Tokom proteklih nekoliko nedelja, zemlje Zapadnog Balkana obeležavale su istraživačko novinarstvo. Stručni žiri u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji, Severnoj Makedoniji i na Kosovu okupili su da ocene neka ostvarenja istraživačkog novinarstva koja zahtevaju hitnu pažnju.
Razgovarali smo sa svim dobitnicima prvih nagrada u regionu i objavićemo intervjue u serijama. Kroz ovu seriju, pod nazivom EU slavi istraživačko novinarstvo na Zapadnom Balkanu, želimo da proslavimo ove izuzetne novinare, da saznamo više o njihovim istraživačkim praksama, razumemo zbog čega su teme kojima se bave toliko hitne i čujemo njihova razmišljanja o stanju istraživačkog novinarstva na nacionalnom nivou i u regionu u celini.
Aleksa Tešić i Saša Dragojlo iz BIRN-a podelili su prvu nagradu za istraživačko novinarstvo u Srbiji. Žiri u Srbiji — u sastavu Aleksandra Nikšić, Milka Tadić Mijović i Snježana Milivojević — dodelio je nagradu Tešićevom istraživanju Dokazano: BIA hakuje telefone aktivista. Ovo istraživanje informiše javnost o tome kako je bezbednosno-informativna agencija (BIA) koristila izraelsku Cellebrite tehnologiju da otključa telefone aktivista i instalira domaći špijunski softver. Istraživanje Saše Dragojla Od Beograda do Be’er Ševe: izraelski vojni letovi i milionske isporuke oružja je pratilo izvoz oružja iz Srbije u Izrael u vrednosti od 23 miliona evra, otkrivajući duboko ukorenjene veze u vojnoj trgovini i pružajući jako vredan kontekst o aktuelnim sukobom u Gazi.
Aleksa Tešić
Aleksa Tešić je član istraživačkog tima BIRN Srbija od juna 2021. godine, sa fokusom na digitalnu bezbednost, pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti. Autor je više istraživanja o javnim nabavkama i upotrebi nadzornih i špijunskih tehnologija od strane državnih organa. Ove godine dobio je prvu nagradu NUNS-a, otkako je uvedena, kao i prvu nagradu za novinarstvo koju je dodelila Evropska unija u Srbiji. U svom radu često se oslanja na automatizovanu analizu podataka, veštačku inteligenciju i kompjutersku viziju — u saradnji sa programerima i stručnjacima za podatke. Diplomirao je novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu 2019. godine. Pre dolaska u BIRN, više od godinu dana radio je u industriji oglašavanja. Tokom studija stažirao je i honorarno radio na televiziji i u onlajn medijima, a bio je i asistent urednika jedne TV emisije. Rođen je u Čačku 1996. godine, gde je završio osnovnu i srednju školu.
WeBalkans: Kakav je bio vaš proces istraživanja za istraživački članak Dokazano: BIA hakuje telefone aktivista? Ovo istraživanje objavljeno je u vreme ozbiljne političke nestabilnosti u vašoj zemlji. Kako je to uticalo na proces vašeg istraživanja?
Aleksa Tešić: Još 2023. godine istraživao sam i objavio analitičko istraživanje o opremi za digitalnu forenziku koju koriste srpske službe policije i bezbednosti — i to alatima za izvlačenje podataka sa telefona i računara. Tada nismo znali da se ta oprema zloupotrebljava; mogli smo samo da pretpostavimo takvu mogućnost.
Zatim su prošle godine aktivisti postepeno počeli da prijavljuju da im se sa telefonima nešto čudno dešava nakon što budu privedeni i odvedeni u policijske stanice. To je bila prekretnica. Počeli smo da kontaktiramo sve koje je policija ispitivala zbog svog aktivizma ili novinarskog rada.
Nije bilo lako obuhvatiti što veći broj ljudi i doći do svih njih, posebno zato što smo želeli da potvrdimo što više slučajeva i pregledamo što više telefona. Istraživanje je bilo uspešno jer smo delovali brzo — telefone smo pregledali ubrzo nakon što su aktivisti pušteni sa „informativnih razgovora“, što je bilo ključno za očuvanje digitalnih tragova i dokaza.
