Goran Radević je doktor medicine sa iskustvom rada na četiri kontinenta. Svoju domovinu, Crnu Goru, napustio je kao mlad i preko 27 godina radio u zemljama kao što su Kajmanska ostrva, Kina, Oman, Južna Afrika i Sjedinjene Američke Države.
Goran je oduvek imao ideju da će se jednog dana vratiti u svoju domovinu i izgraditi vinariju. Vinarstvo je bilo tradicionalno u Goranovoj porodici i njegova ljubav prema pravljenju vina počela je pre nego što je napunio pet godina. Njegov deda po majci posedovao je vinograd i bio je stručnjak za proizvodnju vina. „Naučio sam kalemljenje vinove loze pre nego što sam naučio da čitam i pišem“, kaže Goran.
Međutim, pokretanje sopstvenog vinograda ne bi bilo lako jer su bila potrebna značajna ulaganja. Ipak, kako su godine prolazile, pomisao na to se pretvorila u prinudu i na kraju, zajedno sa porodicom, Goran je doneo veliku odluku da se vrati u Crnu Goru i pokrene svoju kompaniju iz snova. Finansijska ulaganja i strast su bili tu, ali ovo nije bila laka vožnja za Gorana i njegovu suprugu.
„Bilo je puno izazova: prve boce su proizvedene u garaži i bez ikakve stručne podrške.”
Goran Radević, Radević Estate Vinarija
Prvu lozu su zasadili 2007. godine, a do 2009. godine imali su prvu berbu i izašla je prva flaša. „Bilo je mnogo izazova: prve flaše su proizvedene u garaži i bez odgovarajuće stručne podrške“, kaže Goran. Ipak, neverovatno, ukus je bio odličan i proizvod je bio kandidat za uspeh. Te godine Goran je uspeo da pošalje uzorke svog početnog proizvoda na takmičenje za degustaciju vina u poznatom restoranu na Menhetnu. Bilo je sedam takmičara, a boca broj četiri bila je njihova, seća se Goran. „Svih pet članova žirija, koji su bili vlasnici poznatih restorana, označili su bocu četiri kao najbolju. Pretpostavljam da je to bila početnička sreća“, osmehuje se.
Odmah su počeli da izvoze svoje vino u SAD, ali su se suočili sa problemima. Brojni elementi – od kvaliteta etikete do kvaliteta čepa boce – nisu bili kompatibilni sa međunarodnim standardima i shvatili su da ovim pitanjima treba posvetiti više pažnje. Goranova supruga, inače američkog porekla, preuzela je marketinški deo kompanije. Počeli su da koriste visokokvalitetne čepove za flaše iz Francuske i papir za etikete iz Nemačke. Ubrzo je uspeh bio neizbežan jer je kompanija počela da izvozi u Nemačku, Skandinaviju, Švajcarsku, pa čak i Japan.
Kako je tržište raslo, 2011. godine Goran i njegova supruga su odlučili da angažuju profesionalne konsultante kako bi obezbedili održiv rast svog poslovanja. Angažovali su agronoma i visokokvalifikovanog tehnologa sa dugogodišnjim domaćim i međunarodnim iskustvom. Obojica su pomogli da vinarija postane priznati međunarodni brend.
„Zahvaljujući podršci EU, mogao sam da iskoristim planirani novac za ova neophodna ulaganja u druge delove poslovanja.”
Goran Radević, Radević Estate Vinarija
Na putu vinarije ka uspehu, imali su i podršku Evropske unije. U 2018. prijavili su se za program Instrumenta pretpristupne pomoći za ruralni razvoj koji finansira EU (IPARD) i dobili su podršku za nabavku mašina kao što su viljuškar, traktor, vibrokultivator, vinogradarski plug i motorna drljača. Sa usporavanjem poslovanja tokom pandemije, ova podrška je stigla u pravo vreme. „Zahvaljujući podršci EU, planirani novac mogao sam da iskoristim za ova neophodna ulaganja u druge delove poslovanja“, kaže Goran.
Goran ima četvoro dece, a najmlađi sin Luka studira tehnologiju vina na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. „Sanjao sam o ovoj vinariji 27 godina i naporno sam radio da uštedim novac za njeno pokretanje. Moj sin će ovo naslediti i nastaviti tradiciju. To me čini izuzetno srećnim i ispunjenim“, kaže Goran.
