Nikola Krstić je mladi preduzetnik iz Srbije čiji izum je nedavno privukao veliku pažnju na međunarodnom tržištu. Za manje od dve godine, Nikola je od srednjoškolca postao generalni direktor. Njegov izum je „pametna rukavica“ pomoću koje slepe i slabovide osobe mogu da se orijentišu u prostoru i prepoznaju boje, razlikuju novčanice i druge predmete i preko koje njihovi negovatelji ili prijatelji mogu da prate njihovo kretanje.
Priča o ovom izumu počela je u vreme kada je Nikola bio u srednjoj školi i učestvovao na konkursu na kojem su mladi bili pozvani da razvijaju i predlažu inovativne poslovne ideje. Njegov predlog bio je inspirisan sopstvenom slabovidošću na jedno oko. „Sama ideja je došla veoma spontano, jer sam se nosio s tim problemom od rođenja“, kaže Nikola.
„Razvoj ideje bio je samo početak: pred nama je bio dug put.“
Nikola Krstić, Anoris Technology
Neophodna podrška
Međutim, u svetu startap kompanija znanje o sprovođenju ideja u delo nikada nije dovoljno. „Razvoj ideje bio je samo početak: pred nama je bio dug put“, kaže Nikola. Njemu i njegovom timu i dalje su bili potrebni stručna i finansijska podrška.
Potencijal Nikoline ideje prepoznao je srpski Fond za inovacije koji je kroz svoj Program ranog razvoja sredstvima Evropske unije podržao razvoj ovog inovativnog proizvoda koji je Nikola nazvao Anora.
Nikola objašnjava da se sredstva uglavnom koriste za razvoj hardvera u rukavici sa kojim kompaktna elektronika obezbeđuje sve funkcije neophodne za svakodnevnu upotrebu slepe osobe. Uspeli su i da ulože više u dizajn rukavice, tako da sada imaju jedan nenametljiv dizajn od vrhunskog materijala koji može da traje mnogo godina čak i uz svakodnevnu upotrebu. „Dakle, najvažnije stavke – hardver i dizajn rukavice – omogućene su podrškom EU“, kaže on.
Rukavica ima deset osnovnih funkcija. Među njima je otkrivanje objekata u prostoru i vraćanje vibracionih signala na osnovu blizine objekata, kao neka vrsta radara. Pored toga, razlikuje boje i novčanice i govori datum i vreme. Takođe pomaže u orijentaciji i ako se osoba koja je nosi izgubi, rukavica može da pošalje lokaciju prijateljima ili negovateljima.
„Podrška EU bila je presudna, jer sam pre nje bio samo maturant sa idejom, a sada sam na čelu preduzeća koje pravi neophodan proizvod koji će biti priznat na globalnom nivou.“
Nikola Krstić, Anoris Technology
Kompanija Anoris Technology na čelu sa Nikolom sada je sklopila ugovor za proizvodnju i distribuciju pametne rukavice Anora u SAD-u i planiraju da tamo vrlo brzo otvore filijalu svoje kompanije. U toku je i kontakt i koordinacija sa partnerima u zemljama EU.
Nikola objašnjava da je njihova strategija i namera da krajnjim korisnicima ovaj proizvod obezbede besplatno, tako što će troškove pokrivati javno odgovorna preduzeća, organizacije za pomoć ili državne ustanove. U Srbiji su blizu besplatne isporuke preko 5.000 rukavica uz podršku srpske vlade. Prema Nikolinim rečima, ništa od toga se ne bi desilo bez evropske podrške. „Podrška EU bila je presudna, jer sam pre nje bio samo maturant sa idejom, a sada sam na čelu preduzeća koje pravi neophodan proizvod koji će biti priznat na globalnom nivou“, kaže on.
O projektu
Srbija je jedna od prvih zemalja u regionu koja je usvojila takozvani inovacioni imperativ – ideju da uspešno učešće u svetskoj ekonomiji zasnovano na znanju zahteva sposobnost prilagođavanja i unapređenja tehnoloških i istraživačkih kapaciteta kroz saradnju javnog i privatnog sektora. Aktivan od 2011. godine, njen Fond za inovacije je pionir u institucionalnom sprovođenju ovog imperativa – pre svega povećanjem kapaciteta startapa i resursa dostupnih za njihov rast. Od početka rada Fonda 2011. godine, Evropska unija je dala suštinski podsticaj ovom finansiranju inovacija u Srbiji i jačanju veza između istraživačkog i privatnog sektora. Do sada je iz sredstava Instrumenta za pretpristupnu saradnju (IPA) za ove programe izdvojeno više od 17 miliona evra.
