U proteklih nekoliko nedelja, Ajnur Ibraimovski, 37-godišnji povratnik u Prilep, opština u Severnoj Makedoniji, aktivno je prisustvovao časovima u lokalnoj javnoj osnovnoj školi. Sa još 21 drugim đakom, svi povratnici u Prilep, Ajnur je upisan u program trajanja 6 meseci koji će mu omogućiti da završi osnovno obrazovanje. Razmišljajući o prošlosti, on objašnjava: „Pohađao sam školu do četvrtog razreda… ali zbog finansijskih ograničenja kod kuće, morao sam napustiti školu kako bih pronašao posao.“
Ajnurova potraga za izlaskom iz siromaštva takođe ga je navela da pokuša migraciju u Nemačku, gde je očekivao bolje mogućnosti zapošljavanja i kvalitet života. Nakon dve godine provedene u inostranstvu, vratio se u Prilep. Međutim, pronalaženje stabilnog posla kod kuće pokazalo se izazovnim. U Severnoj Makedoniji, formalno zaposlenje zahteva završenu osnovnu školu. U Prilepu, gde kompanije aktivno traže radnike zbog specifične dinamike tržišta rada, Ajnurov nedovršen osnovni obrazovni put predstavljao je značajnu prepreku formalnom zapošljavanju. Prema nedavnom istraživanju, gotovo 30% poslodavaca u regionu prijavilo je poteškoće u pronalaženju kvalifikovanih radnika. Ajnur objašnjava: „Kompanije traže osobe koje su završile školovanje.“
„Kompanije traže osobe koje su završile školovanje.“
Ajnur Ibraimovski, (povratnik, Prilep, Severna Makedonija)
Nakon povratka, Ajnur je obezbedio privremenu poziciju u jednoj kompaniji u Prilepu, gde sada ima priliku da pređe na stabilniju ulogu kao operater viljuškara. Međutim, da bi se prijavio za ovaj posao, mora se pobrinuti da mu obrazovne kvalifikacije odgovaraju radnim propisima Severne Makedonije. Stoga je Ajnur doneo odluku da se vrati u školu. Trenutno učestvuje u programu obrazovanja odraslih u opštini Prilep, zajedno s drugim povratnicima koji dele slična iskustva napuštanja škole prerano. Ovaj zajednički element povezuje ih na njihovim različitim životnim putevima. Program obrazovanja odraslih namenski je osmišljen kako bi pomogao odraslim povratnicima da završe osnovno obrazovanje po povratku. Podržan od strane Projekta za reintegraciju povratnika (PRP) finansiranog od strane EU, sprovedenog od strane UNDP-a, 56 odraslih povratnika u Severnoj Makedoniji vratio se u školu i sada se trudi da završi osnovno obrazovanje i poboljša svoje šanse za zaposlenje.
S druge strane, deca povratnici suočavaju se s posebnim izazovima u vezi s obrazovanjem po povratku. Ti izazovi mogu uključivati administrativne procese vezane za priznavanje njihovog prethodnog obrazovanja, kao i teškoće prilagođavanja novom školskom okruženju. Ako se ne reše, ovi izazovi mogu rezultirati time da deca ponavljaju razrede ili potpuno napuste školu. Takva odluka imala bi dubok uticaj na njihove buduće živote. Kako bi ublažile ove izazove, lokalne nevladine organizacije (LNO), uz podršku projekta RRR, pomažu povratnicima u pristupu različitim uslugama vlade po povratku, uključujući upis njihove dece u lokalne škole. Do sada je Projekat RRR olakšao preko 380 povratnika u Severnoj Makedoniji u pristupu različitim vladinim uslugama.