WeBalkans: Kakvo je vaše mišljenje o položaju novinarstva u regionu danas, a posebno o položaju istraživačkog novinarstva? U regionima poput Zapadnog Balkana, čini se da je potreba za nezavisnim istraživačkim novinarstvom još izrazitija, dok je istovremeno pritisak na novinare i istraživačko novinarstvo veći i sve prisutniji. Šta o tome mislite?
Aleksa Tešić: Položaj istraživačkog novinarstva u velikoj meri zavisi od njegovog ekonomskog položaja. Ono nije profitabilno, ali je visoko cenjeno u regionu, i verujem da redakcije treba više da se oslanjaju na podršku zajednice. Takođe, istraživačkih novinara nikada nije dovoljno — sve je veća potreba za reporterima koji su specijalizovani za jedno ili više specifičnih područja.
U zemljama u kojima je pravosuđe zarobljeno i gde postoje hibridni autoritarni režimi, kao što je slučaj u Srbiji, istraživačko novinarstvo postaje svojevrsna alternativa radu tužilaštva — naravno, sa znatno manje resursa i bez formalnog autoriteta. Ono postaje bastion istine, igrajući ključnu ulogu u društvu tako što iznosi do tada nepoznate informacije i omogućava građanima da formiraju mišljenja zasnovana na potvrđenim činjenicama.
Saša Dragojlo
Saša Dragojlo je stručni i nagrađivani novinar sa višegodišnjim iskustvom u oblastima političke korupcije, globalne trgovine oružjem, trgovine ljudima i eksploatacije radne snage. Dobitnik je više nagrada Evropske unije za istraživačko novinarstvo, kao i nagrade za istraživačko novinarstvo „Dejan Anastasijević“. 2023 godine dobio je prestižnu nagradu „Dušan Bogavac“ za etiku i hrabrost u novinarstvu. Dragojlo je objavljivao članke u domaćim i međunarodnim medijima, kao što su Balkan Investigative Research Network (BIRN), istraživački portal KRIK, Insajder TV, Haaretz, Le Monde Diplomatique, Vice Srbija, u nedeljnicima NIN i Vreme, u dnevnom listu Danas, u portalu za proveru činjenica Istinomer i u mnogim drugim medijima.
WeBalkans: Vaše istraživanje Od Beograda do Be’er Ševe: izraelski vojni letovi i milionske isporuke oružja objavljeno je u veoma složeni period za vašu zemlju i svet. Kako ste pristupili ovoj osetljivoj temi i šta vas je navelo da istražite ovaj aspekt saradnje vlade sa izraelskom vojskom?
Saša Dragojlo: Veoma sam ponosan na ovu priču, jer u vreme kada su tzv. „najprogresivnije“ zemlje — pa čak i mnogi intelektualci — ćutali, mi nismo.
Serija izveštaja koje smo objavili povezuje snabdevanje izraelske vojske municijom — koja je, prema mišljenju brojnih stručnjaka i humanitarnih organizacija, uključujući UN i Amnesty International, činila sistematske ratne zločine u Gazi — sa srpskom industrijom oružja.
Moje iskustvo u istraživanju trgovine oružjem i razumevanje političkog konteksta bilo je ključno za razvoj ove priče. Kada sam video izjavu izraelskog premijera Netanjahua iz februara 2024, u kojoj je srpskog autoritarnog predsednika Aleksandra Vučića nazvao „pravim prijateljem Izraela… i rečima i delima“, posumnjao sam da to ima veze sa isporukama municije. Srbija je poznata po izvozu oružja u brojne zone sukoba širom sveta, pa sam odlučio da istražim dalje. Moji izvori su ukazivali da je ovo zaista najverovatniji scenario — posebno imajući u vidu bliske veze SAD i Izraela i snažan uticaj Vašingtona na srpski izvoz oružja.
