Storija železničkog saobraćaja u Srbiji započela je tokom sredine 19. veka kada je značajan deo regiona još bio pod kontrolom Austrougarske i Osmanskog Carstva. Početak železničkog putovanja u današnjoj Srbiji dogodio se 20. avgusta 1854. godine, povezujući Lisavu-Oravicu-Bazijaš. Početno su vozovi bili vučeni konjima, a ovu metodu kasnije su zamenile parne lokomotive. Ipak, najznačajnija ekspanzija desila se nakon Berlinskog kongresa i proglašenja nezavisnosti Kneževine Srbije tokom druge polovine 19. veka.
Koreni Železnica Srbije kao korporacije mogu se pratiti unazad do 1881. godine kada je princ Milan I zvanično osnovao Srpske državne železnice. Prvo putovanje od Beograda do Niša odvijeno je 23. avgusta 1884. godine, što predstavlja zvanično osnivanje kompanije prema Srpskim železnicama. Ova železnička ruta ima ogroman značaj u Srbiji i funkcioniše već više od 130 godina.
„Obezbeđivanje besprekidnog prevoza zahteva značajne investicije.“
Anita Dimoski, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za železnicu i intermodalni transport, Vlada Srbije
Tokom devedesetih godina, nakon raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, železnički sistem Srbije suočavao se sa značajnim izazovima. Održavanje infrastrukture je zanemareno, što je dovelo do strmog opadanja železničkog saobraćaja, posebno u prevozu robe. Nesigurnost devedesetih, uključujući sukobe, međunarodne sankcije i NATO bombardovanje, zajedno sa kasnijim ekonomskim krizama, dodatno su ometali neophodno održavanje železničke mreže u Srbiji, posebno važne pruge Beograd-Niš.
Anita Dimoski, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za železnicu i intermodalni transport u Vladi Srbije, osvetljava situaciju. Ona objašnjava da su i vlada i železnice imali plan za redovnu rekonstrukciju određene dužine železničkih pruga svake godine. Međutim, zbog finansijskih kriza i uticaja pandemije COVID-19, ove rutinske aktivnosti održavanja morale su biti odložene. „Obezbeđivanje besprekidnog prevoza zahteva značajne investicije“, ističe gospođa Dimoski. Kao rezultat toga, bili su prisiljeni smanjiti brzine na delovima gde intervencija nije bila moguća, a jedan od takvih delova bio je pruga Beograd-Niš.
Voljena vizija nesmetanog železničkog saobraćaja na ovoj ruti konačno je na pragu ostvarivanja. Evropska unija je obećala značajnih 2,2 milijarde evra u okviru finansiranja EU za železničku liniju Beograd-Niš. Zahvaljujući ovoj finansijskoj podršci, putovanje vozom između ova dva srpska grada uskoro će trajati manje od dva sata, pri brzinama do 200 km/h. Trenutno, vožnja vozom traje najmanje šest sati, dok putovanje automobilom traje otprilike tri sata. Konkretno, Evropska unija će doprineti sa do 610 miliona evra u vidu grantova, što je označava kao najveći EU grant za jedan projekat u Srbiji do sada. Ovaj sveobuhvatni paket takođe uključuje zajam od 1,1 milijardu evra od Evropske investicione banke (EIB) i zajam od 550 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Preostali deo investicije će pokriti Vlada Srbije.
Olivér Várhelyi, evropski komesar za pregovore o proširenju, istakao je značaj ovog projekta, izjavljujući: „Izabrali smo ovaj projekat jer je sposoban da promeni stvarnost na terenu za ljude Srbije, za ljude južne Srbije, i time i za ceo region.“ On je ovo izjavio tokom događaja promocije finansiranja EU u Beogradu 28. februara ove godine.
„Ovaj segment železničke linije nosi ogroman značaj za Srbiju. Izvan ekonomskih i ekoloških implikacija, takođe ima kulturni i društveni značaj. Povezivanje ljudi ne samo da podstiče održavanje postojećih prijateljstava, već i stvaranje novih i negovanje društvenih odnosa.“
Anita Dimoski, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za železnicu i intermodalni transport, Vlada Srbije
Nakon završetka, nova železnica imaće značajne koristi, s očekivanim godišnjim brojem putnika od preko 2,3 miliona i prevozom 9,4 miliona tona tereta. Ovaj razvoj obećava stvaranje novih poslovnih prilika i perspektiva za zapošljavanje. „Ovaj segment železničke linije nosi ogroman značaj za Srbiju. Izvan ekonomskih i ekoloških implikacija, takođe ima kulturni i društveni značaj. Povezivanje ljudi ne samo da podstiče održavanje postojećih prijateljstava, već i stvaranje novih i negovanje društvenih odnosa“, ističe gospođa Dimoski.
Gospođa Anita Dimoski ističe ključnu ulogu podrške EU u ovom projektu. „Oslanjanje isključivo na naše resurse značajno bi produžilo vremenski okvir projekta i namestilo teško finansijsko opterećenje našoj vladi. Zahvaljujući ovoj podršci, moći ćemo završiti projekat mnogo brže“, potvrđuje Dimoski.