O projektu
Deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) osmišljenog da podrži reforme u zemljama u procesu pridruživanja EU, Instrument za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj (IPARD) fokusira se na poljoprivredno-prehrambene sektore i ruralna područja te zemlje. Kroz ovaj alat, EU pruža korisnicima finansijsku i tehničku pomoć kako bi njihov poljoprivredni sektor i ruralna područja učinili održivijim, usklađujući ih sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.
Photo credits: Radevic Estate Vines
Međutim, pokretanje sopstvenog vinograda ne bi bilo lako jer su bila potrebna značajna ulaganja. Ipak, kako su godine prolazile, pomisao na to se pretvorila u prinudu i na kraju, zajedno sa porodicom, Goran je doneo veliku odluku da se vrati u Crnu Goru i pokrene svoju kompaniju iz snova. Finansijska ulaganja i strast su bili tu, ali ovo nije bila laka vožnja za Gorana i njegovu suprugu.
Prvu lozu su zasadili 2007. godine, a do 2009. godine imali su prvu berbu i izašla je prva flaša. „Bilo je mnogo izazova: prve flaše su proizvedene u garaži i bez odgovarajuće stručne podrške“, kaže Goran. Ipak, neverovatno, ukus je bio odličan i proizvod je bio kandidat za uspeh. Te godine Goran je uspeo da pošalje uzorke svog početnog proizvoda na takmičenje za degustaciju vina u poznatom restoranu na Menhetnu. Bilo je sedam takmičara, a boca broj četiri bila je njihova, seća se Goran. „Svih pet članova žirija, koji su bili vlasnici poznatih restorana, označili su bocu četiri kao najbolju. Pretpostavljam da je to bila početnička sreća“, osmehuje se.
Odmah su počeli da izvoze svoje vino u SAD, ali su se suočili sa problemima. Brojni elementi – od kvaliteta etikete do kvaliteta čepa boce – nisu bili kompatibilni sa međunarodnim standardima i shvatili su da ovim pitanjima treba posvetiti više pažnje. Goranova supruga, inače američkog porekla, preuzela je marketinški deo kompanije. Počeli su da koriste visokokvalitetne čepove za flaše iz Francuske i papir za etikete iz Nemačke. Ubrzo je uspeh bio neizbežan jer je kompanija počela da izvozi u Nemačku, Skandinaviju, Švajcarsku, pa čak i Japan.
Kako je tržište raslo, 2011. godine Goran i njegova supruga su odlučili da angažuju profesionalne konsultante kako bi obezbedili održiv rast svog poslovanja. Angažovali su agronoma i visokokvalifikovanog tehnologa sa dugogodišnjim domaćim i međunarodnim iskustvom. Obojica su pomogli da vinarija postane priznati međunarodni brend.
Na putu vinarije ka uspehu, imali su i podršku Evropske unije. U 2018. prijavili su se za program Instrumenta pretpristupne pomoći za ruralni razvoj koji finansira EU (IPARD) i dobili su podršku za nabavku mašina kao što su viljuškar, traktor, vibrokultivator, vinogradarski plug i motorna drljača. Sa usporavanjem poslovanja tokom pandemije, ova podrška je stigla u pravo vreme. „Zahvaljujući podršci EU, planirani novac mogao sam da iskoristim za ova neophodna ulaganja u druge delove poslovanja“, kaže Goran.
Goran ima četvoro dece, a najmlađi sin Luka studira tehnologiju vina na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu. „Sanjao sam o ovoj vinariji 27 godina i naporno sam radio da uštedim novac za njeno pokretanje. Moj sin će ovo naslediti i nastaviti tradiciju. To me čini izuzetno srećnim i ispunjenim“, kaže Goran.
O projektu
Deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA) osmišljenog da podrži reforme u zemljama u procesu pridruživanja EU, Instrument za pretpristupnu pomoć za ruralni razvoj (IPARD) fokusira se na poljoprivredno-prehrambene sektore i ruralna područja te zemlje. Kroz ovaj alat, EU pruža korisnicima finansijsku i tehničku pomoć kako bi njihov poljoprivredni sektor i ruralna područja učinili održivijim, usklađujući ih sa zajedničkom poljoprivrednom politikom EU.
Photo credits: Radevic Estate Vines
Please wait while your video is being uploaded...
Don't close this window!
