Janičari su bili elitna pešadijska jedinica koja je bila lična garda otomanskog sultana. Bili su poznati po strogoj disciplini, organizaciji, žestini i hrabrosti u borbi. Takođe su bili prepoznatljivi po odeći poznatoj kao kaftan dolama. Dolama je bila uniseks strukirani kaput koji je dosezao do kolena ili do pola potkolenice, sa uzanim donjim delom i dugim, vrlo širokim rukavima. Bukvalno značenje reči dolama je „omotač“, što znači da je odevni predmet bio namenjen za nošenje preko odeće. Tokom vekova, dolama je postala odeća koju nisu nosili samo janičari, već i drugi, a posebno bogate žene. Međutim, čak i među bogatima, dolama je bila odeća za posebne prilike. Kroz istoriju, dolama je postala važna za mnoge druge zajednice kao deo odeće za posebne prilike širom bivših teritorija Osmanskog carstva, uključujući i Zapadni Balkan.
Na Kosovu je dolama zadržala svoj sjaj i značaj, a u pojedinim regionima, svadbe su nezamislive bez ove posebne nošnje. Danas je nose neveste i žene u onoliko verzija koliko ima zajednica koje žive na Kosovu.
„U jednom periodu su tradicionalne nošnje bile gotovo potpuno zaboravljene. Nekako su se mladi bili modernizovali i nisu se više venčavali u tradicionalnim odevnim predmetima kao što su dolame. S vremenom se tradicionalna odeća vratila u svadbenu modu. Danas je devojke kombinuju i sa suknjama: dolama se modernizuje.”
Sebahate Kabaši, instruktorka narodne radinosti
U Prizrenu su ručno rađene dolame veoma tražene, za razliku od onih koje su mašinski proizvedene. Potrebne su nedelje – i naravno, mnogo pažnje i ljubavi – da se napravi jedan komad, a prelepe ručno rađene kreacije prodaju se i po 2.000 evra. Tehnika izrade dolame je jedinstvena i ne uči se u školama ili u bilo kojoj drugoj ustanovi. Stoga je ovaj zanat bio u opasnosti da bude zaboravljen, uprkos značajnoj potražnji na tržištu.
Stoga je nevladina organizacija iz Prizrena pod nazivom „Ec ma ndryshe“ počela da radi na održavanju tradicije, pomažući onima koji žele da sačuvaju i obnove običaje, ali sa savremenim primesama. Uz podršku EU, oni su organizovali obuku žena za ručno pravljenje dolama.
Sebahate Kabaši ima znatno iskustvo u izradi dolama, pa je svoje umeće prenela i na druge žene. „U jednom periodu su tradicionalne nošnje bile gotovo potpuno zaboravljene. Nekako su se mladi bili modernizovali i nisu se više venčavali u tradicionalnim odevnim predmetima kao što su dolame. S vremenom se tradicionalna odeća vratila u svadbenu modu. Danas je devojke kombinuju i sa suknjama: dolama se modernizuje”, kaže ona.
„Znala sam da ću nakon završetka ove obuke imati posla, ali nikada nisam mislila da će narudžbine početi da stižu tako brzo.“
Ćamile Bitići, polaznica kursa
Polaznice kursa kažu da je ovo odlična prilika da se nauči stara veština. Za njih je to korak napred u životu, jer korišćenjem svog umeća mogu da zarade i pomognu svojim porodicama. Jedna od polaznica je i 30-godišnja Mirlinda. Ona kaže da joj je tradicija oduvek bila bitna, ali da je i finansijski faktor važan u izradi dolame. „Od ovog zanata može da se zaradi, a daje i mogućnost da se radi od kuće, što je važno za nas domaćice. Dolama je veoma tražena u Prizrenu”, kaže ona.
