Venecijanska kula je izvanredna istorijska odbrambena građevina koja se nalazi u Draču, Albanija. Ona čini deo vizantijske tvrđave Drač, koja je bila poznata kao jedna od najmoćnijih tvrđava na zapadnoj obali Jadranskog mora. Trenutna tvrđava potiče iz najranijih građevinskih kampanja vizantijskog cara Anastazija I (491–518), koji je bio poreklom iz Drača, takođe poznatog kao antički Dyrachium. Venecijanska kula, izgrađena tokom 15. veka, podignuta je na ostacima vizantijske kule i bila je opremljena topovima radi odbrane grada od pomorskih napada. Kula je bila specifično projektovana za artiljeriju i funkcioniše kao važna opservaciona tačka za okolinu.
Ovaj veličanstveni spomenik kulturne baštine i simbol grada pretrpeo je oštećenja u zemljotresu 2019. godine, ali je nakon toga prošao proces restauracije uz podršku projekta EU4Culture. Projekat je finansirao EU, a sprovodio ga je UNOPS u bliskoj saradnji sa Ministarstvom kulture Albanije. Radovi na restauraciji, koji su uključivali multimedijalnu opremu, bili su planirani u iznosu od 700.000 evra. Dodatnih 300.000 evra uloženo je u razvoj multimedijalnog sadržaja.
„Na ovom spomeniku nije bilo intervencije godinama, a oštećenja izazvana zemljotresom su dodatno pogoršala situaciju. Bez ove intervencije koja je realizovana uz podršku EU-a, spomenik bi bio ozbiljno ugrožen.“
Alban Ramohitaj, direktor Centra muzeja Durres.
Alban Ramohitaj, direktor Centra muzeja Durres, objašnjava da je zemljotres iz 2019. godine prouzrokovao značajna oštećenja na venecijanskoj kuli, kako na enterijeru, tako i na eksterijeru zgrade. „Na ovom spomeniku nije bilo intervencije godinama, a oštećenja izazvana zemljotresom su dodatno pogoršala situaciju. Bez ove intervencije koja je realizovana uz podršku EU-a, spomenik bi bio ozbiljno ugrožen,“ kaže Alban.
Lejla Hadžić, savetnica za kulturnu baštinu na projektu EU4Culture, ističe da iako nije bilo većih strukturnih problema sa kulom, bilo je neophodno izvršiti konzervatorske radove. „Uklonili smo sve dodatke koji su bili napravljeni od neodgovarajućih materijala ili materijala koji nisu bili kompatibilni sa istorijskim tkivom i zamenili ih materijalima koji su kompatibilni i više odgovaraju vokabularu tradicionalnih materijala i tehnika koje su korišćene prilikom prvobitne izgradnje kule,“ kaže Lejla.
Pored konzervatorskih radova, projekat EU4Culture takođe je doprineo promociji i tehnološkom napretku kule. Zahvaljujući podršci ovog projekta, venecijanska kula pretvorena je u centar interpretacije nasleđa najnovije generacije. Ovaj centar posetiocima pruža mogućnost istraživanja istorijskih događaja i mesta kroz različite digitalne i multimedijalne alate, poput VR naočara, digitalnih periskopa, multimedijalnih projekcija u kupoli i drugih aktivnosti koje kombinuju zabavu sa dubljim uvidom u drevnu istoriju grada.
„Međutim, kada se pravilno koriste, obnovljeni spomenici ne samo da ostaju dobro održavani, već takođe služe kao generatori prihoda za sektor kulturne baštine.“
Lejla Hadžić, starija savetnica za kulturnu baštinu pri projektu EU4Culture
Međutim, prema mišljenju stručnjaka za konzervaciju, ključno je da obnovljene građevine budu iskorišćene kako bi se osiguralo njihovo održavanje. U zemljama gde su kulturni budžeti ograničeni, zapušteni spomenici su skloni propadanju zbog nedovoljnog održavanja. „Međutim, kada se pravilno koriste, obnovljeni spomenici ne samo da ostaju dobro održavani, već takođe služe kao generatori prihoda za sektor kulturne baštine“, kaže Lejla.
Lejla dalje objašnjava da pre obnove, ulaznice za posetu Venecijanskoj kuli nisu bile dostupne. Međutim, od trenutka intervencija, sva tri lokaliteta podržana projektom EU4Culture u Draču – Hamam, Arheološki muzej i Venecijanska kula – uvode ulaznice za posetioce, čime se direktno doprinosi kulturnom budžetu.
