Novinari dobijaju više vremena da saopšte istinu

Za razliku od severoameričkog tržišta, gde se lažne vesti plasiraju zarad finansijskog interesa, cilj pogrešnih informacija na Kosovu su uglavnom politički poeni. „Sadržaj sa izazovnim naslovima, u kombinaciji sa subjektivnim i neproverenim sadržajem plasira se iz čisto političkih interesa, a to čine predstavnici medija vezanih za različite igrače na političkoj sceni Kosova“, kaže Beriša, koja je naširoko pisala o ovoj temi još od 2017. godine. Ova konstatacija je našla potvrdu u studiji Evropskog parlamenta koja se poziva na Berišin rad i zaključuje da pogrešne informacije na Zapadnom Balkanu proizvode i šire domaći činioci za lokalne potrebe. Ova studija o dezinformacijama, sprovedena u periodu od 2018. do 2020. godine otkriva tri ključna izazova pogrešnog obaveštavanja: spoljni izazovi kredibilitetu EU; dezinformacije vezane za pandemiju koronavirusa; i uticaj dezinformacija na izbore i referendume.

Serija od 12 Berišinih tekstova rasvetlila je ovaj rasprostranjeni fenomen u digitalnim medijima koji obuhvata niz tema, od izbora do provere činjenica i neopravdanog vladinog finansiranja odabranih medija s mogućnošću da utiču na njihovu uređivačku politiku. U svojim člancima ona skreće pažnju na informativne portale koji su članovi Novinarskog saveta i koji su u više navrata objavili lažne informacije koje su nanele štetu ugledu neke osobe ili organizacije. Javna medijska ustanova RTK nije bila izuzetak.

Beriša je bila jedna od 46 novinara koji su objavili sopstvene zaključke o nizu tema od javnog interesa, u sklopu Programa za jačanje istraživačkog novinarstva i slobode izražavanja na Kosovu koji finansira EU. Ovaj koncept, sproveden putem stipendija i grantova, omogućio je novinarima da se upuste u detaljne istrage u periodu do šest meseci.

„Želeli smo da obezbedimo platformu za novinare koji nisu u stanju da samostalno proizvode sadržaj; da rade svoj posao bez uticaja oglašivača ili svakodnevnog pritiska proizvodnje sadržaja u njihovim redakcijama“, kaže Albulena Sadiku iz BIRN-a, Balkanske istraživačke novinarske mreže.

Istraživački članci izazvali su javnu i medijsku debatu, pa čak i raspravu u parlamentu o pitanjima od najvećeg javnog interesa. Pored toga, novinari su dobili nagrade za svoj rad, takav je slučaj i sa pričom o pravima dece koju dodeljuje koalicija nevladinih organizacija aktivnih na terenu. Tekstove Arte Beriše takođe su naširoko objavljivali i lokalni i mediji u drugim zemljama. Sve to doprinosi izgradnji poverenja u novinarstvo, kaže ona. „Lažne vesti čine da ljudi izgube poverenje u novinarstvo.“ Beriša dodaje da one negativno utiču na našu sposobnost da prepoznamo pouzdane izvore informacija. S namerom da u medijskoj zajednici podigne svest o tom pitanju, ona je organizovala izložbu na kojoj su bili izloženi odštampani uzorci iz njenog istraživanja. „Nijedan predstavnik medija koje sam istraživala nije se pojavio na izložbi.“