Oživljavanje starih tradicija: Grnčarsko putovanje Veleških tinejdžera

Šetnja uskim, strmim ulicama Velesa u Severnoj Makedoniji je kao da se vratite u prošlost. Grad, sa svojim kaldrmisanim stazama i tradicionalnim kamenim kucama, sapuce o proslosti. Jedna od najpoznatijih znamenitosti Velesa je Aleja poezije, rodno mesto proslavljenog pesnika Koče Racina.  Racin nije bio samo pesnik; oprobavao se i u grnčarstvu — zanat koji je nekada bio srce ovog grada. Njegov rad, kao i rad drugih lokalnih grnčara, bio je toliko cenjen da su neki komadi čak našle tržište u Zapadnoj Evropi.  

Kad pomerimo fokus sa istorije na moderno doba, vidimo da je grnčarija u Velesu skoro izgubljena umetnost. Ali zahvaljujući novoj inicijativi, zanat doživljava kambek, predvođen novom generacijom mladih zanatlija. Među njima su Anastasija Davčeva i Antonio Trajkovski, oboje 14-godišnjaci, deo grupe od 25 učenika iz Velesa koji su svoju strast prema grnčarstvu otkrili kroz radionice koje podržavaju EU i UNDP. Ove radionice se organizuju u okviru projekta “Etničke kreativne radionice za oživljavanje starih zanata,” finansiranog od strane Regionalnog programa za lokalnu demokratiju na Zapadnom Balkanu (ReLOaD). 

Antonio je u početku bio sumnjičav u vezi sa radionicama.  

“Kada sam se prvi put priključio, grnčarstvo mi je bilo strano,” rekao je. “Ali s vremenom, postalo mi je zanimljivije. Sada radije izrađujem nešto od gline nego da igram igrice na telefonu. Grnčarstvo je zaista zanimljiv zanat.” 

Anastasija deli sličan stav. Radionice su joj “zabavne,” posebno kada radi na grnčarskom kotaču i crta dizajne. 

Ove radionice vodi Goce Stančev, jedan od poslednja četiri preostala grnčara u Velesu. Iako je u početku bio skeptičan, Stančev je primetio porast entuzijazma među decom. 

Grnčarstvo u Velesu ima dugogodišnju tradiciju. Početkom 20. veka brojne porodice u gradu su se bavile grnčarstvom, stvarajući grnčariju koja je stekla priznanje i izvan granica Severne Makedonije. Ova veza sa tradicijom čini oživljavanje grnčarije još značajnijim kako za nasleđe grada tako i za njegovu budućnost.  

Stančev veruje, kako bi grnčarstvo i drugi tradicionalni zanati preživeli, oni moraju postati deo obrazovnog sistema. “U grnčarstvu postoji budućnost, ali je potrebna podrška,” objašnjava on. “Moja supruga i ja smo profesionalno u ovome 15 godina. Na tržištu postoji potražnja, ali nema dovoljno ljudi da zadovolje tu potražnju. Ja sam živi dokaz da se može živeti od grnčarstva. 

Ova inicijativa u Velesu je samo jedna od 50 projekata koje je program ReLOaD u Severnoj Makedoniji podržavao u protekle tri godine. Ovi projekti imaju za cilj osnaživanje mladih ljudi, promovisanje socijalne kohezije, zaštitu životne sredine i očuvanje kulturnog nasleđa.  

Za ove mlade učesnike, radionice grnčarstva su više od obične vanškolske aktivnosti — one su njihova veza sa baštinom i čak mogu otvoriti put za buduću karijeru učesnika. Ili kako Anastasija kaže, “Bilo bi divno sačuvati grnčarstvo kao zanat jer je grnčarstvo deo tradicije naše zemlje.” 

Ova priča ilustruje kako se stari zanati mogu revitalizirati kroz strast mladih ljudi, pod mentorstvom onih koji su sačuvali ovu tradiciju. Snažan je podsetnik da čak i u digitalnom dobu, praktična kreativnost i povezanost sa baštinom i dalje imaju vrednost i ispunjuju nas.