Kada je srpska vlada odbila moj zahtev za pristup informacijama, tvrdeći da su detalji izvoza oružja i municije u Izrael tajni, znao sam da su moji instinkti tačni. Zatim sam se udružio sa kolegom iz izraelskog lista Haaretz i zajedno smo nastavili da tražimo dokaze. Otkrili smo da su svi izraelski vojni letovi ka Beogradu koje smo pratili poklapali sa datumima isporuka municije iz Srbije. To je bilo i veoma čudno, s obzirom na to da Srbija ranije nije izvozila mnogo oružja ili municije u Izrael. Srpske vlasti su ignorisale naše nalaze više od godinu dana — dok predsednik Vučić konačno nije priznao ove isporuke.
Izvoz municije u jeku ratnih zločina, i uprkos apelima stručnjaka UN da se pošiljke zaustave, nije samo nemoralan čin i u suprotnosti sa srpskim zakonima i međunarodnim standardima — on takođe Srbiju čini potencijalnim saučesnikom u budućim postupcima za ratne zločine.
Ponosan sam što smo ovo otkrili i zadržali profesionalizam, čak i kada to nije bilo popularno među moćnim elitama, uključujući i one u EU. Lako je raditi svoj posao kada je lako — ali kada dođe najmračniji čas, tada pokažete ko ste zaista.
WeBalkans: Kakvo je vaše mišljenje o položaju novinarstva u regionu danas, a posebno o položaju istraživačkog novinarstva? U regionima poput Zapadnog Balkana, čini se da je potreba za nezavisnim istraživačkim novinarstvom još izrazitija, dok je istovremeno pritisak na novinare i istraživačko novinarstvo veći i sve prisutniji. Šta o tome mislite?
Saša Dragojlo: Srpski autoritarni režim održava gotovo potpunu kontrolu nad medijskom scenom u zemlji. Njihov cilj je da spreče da naš rad dopre do šire publike, u tom smislu nas svode na onlajn geta. Više od decenije, zvaničnici srpske vlade i mediji pod njihovom kontrolom vode kampanje diskreditacije protiv nas — etiketiraju nas kao izdajnike, plaćenike ili kako već odgovara njihovom trenutnom narativu. Pretvorili su nas u „javne neprijatelje“ u očima običnih građana, tako da se naša istraživanja o kriminalu i korupciji odbacuju kao laž pre nego što budu i pročitana.
Sa aktuelnim nemirima u Srbiji, režim je postao sve nasilniji. Novinarima su paljene kuće; neke kolege su bili meta špijunskog softvera Pegasus; a fizički napadi huligana plaćenih od strane vladajuće stranke postaju sve češći. Lično sam napadnut od strane jedne takve osobe ovog marta — pred policijskim službenicima koji nisu reagovali, iako su stajali svega nekoliko metara dalje. Srpsko tužilaštvo još uvek nije pokrenulo postupak. Nažalost, ovo je samo jedan od stotina sličnih napada na novinare.
Uprkos ovim uslovima, istraživačko novinarstvo u Srbiji ostaje među najboljima u Evropi. Ali hitno nam je potrebna podrška — i finansijska i fizička — da bismo opstali. Srbija je na samo jedan korak od potpune autoritarizacije. Ako se to dogodi, nemojte reći da vas nismo upozorili.
Aleksa Tešić
Aleksa Tešić je član istraživačkog tima BIRN Srbija od juna 2021. godine, sa fokusom na digitalnu bezbednost, pravo na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti. Autor je više istraživanja o javnim nabavkama i upotrebi nadzornih i špijunskih tehnologija od strane državnih organa. Ove godine dobio je prvu nagradu NUNS-a, otkako je uvedena, kao i prvu nagradu za novinarstvo koju je dodelila Evropska unija u Srbiji. U svom radu često se oslanja na automatizovanu analizu podataka, veštačku inteligenciju i kompjutersku viziju — u saradnji sa programerima i stručnjacima za podatke. Diplomirao je novinarstvo i komunikologiju na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu 2019. godine. Pre dolaska u BIRN, više od godinu dana radio je u industriji oglašavanja. Tokom studija stažirao je i honorarno radio na televiziji i u onlajn medijima, a bio je i asistent urednika jedne TV emisije. Rođen je u Čačku 1996. godine, gde je završio osnovnu i srednju školu.
WeBalkans: Kakav je bio vaš proces istraživanja za istraživački članak Dokazano: BIA hakuje telefone aktivista? Ovo istraživanje objavljeno je u vreme ozbiljne političke nestabilnosti u vašoj zemlji. Kako je to uticalo na proces vašeg istraživanja?
