo je odlična prilika da zaradim novac – i neću odustati. “

Milica smatra da je pčelarstvo ozbiljna prilika za razvoj, iako je za sada samo hobi za porodicu i prijatelje. „Pre svega, ovo je odličan način da provedem svoje slobodno vreme: da provedem malo vremena u prirodi i posmatram ova neverovatna mala stvorenja, ali takođe, ovo je odlična prilika da zaradite novac – i neću odustati,“ kaže Milica.

Ona priznaje da je ljudima neobično da se mlada žena bavi pčelarstvom. „Ponekad se šale kada tražim knjige i časopise o pčelarstvu, jer to često doživljavaju kao hobi za starije, penzionere, ali na kraju svi budu zainteresovani da saznaju više o mom hobiju“, dodaje Milica. Zbog studija provodi dosta vremena u Podgorici, ali kad god može, vraća se u Kolašin. Milica kaže da u budućnosti može da zamisli da živi u ovom gradu koji je kao srednjoškolka doživljavala kao stagnantan.

Udruženje pčelara već 20 godina promoviše pčelarstvo, a proteklu godinu vide kao najuspešniju u tim nastojanjima. Bogoljub Bulatović je predsednik Udruženja i objašnjava da je ono do pre pet godina funkcionisalo kao tradicionalna zajednica pčelara, ali da su se onda odlučili da preduzmu akciju i dovedu više ljudi, sa posebnim fokusom na mlade, u pčelarstvo. „Postoji velika potražnja za pčelinjim proizvodima, dok trenutna proizvodnja u Crnoj Gori ne zadovoljava potrebe tržišta i želeli smo da iskoristimo ovu priliku da zadržimo naše mlade ovde da se ne sele u veće gradove“, kaže Bogoljub.

„Verovatno će ih biti mnogo više, ali ako samo dvoje ljudi odluče da se ozbiljno posvete pčelarstvu, pejzaž Kolašina će se značajno promeniti.”

O projektu

Regionalni program za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu 2 (ReLOaD2) je nastavak inicijativa koje podržava EU – Projekat jačanja lokalne demokratije (LOD, 2009-2016) i naknadno proširenog Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD, 2017-2020). Opšti cilj projekta je jačanje participativnih demokratija i EU integracija na Zapadnom Balkanu kroz osnaživanje civilnog društva i podsticanje mladih da aktivno učestvuju u procesu donošenja odluka, kao i poboljšanjem pravnog i finansijskog okruženja koje podržava civilno društvo.

U okviru svoje nove misije, udruženje je pokrenulo projekat uz pomoć Evropske unije i UNDP-a. U okviru projekta, udruženje je početnicima obezbedilo kompletan pčelarski pribor, savremenu literaturu i detaljnu obuku o pčelarstvu. Od početka projekta članstvo udruženja je povećano za 25%. Bogoljub objašnjava da pored alata i znanja koje su mladi stekli, od projekta koristi cela lokalna zajednica jer pčelarstvo poboljšava prinose voća, a samim tim i sektor poljoprivrede. Verovatno će ih biti mnogo više, ali ako samo dvoje ljudi odluče da se ozbiljno posvete pčelarstvu, pejzaž Kolašinskog kraja će se značajno promeniti“, kaže Bogoljub.

Crna Gora je dom za polovinu svih evropskih biljnih vrsta i predstavlja ogroman potencijal za pčelarstvo. „Zato preporučujem svima koji su bar malo zainteresovani za prirodu da razmisle o sličnim poduhvatima“, kaže Bogoljub.

Nagrađena flaša broj četiri

Objavljeno . Objavljeno u Приче.

EU pomaže crnogorskoj vinariji da razvije svoj biznis.

Goran Radević je doktor medicine sa iskustvom rada na četiri kontinenta. Svoju domovinu, Crnu Goru, napustio je kao mlad i preko 27 godina radio u zemljama kao što su Kajmanska ostrva, Kina, Oman, Južna Afrika i Sjedinjene Američke Države.

