“Životi svih bića na našoj planeti su povezani“

U potrazi za praksom
Još u srednjoj školi, Armela je želela da se obrazuje u inostranstvu. Jedan od razloga za to bila je činjenica da bi tako imala veće šanse da pronađe posao. “Nije lako naći posao u Albaniji. Ali ako bih diplomirala u inostranstvu, imala bih međunarodno priznatu diplomu i veću šansu da se zaposlim u inostranstvu“, objašnjava.

Imajući to u vidu, počela je da traži stipendije u inostranstvu. Na trećoj godini studija na internet portalu fakulteta saznala je za razmenu studenata preko programa Erazmus+. Imala je tri opcije: Bolonja, Milano i Zagreb. Pošto je smatrala da bi i u Hrvatskoj i Italiji mogla mnogo da nauči, prijavila se na sva tri fakulteta. “Dobila sam pozitivne odgovore iz Milana i Zagreba, ali odlučila sam se za Zagreb, jer su mi moji profesori rekli da je po njihovom mišljenju tamošnji Veterinarski fakultet bolje opremljen i da ima dužu tradiciju“, kaže Armela.

Zagrebačka avantura
Svoje iskustvo na zagrebačkom Veterinarskom fakultetu započela je u drugom semestru treće godine studija i ostala je tamo šest meseci. Dok prepričava svoje zagrebačko iskustvo sva treperi od uzbuđenja: “Tamo je sve bilo mnogo drugačije: mnogo bolje.“ Fakultetska klinika bila je bolje opremljena od one u Albaniji. Pored hirurške opreme, imali su i savremenu dijagnostičku opremu kao što je ehografija i radiografija, kojih nije bilo na fakultetu u Tirani. “Takođe je bilo mnogo više pacijenata na fakultetskoj klinici a oprema nam je bila na raspolaganju kad god bi nam zatrebala. To je bilo fantastično.“

Ali nisu sva Armelina zagrebačka iskustva bila lepa. Na klinici su imali i pacijente obolele od neizlečivih bolesti čiji su se vlasnici odlučivali za eutanaziju ne bi li svojim ljubimcima skratili muke. To je bio jedan od susreta sa emotivnom stranom profesije. Na bolan način je naučila da ne može svaki pacijent da se spasi.

Tokom svog boravka, Armela je imala priliku da nauči i nešto novo. Na primer, saznala je za bolest krvi za koju nikada ranije nije čula i koja se dijagnostikuje tako što se meri veličina kostiju i dimenzije lobanje, jer je jedan od simptoma te bolesti smanjivanje pomenutih delova tela. “Bila sam fascinirana kako su dijagnosticirali bolest korak po korak i poredili simptome sa druge dve ili tri moguće bolesti pre nego što su došli do krajnjeg zaključka“, kaže.

Planovi za budućnost
Posle svega što je naučila u Zagrebu, Armela je sada još više posvećena svojoj veterinarskoj karijeri i želi što više da se usavrši. Kada diplomira, planira da upiše postdiplomske studije iz dermatologije ili fizioterapije, po mogućstvu na nekom univerzitetu u inostranstvu, da bi se zatim vratila u Albaniju i pokušala da otvori sopstvenu kliniku, ili da radi u državnoj veterinarskoj ustanovi.