Aleksa Tešić: Još 2023. godine istraživao sam i objavio analitičko istraživanje o opremi za digitalnu forenziku koju koriste srpske službe policije i bezbednosti — i to alatima za izvlačenje podataka sa telefona i računara. Tada nismo znali da se ta oprema zloupotrebljava; mogli smo samo da pretpostavimo takvu mogućnost.
Zatim su prošle godine aktivisti postepeno počeli da prijavljuju da im se sa telefonima nešto čudno dešava nakon što budu privedeni i odvedeni u policijske stanice. To je bila prekretnica. Počeli smo da kontaktiramo sve koje je policija ispitivala zbog svog aktivizma ili novinarskog rada.
Nije bilo lako obuhvatiti što veći broj ljudi i doći do svih njih, posebno zato što smo želeli da potvrdimo što više slučajeva i pregledamo što više telefona. Istraživanje je bilo uspešno jer smo delovali brzo — telefone smo pregledali ubrzo nakon što su aktivisti pušteni sa „informativnih razgovora“, što je bilo ključno za očuvanje digitalnih tragova i dokaza.
WeBalkans: Kakvo je vaše mišljenje o položaju novinarstva u regionu danas, a posebno o položaju istraživačkog novinarstva? U regionima poput Zapadnog Balkana, čini se da je potreba za nezavisnim istraživačkim novinarstvom još izrazitija, dok je istovremeno pritisak na novinare i istraživačko novinarstvo veći i sve prisutniji. Šta o tome mislite?
Aleksa Tešić: Položaj istraživačkog novinarstva u velikoj meri zavisi od njegovog ekonomskog položaja. Ono nije profitabilno, ali je visoko cenjeno u regionu, i verujem da redakcije treba više da se oslanjaju na podršku zajednice. Takođe, istraživačkih novinara nikada nije dovoljno — sve je veća potreba za reporterima koji su specijalizovani za jedno ili više specifičnih područja.
U zemljama u kojima je pravosuđe zarobljeno i gde postoje hibridni autoritarni režimi, kao što je slučaj u Srbiji, istraživačko novinarstvo postaje svojevrsna alternativa radu tužilaštva — naravno, sa znatno manje resursa i bez formalnog autoriteta. Ono postaje bastion istine, igrajući ključnu ulogu u društvu tako što iznosi do tada nepoznate informacije i omogućava građanima da formiraju mišljenja zasnovana na potvrđenim činjenicama.
Saša Dragojlo
Saša Dragojlo je stručni i nagrađivani novinar sa višegodišnjim iskustvom u oblastima političke korupcije, globalne trgovine oružjem, trgovine ljudima i eksploatacije radne snage. Dobitnik je više nagrada Evropske unije za istraživačko novinarstvo, kao i nagrade za istraživačko novinarstvo „Dejan Anastasijević“. 2023 godine dobio je prestižnu nagradu „Dušan Bogavac“ za etiku i hrabrost u novinarstvu. Dragojlo je objavljivao članke u domaćim i međunarodnim medijima, kao što su Balkan Investigative Research Network (BIRN), istraživački portal KRIK, Insajder TV, Haaretz, Le Monde Diplomatique, Vice Srbija, u nedeljnicima NIN i Vreme, u dnevnom listu Danas, u portalu za proveru činjenica Istinomer i u mnogim drugim medijima.
WeBalkans: Vaše istraživanje Od Beograda do Be’er Ševe: izraelski vojni letovi i milionske isporuke oružja objavljeno je u veoma složeni period za vašu zemlju i svet. Kako ste pristupili ovoj osetljivoj temi i šta vas je navelo da istražite ovaj aspekt saradnje vlade sa izraelskom vojskom?
Saša Dragojlo: Veoma sam ponosan na ovu priču, jer u vreme kada su tzv. „najprogresivnije“ zemlje — pa čak i mnogi intelektualci — ćutali, mi nismo.
Serija izveštaja koje smo objavili povezuje snabdevanje izraelske vojske municijom — koja je, prema mišljenju brojnih stručnjaka i humanitarnih organizacija, uključujući UN i Amnesty International, činila sistematske ratne zločine u Gazi — sa srpskom industrijom oružja.