Photo credits: ANORA
Priča o ovom izumu počela je u vreme kada je Nikola bio u srednjoj školi i učestvovao na konkursu na kojem su mladi bili pozvani da razvijaju i predlažu inovativne poslovne ideje. Njegov predlog bio je inspirisan sopstvenom slabovidošću na jedno oko. „Sama ideja je došla veoma spontano, jer sam se nosio s tim problemom od rođenja“, kaže Nikola.
Neophodna podrška
Međutim, u svetu startap kompanija znanje o sprovođenju ideja u delo nikada nije dovoljno. „Razvoj ideje bio je samo početak: pred nama je bio dug put“, kaže Nikola. Njemu i njegovom timu i dalje su bili potrebni stručna i finansijska podrška.
Potencijal Nikoline ideje prepoznao je srpski Fond za inovacije koji je kroz svoj Program ranog razvoja sredstvima Evropske unije podržao razvoj ovog inovativnog proizvoda koji je Nikola nazvao Anora.
Nikola objašnjava da se sredstva uglavnom koriste za razvoj hardvera u rukavici sa kojim kompaktna elektronika obezbeđuje sve funkcije neophodne za svakodnevnu upotrebu slepe osobe. Uspeli su i da ulože više u dizajn rukavice, tako da sada imaju jedan nenametljiv dizajn od vrhunskog materijala koji može da traje mnogo godina čak i uz svakodnevnu upotrebu. „Dakle, najvažnije stavke – hardver i dizajn rukavice – omogućene su podrškom EU“, kaže on.
Rukavica ima deset osnovnih funkcija. Među njima je otkrivanje objekata u prostoru i vraćanje vibracionih signala na osnovu blizine objekata, kao neka vrsta radara. Pored toga, razlikuje boje i novčanice i govori datum i vreme. Takođe pomaže u orijentaciji i ako se osoba koja je nosi izgubi, rukavica može da pošalje lokaciju prijateljima ili negovateljima.
Kompanija Anoris Technology na čelu sa Nikolom sada je sklopila ugovor za proizvodnju i distribuciju pametne rukavice Anora u SAD-u i planiraju da tamo vrlo brzo otvore filijalu svoje kompanije. U toku je i kontakt i koordinacija sa partnerima u zemljama EU.
Nikola objašnjava da je njihova strategija i namera da krajnjim korisnicima ovaj proizvod obezbede besplatno, tako što će troškove pokrivati javno odgovorna preduzeća, organizacije za pomoć ili državne ustanove. U Srbiji su blizu besplatne isporuke preko 5.000 rukavica uz podršku srpske vlade. Prema Nikolinim rečima, ništa od toga se ne bi desilo bez evropske podrške. „Podrška EU bila je presudna, jer sam pre nje bio samo maturant sa idejom, a sada sam na čelu preduzeća koje pravi neophodan proizvod koji će biti priznat na globalnom nivou“, kaže on.
O projektu
Srbija je jedna od prvih zemalja u regionu koja je usvojila takozvani inovacioni imperativ – ideju da uspešno učešće u svetskoj ekonomiji zasnovano na znanju zahteva sposobnost prilagođavanja i unapređenja tehnoloških i istraživačkih kapaciteta kroz saradnju javnog i privatnog sektora. Aktivan od 2011. godine, njen Fond za inovacije je pionir u institucionalnom sprovođenju ovog imperativa – pre svega povećanjem kapaciteta startapa i resursa dostupnih za njihov rast. Od početka rada Fonda 2011. godine, Evropska unija je dala suštinski podsticaj ovom finansiranju inovacija u Srbiji i jačanju veza između istraživačkog i privatnog sektora. Do sada je iz sredstava Instrumenta za pretpristupnu saradnju (IPA) za ove programe izdvojeno više od 17 miliona evra.
Photo credits: ANORA
Please wait while your video is being uploaded...
Don't close this window!