„Pre svega, težim da postanem pismena osoba. Dobijanje sertifikata za završenu osnovnu školu otvoriće mi mnoge mogućnosti. Takođe će mi omogućiti da proširim svoje znanje i pružim pomoć svojoj deci u njihovim studijama. Neću propuštati prilike za posao kao pre zbog nedostatka obrazovanja.“
Metula Isamiloska (povratnik, Prilep, Severna Makedonija)
Metula Ismailoska, 29-godišnja povratnica iz Nemačke, pronašla je inspiraciju za povratak obrazovanju kroz svoju decu školskog uzrasta. Napustila je školu rano, udajući se vrlo mlada, i zatim, sa suprugom, krenula na putovanje iz Severne Makedonije u potrazi za boljim životom u inostranstvu unutar Evropske unije. Nakon njihovog boravka u EU, Metula, zajedno sa svojom porodicom od šestoro dece, vratila se u Prilep. Prepoznajući ključnu ulogu obrazovanja, Metula je odlučna da obezbedi da njena deca završe školovanje. Ona objašnjava zašto i kako je odlučila da se vrati u školu i učestvuje u programu podržanom od strane EU i UNDP-a: „Nisam imala prethodnog iskustva sa učenjem… Dakle, kroz svoju decu sam otkrila da postoji obrazovna prilika i za mene.“ Govoreći o značaju ovog obrazovanja za nju, Metula ističe: „Pre svega, težim da postanem pismena osoba. Dobijanje sertifikata za završenu osnovnu školu otvoriće mi mnoge mogućnosti. Takođe će mi omogućiti da proširim svoje znanje i pružim pomoć svojoj deci u njihovim studijama. Neću propuštati prilike za posao kao pre zbog nedostatka obrazovanja.“
Odsustvo formalnog obrazovanja ističe se kao glavni faktor koji doprinosi brojnim izazovima s kojima se suočavaju mnogi povratnici u Severnoj Makedoniji, grupa pretežno sastavljena od Roma. Prema istraživanju Projekta RRR iz 2022. godine, 57% Roma u Prilepu nema formalno obrazovanje. Slično iskustvima Ajnura i Metule, životne priče mnogih povratnika odražavaju kako ova obrazovna deficijencija perpetuira njihove socijalne i ekonomske nedostatke. U Severnoj Makedoniji, završetak osnovnog obrazovanja ne samo da je preduslov za formalno zaposlenje, već i za učešće u aktivnim inicijativama vlade na tržištu rada. Stoga, uprkos evoluciji dinamike tržišta rada i povećanim mogućnostima zaposlenja, povratnici bez osnovnog obrazovanja ostaju isključeni iz tih mogućnosti zapošljavanja. Procena RRR iz 2022. godine utvrdila je da 84% ispitanih nije bilo upućeno na mere zapošljavanja vlade koje pruža Agencija za zapošljavanje, iako je 70% njih registrovano kao aktivni tražioci posla.
Dakle, čak i uz otvaranje na tržištu rada i programe vlade, povratnici bez osnovnog obrazovanja nisu u mogućnosti da iskoriste ove prilike. Rani prekid školovanja prisiljava pojedince na neformalno, nesigurno zaposlenje. Obrazovanje igra ključnu ulogu u životima povratnika, obuhvatajući i odrasle i one školskog uzrasta. To je upravo razlog zašto iskorištavanje transformacionog potencijala obrazovanja za olakšavanje uspešnog povratka kući ostaje centralna tema u projektu Regionalna reintegracija povratnika koji finansira EU, a sprovodi UNDP.
O projektu
Projekat Reintegracije povratnika na Zapadnom Balkanu usmeren je na rešavanje ključnih prepreka socijalno-ekonomskoj reintegraciji ranjivih povratnika na Zapadnom Balkanu. Projekat je deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPP) II Višezemaljske akcije, podrške EU za osnovna prava romske zajednice i reintegraciju povratnika, poveren UNDP-u, Svetskoj banci i Savetu Evrope. U svim ekonomijama Zapadnog Balkana, projekt procenjuje političke i institucionalne praznine i olakšava dijalog o mehanizmima za sprovođenje i praćenje politika i programa reintegracije. U Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji, projekt sprovodi programe na lokalnom nivou i testira inovativna rešenja za održivu društveno-ekonomsku reintegraciju povratnika.
Reintegration of returnees in the Western Balkans project
Photo credits: RRR project
Nakon povratka, Ajnur je obezbedio privremenu poziciju u jednoj kompaniji u Prilepu, gde sada ima priliku da pređe na stabilniju ulogu kao operater viljuškara. Međutim, da bi se prijavio za ovaj posao, mora se pobrinuti da mu obrazovne kvalifikacije odgovaraju radnim propisima Severne Makedonije. Stoga je Ajnur doneo odluku da se vrati u školu. Trenutno učestvuje u programu obrazovanja odraslih u opštini Prilep, zajedno s drugim povratnicima koji dele slična iskustva napuštanja škole prerano. Ovaj zajednički element povezuje ih na njihovim različitim životnim putevima. Program obrazovanja odraslih namenski je osmišljen kako bi pomogao odraslim povratnicima da završe osnovno obrazovanje po povratku. Podržan od strane Projekta za reintegraciju povratnika (PRP) finansiranog od strane EU, sprovedenog od strane UNDP-a, 56 odraslih povratnika u Severnoj Makedoniji vratio se u školu i sada se trudi da završi osnovno obrazovanje i poboljša svoje šanse za zaposlenje.
