Dragana Marković Matić živi u Šapcu, na zapadu Srbije. Ona boluje od reumatoidnog artritisa, koji je vremenom doveo do smanjene pokretljivosti i nesposobnosti za samostalno obavljanje svakodnevnih aktivnosti. „Ne mogu da funkcionišem samostalno, ne mogu da se krećem. Kako godine prolaze, moji pokreti postaju sve ograničeniji”, kaže ona. Pogoršanje njenog stanja dovelo je do potrebe za redovnim negovateljem koji bi joj pomagao veći deo dana. Porodica i prijatelji su bili tu da je podrže, ali po njenim rečima „to je posao sa punim radnim vremenom: biti moje ruke i noge“.
Dragana, naravno, nije jedina osoba u Šapcu kojoj je takva vrsta pomoći neophodna: sličan problem imaju i druge osobe sa invaliditetom. Porodice pokušavaju da pomognu, ali ne mogu uvek da budu prisutne koliko je potrebno. Alternativno rešenje je angažovanje ličnog negovatelja, ali to je finansijski teret koji većina porodica ne može sebi da priušti. Takvi lični negovatelji takođe treba da budu obučeni za premeštanje osobe u invalidska kolica, prebacivanje u krevet ili u automobil, kao i za pomoć pri presvlačenju i održavanju lične higijene. „Neko ko nikada nije imao kontakt sa osobama sa invaliditetom mora da prođe obuku za tu vrstu pomoći kako ne bi slučajno povredio sebe ili osobu o kojoj brine“, kaže Dragana.
Desetogodišnji put
Dragana je članica Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga, koje je pre deset godina preuzelo inicijativu da se ovaj problem reši kroz lokalne ustanove. Udruženje je tada uspelo da u strategiju socijalne politike Šapca uključi potrebu osoba sa invaliditetom za samostalnim životom. Priznavanje potreba osoba sa invaliditetom od strane političara bilo je važno dostignuće, ali kako nije bilo finansijske ili druge podrške, bilo je potrebno još gotovo deset godina borbe da bi se video opipljiv rezultat te politike.
Svetlo na kraju tunela javilo se 2018. godine, kada je podršku pružio program ReLOaD (Regionalni program lokalne demokratije) koji finansira EU. „Najvažnije je bilo da se stvori okvir za obuku i obuče prvi polaznici koji su bili zainteresovani za pružanje usluga lične nege osobama sa invaliditetom“, kaže Slaviša Savić koji se nalazi na čelu Udruženja paraplegičara Mačvanskog okruga.
Uz podršku EU, a u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Udruženje je identifikovalo ljude koji su bili zainteresovani za pružanje usluge lične nege, obučila ih i izdala licence. U okviru istog programa uspeli su i da pokrenu pilot projekat podrške gde je pet osoba sa invaliditetom dobijalo ličnu negu osam sati dnevno, a četiri druge osobe četiri sata podrške dnevno.
Realizacijom pilot programa udruženje je dobilo jače argumente da ubedi opštinske vlasti u to koliko je usluga lične nege presudna za osobe sa invaliditetom. Kao rezultat kontinuiranog lobiranja, Skupština opštine je konačno uvrstila ovu podršku na listu redovnih usluga koje opština pruža. Usluga je već uključena u budžet za 2021. godinu, opština već sada pokriva plate ličnih negovatelja, a pokrivaće ih i ubuduće.
„Uključivanje troškova negovatelja za osobe sa invaliditetom u opštinski budžet bio je ogroman skok i veliki uspeh za nas i ne bismo uspeli bez podrške programa ReLOaD koji finansira EU“, kaže Slaviša.
Dragana i drugi Šapčani sa invaliditetom osećaju se lakše jer su obezbedili uslugu lične nege za ceo život.„Kvalitet života mi se vidno poboljšao. Sa ličnim negovateljem se osećam nezavisno”, kaže Dragana.
O programu
Regionalni program lokalne demokratije na zapadnom Balkanu (ReLOaD) finansira Evropska unija, a sprovodi ga Program za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP). Ciljevi programa uključuju jačanje participativne demokratije i integraciju EU na Zapadnom Balkanu unapređivanjem pravnog, finansijskog i šireg okruženja za osnaživanje civilnog društva.
Photo credits: The Mačvan District Association of Paraplegics
Please wait while your video is being uploaded...
Don't close this window!