Bogdan i Goran Maksimović su braća iz Nikšića. Mlađi brat Bogdan je stručnjak za IT, dok je njegov stariji brat Goran električar i strastveni ribar. Kada su se udružili, napravili su inovativnu hranilicu za ribe. „Današnji proces ishrane ribe je prilično zastareo: isti je kao pre 50 godina. Ljudi i ne znaju koliko riba imaju u jezeru, a kamoli koliko hrane im je potrebno, pa smo osmislili sistem koji može da pomogne u štednji hrane, a samim tim i novca“, kaže Goran.
On dalje objašnjava da neznanje o količini potrebne hrane može da izazove i druge probleme, jer prekomerna količina može da zagadi vodu i usmrti ribe. „Sada su svi ti problemi rešeni”, kaže Goran. Uređaj za hranjenje riba koji su njih dvojica dizajnirali može se koristiti za programiranje i praćenje količine hrane kojom se ribe hrane. Na osnovu tih informacija, uređaj takođe može da izračuna koliko im je hrane dnevno potrebno. Mašina radi uz pomoć solarnog panela, tako da je energetski efikasna i prenosiva, i može se koristiti u ribnjacima na udaljenim mestima kao što su planinski predeli.
Mesto za inovacije
Uređaj za hranjenje riba razvijen je i testiran u Tehnopolisu, Centru za inovacije i preduzetništvo u Nikšiću, centru za razvoj startap kompanija i preduzetništva. Nedavno je projekat pod nazivom „Unapređenje infrastrukture za istraživanje i inovacije koja se može koristiti za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća (MSP)“, koji Evropska unija finansira, podržao Tehnopolis u uspostavljanju nove laboratorije za industrijski dizajn, biotehnološke laboratorije i data centra. Model 3D za hranjenje riba razvijen je u laboratoriji za industrijski dizajn, koja je opremljena najmodernijim 3D štampačem, CNC mašinama i mehaničkom rukom.
Đorđije Brkuljan je zadužen za Centar za programske aktivnosti, istraživanje i razvoj u Tehnopolisu, koji je 2014. godine osnovala Vlada Crne Gore kao vladino neprofitno preduzeće sa ograničenom odgovornošću. Đorđije objašnjava da je početak bio veoma težak jer je sedište u Nikšiću, gde nije bilo nikakvih tehnoloških aktivnosti pre pokretanja Tehnopolisa. „Morali smo da uvodimo i objašnjavamo iz početka koncepte kao što su inovacije, startap preduzeća i tehnologija. Ali uspeli smo da stvorimo neku vrstu epicentra dobre energije, ideja, projekata i sposobnosti i veoma smo srećni zbog toga.“
Đorđije objašnjava da je njihova ciljna grupa veoma široka i obuhvata malu decu, odrasle srednjih godina i starije građane, studente, startape i preduzetnike, razvojne timove, mikro, mala i srednja preduzeća, poljoprivredne proizvođače, ustanove, investitore, lokalne i regionalne partnere i druge.
Do sada je Tehnopolis realizovao oko 30 projekata, od kojih je 16 još u toku. Preko 90% sredstava za ove projekte obezbedila je EU, koja je podržala Tehnopolis sa oko 4 miliona evra kroz različite programe u poslednjih pet godina. „Trenutno oko 40 inovatora koristi data centar, biotehnološku laboratoriju i laboratoriju za industrijski dizajn u našem centru, a sve to finansira EU“, kaže Đorđije.
„Takođe razvijamo naše ljudske potencijale kako bismo obezbedili da imamo ljude sa odgovarajućim veštinama za rad sa ovom opremom. To znači da ćemo u bliskoj budućnosti moći da pružimo još veću podršku poljoprivrednicima, inovatorima i malim i srednjim preduzećima koji žele da unaprede svoj proizvodni proces i postanu konkurentni na tržištu“, zaključuje on.
O projektu
Projekat „Unapređenje infrastrukture za istraživanje i inovacije koja se može koristiti za podršku razvoju malih i srednjih preduzeća (MSP)“ koji finansira EU podržao je Tehnopolis sa razvojem infrastrukturnih kapaciteta biohemijske laboratorije, laboratorije za industrijski dizajn i data centra. Projekat je stvorio inovativne platforme za podršku novim uslugama i proizvodima u Crnoj Gori i doprineo konkurentnosti postojećih MSP-a, uz pomoć razvoju potpuno novih, tehnološki orijentisanih MSP-a. Ukupan budžet projekta iznosio je 818.000 evra.
Photo credits: Tehnopolis
Please wait while your video is being uploaded...
Don't close this window!