Moje iskustvo u istraživanju trgovine oružjem i razumevanje političkog konteksta bilo je ključno za razvoj ove priče. Kada sam video izjavu izraelskog premijera Netanjahua iz februara 2024, u kojoj je srpskog autoritarnog predsednika Aleksandra Vučića nazvao „pravim prijateljem Izraela… i rečima i delima“, posumnjao sam da to ima veze sa isporukama municije. Srbija je poznata po izvozu oružja u brojne zone sukoba širom sveta, pa sam odlučio da istražim dalje. Moji izvori su ukazivali da je ovo zaista najverovatniji scenario — posebno imajući u vidu bliske veze SAD i Izraela i snažan uticaj Vašingtona na srpski izvoz oružja.
Kada je srpska vlada odbila moj zahtev za pristup informacijama, tvrdeći da su detalji izvoza oružja i municije u Izrael tajni, znao sam da su moji instinkti tačni. Zatim sam se udružio sa kolegom iz izraelskog lista Haaretz i zajedno smo nastavili da tražimo dokaze. Otkrili smo da su svi izraelski vojni letovi ka Beogradu koje smo pratili poklapali sa datumima isporuka municije iz Srbije. To je bilo i veoma čudno, s obzirom na to da Srbija ranije nije izvozila mnogo oružja ili municije u Izrael. Srpske vlasti su ignorisale naše nalaze više od godinu dana — dok predsednik Vučić konačno nije priznao ove isporuke.
Izvoz municije u jeku ratnih zločina, i uprkos apelima stručnjaka UN da se pošiljke zaustave, nije samo nemoralan čin i u suprotnosti sa srpskim zakonima i međunarodnim standardima — on takođe Srbiju čini potencijalnim saučesnikom u budućim postupcima za ratne zločine.
Ponosan sam što smo ovo otkrili i zadržali profesionalizam, čak i kada to nije bilo popularno među moćnim elitama, uključujući i one u EU. Lako je raditi svoj posao kada je lako — ali kada dođe najmračniji čas, tada pokažete ko ste zaista.
WeBalkans: Kakvo je vaše mišljenje o položaju novinarstva u regionu danas, a posebno o položaju istraživačkog novinarstva? U regionima poput Zapadnog Balkana, čini se da je potreba za nezavisnim istraživačkim novinarstvom još izrazitija, dok je istovremeno pritisak na novinare i istraživačko novinarstvo veći i sve prisutniji. Šta o tome mislite?
Saša Dragojlo: Srpski autoritarni režim održava gotovo potpunu kontrolu nad medijskom scenom u zemlji. Njihov cilj je da spreče da naš rad dopre do šire publike, u tom smislu nas svode na onlajn geta. Više od decenije, zvaničnici srpske vlade i mediji pod njihovom kontrolom vode kampanje diskreditacije protiv nas — etiketiraju nas kao izdajnike, plaćenike ili kako već odgovara njihovom trenutnom narativu. Pretvorili su nas u „javne neprijatelje“ u očima običnih građana, tako da se naša istraživanja o kriminalu i korupciji odbacuju kao laž pre nego što budu i pročitana.
Sa aktuelnim nemirima u Srbiji, režim je postao sve nasilniji. Novinarima su paljene kuće; neke kolege su bili meta špijunskog softvera Pegasus; a fizički napadi huligana plaćenih od strane vladajuće stranke postaju sve češći. Lično sam napadnut od strane jedne takve osobe ovog marta — pred policijskim službenicima koji nisu reagovali, iako su stajali svega nekoliko metara dalje. Srpsko tužilaštvo još uvek nije pokrenulo postupak. Nažalost, ovo je samo jedan od stotina sličnih napada na novinare.
Uprkos ovim uslovima, istraživačko novinarstvo u Srbiji ostaje među najboljima u Evropi. Ali hitno nam je potrebna podrška — i finansijska i fizička — da bismo opstali. Srbija je na samo jedan korak od potpune autoritarizacije. Ako se to dogodi, nemojte reći da vas nismo upozorili.
Please wait while your video is being uploaded...
Don't close this window!
