Zvuci džeza oživljavaju kulturne prostore

Ključni čovek u sklapanju svih delova Peja Jazz-a bio je Dardan Selimaj, kustos mnogih kulturnih događaja na Kosovu u poslednjih dvadeset godina. Nije mogao da odoli zamisli o džezu u Peći. „Uvek sam govorio sebi da me u Peć mogu vratiti samo kulturni događaji“, kaže Dardan o gradu iz kojeg vodi poreklo i gde su događaji ove prirode retki. „U manjim gradovima u kojima se tokom većeg dela godine ništa ne dešava, mladi ljudi treba da imaju priliku da vide nastupe koji mogu da ih inspirišu da postanu neko – solo muzičari ili da osnuju bend – i pomere granice“, kaže Dardan. Sličan put su odabrali brojni muzičari koji su odrasli u Peći. Oni su bili inspiracija Dardanu da prihvati ulogu kustosa jednog događaja kao što je Peja Jazz.

Pored primamljive ideje, prepreke su bile neizbežne, posebno u godini u kojoj je počela pandemija. Koncerti su morali da se završe u ranim večernjim satima i da imaju ograničen broj posetilaca, prema pravilima javne bezbednosti koja su u tom trenutku bila na snazi. Međutim, i takve okolnosti imale su svoju dobru stranu.

„Pošto je 2020. godine kulturna scena bila u potpunom zastoju i pošto umetnici nisu mogli nigde da nastupaju, oni su se posvetili stvaranju i napisali nove komade“, kaže Dardan ne uspevajući da sakrije uzbuđenje u glasu zato što je mogao da istražuje muzičke dragulje koji su nastali tokom lokdauna.

„Bili smo domaćini četiri koncerta na kojima su premijerno svirani novi albumi“, kaže on, ubeđen da će se tako izuzetan događaj teško ponoviti. Međutim, element za koji se ispostavilo da se može ponoviti godinu dana kasnije, u drugom izdanju, bila je posvećenost kvalitetnim koncertima. Ovoga puta Peja Jazz je otišao izvan granica Kosova, pošto su regionalni izvođači i izvođači iz EU mogli da putuju.

Ulaganje u organizacije, a ne pojedince, zarad zdravih kulturnih događaja

Pokretanje jedne ovakve muzičke manifestacije mnogostruko utiče na kulturni život malog grada kao što je Peć. Prvo, ugošćavanje Peja Jazz-a u jedinom bioskopu u gradu pomoglo je da se ovo staro zdanje sačuva od potencijalnih intervencija. Drugo, grad je otvoren za druge prekogranične pogodnosti, kao što su povećanje broja turista i kulturna razmena. Najvažnije od svega je prilika pružena mladim generacijama, da postanu svesniji svog potencijala, dajući im priliku da vide nastupe renomiranih umetnika.

„Činjenica da je Peja Jazz organizovan pod pokroviteljstvom Anibara mnogo znači za njegovu održivost, kako sa organizacionog stanovišta, tako i za inspirisanje budućih izvođača“, kaže Dardan, koji volonterima sa zadovoljstvom prenosi svoje znanje o menadžmentu muzičkih dešavanja. On tu misli na uspehe koje je Anibar pokazao u oblasti animacije, gde su mladi ljudi od učenja osnova stigli do prikazivanja njihovih animacija na godišnjem festivalu. Anibar se nadovezuje na svoje iskustvo uvođenja novih kulturnih aktivnosti u gradovima kao što je Peć, a sada je sklopio saradnju i sa drugim organizacijama širom Kosova i izvan njega, kako bi poboljšao trenutno stanje kulturnih prostora. Uz finansijsku pomoć EU, njihov cilj je da kao kulturni akteri budu bolje pripremljeni za upravljanje javnom infrastrukturom i da povećaju saradnju sa lokalnim samoupravama za održivo korišćenje javne infrastrukture, javnih politika i finansija.