Koliko vredi kreacija uma?

Autorska prava kao uslov EU

Kosovo nema funkcionalne kolektivne organizacije, tela ovlašćena da naplaćuju naknade za autorska prava za korišćenje autorskih dela i da plaćaju vlasnicima tih prava, kao što su tekstopisci, autori, umetnici i izdavači. Ta činjenica je uticala na način na koji društvo doživljava zahtev za plaćanjem autorskih prava i stvorio je potrebu za podizanjem svesti o tome kako autorska prava utiču na kreativne industrije, uključujući i filmske stvaraoce.

„Filmski festivali su vidljive prilike za širenje informacija o ulozi autorskih prava“, kaže Joanis Kikis, stručnjak za autorska prava, o prilici da direktno razgovara sa predstavnicima industrije. On je, zajedno sa drugim istaknutim stručnjacima iz ove oblasti, predstavio stvarne životne primere kako su stvaraoci i nosioci prava „lišeni mogućnosti“ na festivalima Dokufest i Anibar ovog leta. On je potvrdio da neki gledaoci nemaju jasnu sliku zašto je autorsko pravo važno za ovu industriju i zašto ga treba poštovati. Kikis je na Kosovu već više od dve godine i u okviru projekta koji finansira EU radi na jačanju položaja institucija u intelektualnoj svojini kroz podizanje svesti.

„Autorska prava su temelj celokupne filmske produkcije. To daje kreatorima samopouzdanje da poseduju svoj rad i da će imati pravo da upravljaju distribucijom gotovog proizvoda“, kaže Kikis. „Istovremeno, audio-vizuelni sadržaj spada među materijale kojih ima najviše na piratskom tržištu.“

Učesnici festivala takođe su informisani o najboljim praksama EU i mogućnostima koje zaštita i plaćanje autorskih prava obezbeđuju, a to su, između ostalog, finansiranje filmova, zaštita animiranih kreacija u industriji kompjuterskih igara, a saznali su nešto i o mnogim drugim ekonomskim temama vezanim za zaštitu autorskih prava.

Zaštita prava kao nadahnuće za inovacije

Radovi koji zahtevaju registraciju, a ne autorska prava, su kreacije koje spadaju u industrijsku svojinu, kao što su robne marke, industrijski dizajn i patenti. Kosovo svake godine registruje na hiljade robnih marki preko svoje Agencije za industrijsku svojinu. Poslednjih godina uložen je trud da se lokalna preduzeća podstaknu da učine više u tom smislu, tako što će registrovati svoje proizvode i obezbediti da zaštita postane konkurentnija u zemlji i inostranstvu. Zaštita postojećih proizvoda daje razlog stvaraocima da izmišljaju nove stvari, uvodeći inovativna rešenja za savremene probleme koja takođe nagrađuju i zakonite vlasnike inovacija na duge staze.

U međuvremenu, intelektualno vlasništvo postaje sve prihvaćenije kao ključni element u kreativnoj privredi. „Zemlje usvajaju strateški pristup ulozi intelektualne svojine u oslobađanju potencijala kreativnosti u korist stvaralaca i društva u celini“, kaže Kikis.