Goran je oduvek imao ideju da će se jednog dana vratiti u svoju domovinu i izgraditi vinariju. Vinarstvo je bilo tradicionalno u Goranovoj porodici i njegova ljubav prema pravljenju vina počela je pre nego što je napunio pet godina. Njegov deda po majci posedovao je vinograd i bio je stručnjak za proizvodnju vina. „Naučio sam kalemljenje vinove loze pre nego što sam naučio da čitam i pišem“, kaže Goran.

Međutim, pokretanje sopstvenog vinograda ne bi bilo lako jer su bila potrebna značajna ulaganja. Ipak, kako su godine prolazile, pomisao na to se pretvorila u prinudu i na kraju, zajedno sa porodicom, Goran je doneo veliku odluku da se vrati u Crnu Goru i pokrene svoju kompaniju iz snova. Finansijska ulaganja i strast su bili tu, ali ovo nije bila laka vožnja za Gorana i njegovu suprugu.

„Bilo je puno izazova: prve boce su proizvedene u garaži i bez ikakve stručne podrške.”

Prvu lozu su zasadili 2007. godine, a do 2009. godine imali su prvu berbu i izašla je prva flaša. „Bilo je mnogo izazova: prve flaše su proizvedene u garaži i bez odgovarajuće stručne podrške“, kaže Goran. Ipak, neverovatno, ukus je bio odličan i proizvod je bio kandidat za uspeh. Te godine Goran je uspeo da pošalje uzorke svog početnog proizvoda na takmičenje za degustaciju vina u poznatom restoranu na Menhetnu. Bilo je sedam takmičara, a boca broj četiri bila je njihova, seća se Goran. „Svih pet članova žirija, koji su bili vlasnici poznatih restorana, označili su bocu četiri kao najbolju. Pretpostavljam da je to bila početnička sreća“, osmehuje se.

Odmah su počeli da izvoze svoje vino u SAD, ali su se suočili sa problemima. Brojni elementi – od kvaliteta etikete do kvaliteta čepa boce – nisu bili kompatibilni sa međunarodnim standardima i shvatili su da ovim pitanjima treba posvetiti više pažnje. Goranova supruga, inače američkog porekla, preuzela je marketinški deo kompanije. Počeli su da koriste visokokvalitetne čepove za flaše iz Francuske i papir za etikete iz Nemačke. Ubrzo je uspeh bio neizbežan jer je kompanija počela da izvozi u Nemačku, Skandinaviju, Švajcarsku, pa čak i Japan.

Kako je tržište raslo, 2011. godine Goran i njegova supruga su odlučili da angažuju profesionalne konsultante kako bi obezbedili održiv rast svog poslovanja. Angažovali su agronoma i visokokvalifikovanog tehnologa sa dugogodišnjim domaćim i međunarodnim iskustvom. Obojica su pomogli da vinarija postane priznati međunarodni brend.

„Zahvaljujući podršci EU, mogao sam da iskoristim planirani novac za ova neophodna ulaganja u druge delove poslovanja.”

O projektu

Deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) osmišljenog da podrži reforme u zemljama u procesu pridruživanja EU, Instrument za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj (IPARD) fokusira se na poljoprivredno-prehrambene sektore i ruralna područja te zemlje. Kroz ovaj alat, EU pruža korisnicima finansijsku i tehničku pomoć kako bi njihov poljoprivredni sektor i ruralna područja učinili održivijim, usklađujući ih sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.

Na putu vinarije ka uspehu, imali su i podršku Evropske unije. U 2018. prijavili su se za program Instrumenta pretpristupne pomoći za ruralni razvoj koji finansira EU (IPARD) i dobili su podršku za nabavku mašina kao što su viljuškar, traktor, vibrokultivator, vinogradarski plug i motorna drljača. Sa usporavanjem poslovanja tokom pandemije, ova podrška je stigla u pravo vreme. „Zahvaljujući podršci EU, planirani novac mogao sam da iskoristim za ova neophodna ulaganja u druge delove poslovanja“, kaže Goran.

Goran ima četvoro dece, a najmlađi sin Luka studira tehnologiju vina na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. „Sanjao sam o ovoj vinariji 27 godina i naporno sam radio da uštedim novac za njeno pokretanje. Moj sin će ovo naslediti i nastaviti tradiciju. To me čini izuzetno srećnim i ispunjenim“, kaže Goran.