O projektu
Projekat EU4Culture finansira Evropska unija (EU) i sprovodi ga Kancelarija Ujedinjenih nacija za usluge projekata (UNOPS) u bliskom partnerstvu sa Ministarstvom kulture Albanije. Fokusira se na obnovu i revitalizaciju značajnih lokaliteta kulturne baštine oštećenih zemljotresom i predstavlja jedan od najvećih programa za kulturnu baštinu finansiranih od strane Evropske unije sa ukupnim budžetom od 40 miliona evra.
Photo credits: EU4 Culture
Ovaj veličanstveni spomenik kulturne baštine i simbol grada pretrpeo je oštećenja u zemljotresu 2019. godine, ali je nakon toga prošao proces restauracije uz podršku projekta EU4Culture. Projekat je finansirao EU, a sprovodio ga je UNOPS u bliskoj saradnji sa Ministarstvom kulture Albanije. Radovi na restauraciji, koji su uključivali multimedijalnu opremu, bili su planirani u iznosu od 700.000 evra. Dodatnih 300.000 evra uloženo je u razvoj multimedijalnog sadržaja.
Alban Ramohitaj, direktor Centra muzeja Durres, objašnjava da je zemljotres iz 2019. godine prouzrokovao značajna oštećenja na venecijanskoj kuli, kako na enterijeru, tako i na eksterijeru zgrade. „Na ovom spomeniku nije bilo intervencije godinama, a oštećenja izazvana zemljotresom su dodatno pogoršala situaciju. Bez ove intervencije koja je realizovana uz podršku EU-a, spomenik bi bio ozbiljno ugrožen,“ kaže Alban.
Lejla Hadžić, savetnica za kulturnu baštinu na projektu EU4Culture, ističe da iako nije bilo većih strukturnih problema sa kulom, bilo je neophodno izvršiti konzervatorske radove. „Uklonili smo sve dodatke koji su bili napravljeni od neodgovarajućih materijala ili materijala koji nisu bili kompatibilni sa istorijskim tkivom i zamenili ih materijalima koji su kompatibilni i više odgovaraju vokabularu tradicionalnih materijala i tehnika koje su korišćene prilikom prvobitne izgradnje kule,“ kaže Lejla.
Pored konzervatorskih radova, projekat EU4Culture takođe je doprineo promociji i tehnološkom napretku kule. Zahvaljujući podršci ovog projekta, venecijanska kula pretvorena je u centar interpretacije nasleđa najnovije generacije. Ovaj centar posetiocima pruža mogućnost istraživanja istorijskih događaja i mesta kroz različite digitalne i multimedijalne alate, poput VR naočara, digitalnih periskopa, multimedijalnih projekcija u kupoli i drugih aktivnosti koje kombinuju zabavu sa dubljim uvidom u drevnu istoriju grada.
Međutim, prema mišljenju stručnjaka za konzervaciju, ključno je da obnovljene građevine budu iskorišćene kako bi se osiguralo njihovo održavanje. U zemljama gde su kulturni budžeti ograničeni, zapušteni spomenici su skloni propadanju zbog nedovoljnog održavanja. „Međutim, kada se pravilno koriste, obnovljeni spomenici ne samo da ostaju dobro održavani, već takođe služe kao generatori prihoda za sektor kulturne baštine“, kaže Lejla.
Lejla dalje objašnjava da pre obnove, ulaznice za posetu Venecijanskoj kuli nisu bile dostupne. Međutim, od trenutka intervencija, sva tri lokaliteta podržana projektom EU4Culture u Draču – Hamam, Arheološki muzej i Venecijanska kula – uvode ulaznice za posetioce, čime se direktno doprinosi kulturnom budžetu.
O projektu
Projekat EU4Culture finansira Evropska unija (EU) i sprovodi ga Kancelarija Ujedinjenih nacija za usluge projekata (UNOPS) u bliskom partnerstvu sa Ministarstvom kulture Albanije. Fokusira se na obnovu i revitalizaciju značajnih lokaliteta kulturne baštine oštećenih zemljotresom i predstavlja jedan od najvećih programa za kulturnu baštinu finansiranih od strane Evropske unije sa ukupnim budžetom od 40 miliona evra.
Photo credits: EU4 Culture
Please wait while your video is being uploaded...
Don't close this window!