Sebahate, instruktorka, dodaje da su mnoge polaznice počele da rade još dok su pohađale kurs. Jedna od uspešnijih je i Ćamile Bitići. Kada je završila kurs, objavila je svoje radove na Fejsbuku i Instagramu i odmah su počele da stižu porudžbine. „Znala sam da ću nakon završetka ove obuke imati posla, ali nikada nisam mislila da će narudžbine početi da stižu tako brzo”, kaže ona.
O projektu
Obuka je sprovedena u okviru projekta „Žene i mladi za razvoj zajednice i kulturno nasleđe“, koji sprovodi NVO „Ec Ma Ndryshe“. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku koju obezbeđuje projekat „Kulturno nasleđe kao pokretač dijaloga između zajednica i socijalne kohezije“ koji finansira Instrument Evropske unije za doprinos stabilnosti i miru (IcSP), a sprovodi ga UNDP Kosovo.
Photo credits: Ec ma Ndryshe
Na Kosovu je dolama zadržala svoj sjaj i značaj, a u pojedinim regionima, svadbe su nezamislive bez ove posebne nošnje. Danas je nose neveste i žene u onoliko verzija koliko ima zajednica koje žive na Kosovu.
U Prizrenu su ručno rađene dolame veoma tražene, za razliku od onih koje su mašinski proizvedene. Potrebne su nedelje – i naravno, mnogo pažnje i ljubavi – da se napravi jedan komad, a prelepe ručno rađene kreacije prodaju se i po 2.000 evra. Tehnika izrade dolame je jedinstvena i ne uči se u školama ili u bilo kojoj drugoj ustanovi. Stoga je ovaj zanat bio u opasnosti da bude zaboravljen, uprkos značajnoj potražnji na tržištu.
Stoga je nevladina organizacija iz Prizrena pod nazivom „Ec ma ndryshe“ počela da radi na održavanju tradicije, pomažući onima koji žele da sačuvaju i obnove običaje, ali sa savremenim primesama. Uz podršku EU, oni su organizovali obuku žena za ručno pravljenje dolama.
Sebahate Kabaši ima znatno iskustvo u izradi dolama, pa je svoje umeće prenela i na druge žene. „U jednom periodu su tradicionalne nošnje bile gotovo potpuno zaboravljene. Nekako su se mladi bili modernizovali i nisu se više venčavali u tradicionalnim odevnim predmetima kao što su dolame. S vremenom se tradicionalna odeća vratila u svadbenu modu. Danas je devojke kombinuju i sa suknjama: dolama se modernizuje”, kaže ona.
Polaznice kursa kažu da je ovo odlična prilika da se nauči stara veština. Za njih je to korak napred u životu, jer korišćenjem svog umeća mogu da zarade i pomognu svojim porodicama. Jedna od polaznica je i 30-godišnja Mirlinda. Ona kaže da joj je tradicija oduvek bila bitna, ali da je i finansijski faktor važan u izradi dolame. „Od ovog zanata može da se zaradi, a daje i mogućnost da se radi od kuće, što je važno za nas domaćice. Dolama je veoma tražena u Prizrenu”, kaže ona.
Sebahate, instruktorka, dodaje da su mnoge polaznice počele da rade još dok su pohađale kurs. Jedna od uspešnijih je i Ćamile Bitići. Kada je završila kurs, objavila je svoje radove na Fejsbuku i Instagramu i odmah su počele da stižu porudžbine. „Znala sam da ću nakon završetka ove obuke imati posla, ali nikada nisam mislila da će narudžbine početi da stižu tako brzo”, kaže ona.
O projektu
Obuka je sprovedena u okviru projekta „Žene i mladi za razvoj zajednice i kulturno nasleđe“, koji sprovodi NVO „Ec Ma Ndryshe“. Projekat se realizuje uz finansijsku podršku koju obezbeđuje projekat „Kulturno nasleđe kao pokretač dijaloga između zajednica i socijalne kohezije“ koji finansira Instrument Evropske unije za doprinos stabilnosti i miru (IcSP), a sprovodi ga UNDP Kosovo.
Photo credits: Ec ma Ndryshe
Please wait while your video is being uploaded...
Don't close this window!