S druge strane, deca povratnici suočavaju se s posebnim izazovima u vezi s obrazovanjem po povratku. Ti izazovi mogu uključivati administrativne procese vezane za priznavanje njihovog prethodnog obrazovanja, kao i teškoće prilagođavanja novom školskom okruženju. Ako se ne reše, ovi izazovi mogu rezultirati time da deca ponavljaju razrede ili potpuno napuste školu. Takva odluka imala bi dubok uticaj na njihove buduće živote. Kako bi ublažile ove izazove, lokalne nevladine organizacije (LNO), uz podršku projekta RRR, pomažu povratnicima u pristupu različitim uslugama vlade po povratku, uključujući upis njihove dece u lokalne škole. Do sada je Projekat RRR olakšao preko 380 povratnika u Severnoj Makedoniji u pristupu različitim vladinim uslugama.
Metula Ismailoska, 29-godišnja povratnica iz Nemačke, pronašla je inspiraciju za povratak obrazovanju kroz svoju decu školskog uzrasta. Napustila je školu rano, udajući se vrlo mlada, i zatim, sa suprugom, krenula na putovanje iz Severne Makedonije u potrazi za boljim životom u inostranstvu unutar Evropske unije. Nakon njihovog boravka u EU, Metula, zajedno sa svojom porodicom od šestoro dece, vratila se u Prilep. Prepoznajući ključnu ulogu obrazovanja, Metula je odlučna da obezbedi da njena deca završe školovanje. Ona objašnjava zašto i kako je odlučila da se vrati u školu i učestvuje u programu podržanom od strane EU i UNDP-a: „Nisam imala prethodnog iskustva sa učenjem… Dakle, kroz svoju decu sam otkrila da postoji obrazovna prilika i za mene.“ Govoreći o značaju ovog obrazovanja za nju, Metula ističe: „Pre svega, težim da postanem pismena osoba. Dobijanje sertifikata za završenu osnovnu školu otvoriće mi mnoge mogućnosti. Takođe će mi omogućiti da proširim svoje znanje i pružim pomoć svojoj deci u njihovim studijama. Neću propuštati prilike za posao kao pre zbog nedostatka obrazovanja.“
Odsustvo formalnog obrazovanja ističe se kao glavni faktor koji doprinosi brojnim izazovima s kojima se suočavaju mnogi povratnici u Severnoj Makedoniji, grupa pretežno sastavljena od Roma. Prema istraživanju Projekta RRR iz 2022. godine, 57% Roma u Prilepu nema formalno obrazovanje. Slično iskustvima Ajnura i Metule, životne priče mnogih povratnika odražavaju kako ova obrazovna deficijencija perpetuira njihove socijalne i ekonomske nedostatke. U Severnoj Makedoniji, završetak osnovnog obrazovanja ne samo da je preduslov za formalno zaposlenje, već i za učešće u aktivnim inicijativama vlade na tržištu rada. Stoga, uprkos evoluciji dinamike tržišta rada i povećanim mogućnostima zaposlenja, povratnici bez osnovnog obrazovanja ostaju isključeni iz tih mogućnosti zapošljavanja. Procena RRR iz 2022. godine utvrdila je da 84% ispitanih nije bilo upućeno na mere zapošljavanja vlade koje pruža Agencija za zapošljavanje, iako je 70% njih registrovano kao aktivni tražioci posla.
Dakle, čak i uz otvaranje na tržištu rada i programe vlade, povratnici bez osnovnog obrazovanja nisu u mogućnosti da iskoriste ove prilike. Rani prekid školovanja prisiljava pojedince na neformalno, nesigurno zaposlenje. Obrazovanje igra ključnu ulogu u životima povratnika, obuhvatajući i odrasle i one školskog uzrasta. To je upravo razlog zašto iskorištavanje transformacionog potencijala obrazovanja za olakšavanje uspešnog povratka kući ostaje centralna tema u projektu Regionalna reintegracija povratnika koji finansira EU, a sprovodi UNDP.
O projektu
Projekat Reintegracije povratnika na Zapadnom Balkanu usmeren je na rešavanje ključnih prepreka socijalno-ekonomskoj reintegraciji ranjivih povratnika na Zapadnom Balkanu. Projekat je deo Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPP) II Višezemaljske akcije, podrške EU za osnovna prava romske zajednice i reintegraciju povratnika, poveren UNDP-u, Svetskoj banci i Savetu Evrope. U svim ekonomijama Zapadnog Balkana, projekt procenjuje političke i institucionalne praznine i olakšava dijalog o mehanizmima za sprovođenje i praćenje politika i programa reintegracije. U Albaniji, Severnoj Makedoniji i Srbiji, projekt sprovodi programe na lokalnom nivou i testira inovativna rešenja za održivu društveno-ekonomsku reintegraciju povratnika.
Photo credits: RRR project
Please wait while your video is being uploaded...
Don't close this window!