O projektu
Rehabilitacija železničke pruge Beograd-Niš poboljšaće veze Srbije sa drugim evropskim železničkim mrežama. Olakšaće brzi prevoz tereta i značajno smanjiti vreme putovanja. Kako je železnica čist način prevoza, modernizacija železničkog sistema takođe doprinosi čistijem okruženju. Transportni projekti finansirani od strane EU u Srbiji imaju za cilj poboljšanje veza i, time, povećanje ekonomske integracije – Srbije u regionu, i regiona u EU. Oni doprinose reformi železnice i uvodjenju modernog, ekonomičnog održavanja putne infrastrukture.
Serbia corridor X railways fl – global gateway
Photo credits: Serbia Railways
Tokom devedesetih godina, nakon raspada Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, železnički sistem Srbije suočavao se sa značajnim izazovima. Održavanje infrastrukture je zanemareno, što je dovelo do strmog opadanja železničkog saobraćaja, posebno u prevozu robe. Nesigurnost devedesetih, uključujući sukobe, međunarodne sankcije i NATO bombardovanje, zajedno sa kasnijim ekonomskim krizama, dodatno su ometali neophodno održavanje železničke mreže u Srbiji, posebno važne pruge Beograd-Niš.
Anita Dimoski, vršilac dužnosti pomoćnika ministra za železnicu i intermodalni transport u Vladi Srbije, osvetljava situaciju. Ona objašnjava da su i vlada i železnice imali plan za redovnu rekonstrukciju određene dužine železničkih pruga svake godine. Međutim, zbog finansijskih kriza i uticaja pandemije COVID-19, ove rutinske aktivnosti održavanja morale su biti odložene. „Obezbeđivanje besprekidnog prevoza zahteva značajne investicije“, ističe gospođa Dimoski. Kao rezultat toga, bili su prisiljeni smanjiti brzine na delovima gde intervencija nije bila moguća, a jedan od takvih delova bio je pruga Beograd-Niš.
Voljena vizija nesmetanog železničkog saobraćaja na ovoj ruti konačno je na pragu ostvarivanja. Evropska unija je obećala značajnih 2,2 milijarde evra u okviru finansiranja EU za železničku liniju Beograd-Niš. Zahvaljujući ovoj finansijskoj podršci, putovanje vozom između ova dva srpska grada uskoro će trajati manje od dva sata, pri brzinama do 200 km/h. Trenutno, vožnja vozom traje najmanje šest sati, dok putovanje automobilom traje otprilike tri sata. Konkretno, Evropska unija će doprineti sa do 610 miliona evra u vidu grantova, što je označava kao najveći EU grant za jedan projekat u Srbiji do sada. Ovaj sveobuhvatni paket takođe uključuje zajam od 1,1 milijardu evra od Evropske investicione banke (EIB) i zajam od 550 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Preostali deo investicije će pokriti Vlada Srbije.
Olivér Várhelyi, evropski komesar za pregovore o proširenju, istakao je značaj ovog projekta, izjavljujući: „Izabrali smo ovaj projekat jer je sposoban da promeni stvarnost na terenu za ljude Srbije, za ljude južne Srbije, i time i za ceo region.“ On je ovo izjavio tokom događaja promocije finansiranja EU u Beogradu 28. februara ove godine.
Nakon završetka, nova železnica imaće značajne koristi, s očekivanim godišnjim brojem putnika od preko 2,3 miliona i prevozom 9,4 miliona tona tereta. Ovaj razvoj obećava stvaranje novih poslovnih prilika i perspektiva za zapošljavanje. „Ovaj segment železničke linije nosi ogroman značaj za Srbiju. Izvan ekonomskih i ekoloških implikacija, takođe ima kulturni i društveni značaj. Povezivanje ljudi ne samo da podstiče održavanje postojećih prijateljstava, već i stvaranje novih i negovanje društvenih odnosa“, ističe gospođa Dimoski.
Gospođa Anita Dimoski ističe ključnu ulogu podrške EU u ovom projektu. „Oslanjanje isključivo na naše resurse značajno bi produžilo vremenski okvir projekta i namestilo teško finansijsko opterećenje našoj vladi. Zahvaljujući ovoj podršci, moći ćemo završiti projekat mnogo brže“, potvrđuje Dimoski.
O projektu
Rehabilitacija železničke pruge Beograd-Niš poboljšaće veze Srbije sa drugim evropskim železničkim mrežama. Olakšaće brzi prevoz tereta i značajno smanjiti vreme putovanja. Kako je železnica čist način prevoza, modernizacija železničkog sistema takođe doprinosi čistijem okruženju. Transportni projekti finansirani od strane EU u Srbiji imaju za cilj poboljšanje veza i, time, povećanje ekonomske integracije – Srbije u regionu, i regiona u EU. Oni doprinose reformi železnice i uvodjenju modernog, ekonomičnog održavanja putne infrastrukture.
Photo credits: Serbia Railways
Please wait while your video is being uploaded...
Don't close this window!
