Plan rasta EU za Zapadni Balkan - Ekonomski razvoj i mogućnosti za sve

Plan rasta za Zapadni Balkan je ponuda od strane Evropske unije za države-kandidate (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija) za ubrzavanje njihovih procesa pridruživanja. Plan rasta predviđa bržu integraciju u Jedinstveno tržište EU, dok istovremeno zahteva jaču regionalnu ekonomsku saradnju, što se očekuje da dovede do ubrzanog socio-ekonomskog približavanja EU. Da bi se podržale ove reforme, napravljen je fond od 6 milijardi evra – sačinjen od 2 milijarde evra u grantovima i 4 milijarde evra u koncesionim kreditima – uslovljenih sprovođenjem konkretnih reformi i usaglašavanjem domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.

Procenjuje se da Sprovođenje Plana rasta može da bude značajan pokretač reformi, potencijalno vodeći do dupliranja regionalnih ekonomija u narednoj deceniji.

„Plan rasta ne utiče na postojeće procese pridruživanja ili konkretne uslove koji su postavljeni u tim okvirima, a posebno u vezi osnovnih principa. Zajedničko regionalno tržište je inicijativa koju su dogovorili lideri Zapadnog Balkana na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji 2020. godine. Ovo tržište, zajedno sa pridruženim akcionim planom, ima za cilj da omogući slobodno kretanje roba, usluga, kapitala i ljudi unutar regiona“, navodi se u Planu rasta, naglašavajući da je „brzina ključna“ i da je plan namenjen da pomogne regionu da se fokusira na svoju zajedničku budućnost kao članice EU i da prevaziđe bilateralne izazove koji sputavaju napredak.

Adi Ćerimagić, analitičar iz Evropske inicijative za stabilnost, objašnjava da EU pokušava da obezbedi kandidatima za članstvo neke od koristi članstva unapred.

„Jedna komponenta je dodatno finansiranje za smanjivanje jaza između onoga što dobijaju članice EU i države-kandidati. Međutim, ovo dolazi uz zahtev za detaljni reformski plan koji obuhvata ne samo vladavinu prava i ekonomske reforme, već i druge oblasti poput javne uprave i reforme javnih nabavki, zavisno od potreba svake države. Dodatni aspekt su pretpristupne koristi, uz očekivanje da će države-kandidati prilagoditi zakonodavstvo i institucije, koje će im omogućiti da funkcionišu kao da su članice. Dobar primer je Zajedničko područje plaćanja evrom (SEPA), koje omogućava bankama u državama-kandidatima da obavljaju transakcije u evrima kao da su u EU, bez dodatnih troškova, ali ovo zahteva prilagođavanje nacionalnog zakonodavstva i bankarskih propisa“, kaže Ćerimagić, napominjući da je suština Plana rasta da se ponudi kandidatima više novca i više mogućnosti za njihove ekonomije i građane, a na osnovu tempa kojim sprovode reforme.

Profesor Lejla Ramić-Mesihović iz Odeljenja za međunarodne odnose Međunarodnog univerziteta Burč (IBU) kaže da ovo predstavlja veliku mogućnost.

Plan rasta se fokusira na sedam ključnih oblasti: slobodno kretanje roba, usluga i radnika; pristup plaćanjima u evrima; lakši putni transport; dekarbonizaciju i integraciju energetskog tržišta; zajedničko digitalno tržište; i integraciju u industrijske lance snabdevanja. Neke kreirane mogućnosti uključuju nove perspektive za zapošljavanje, besplatan javni pristup internetu, jeftinije i brže transfere novca (preko SEPA), skraćene periode čekanja na granicama za putni transport (zelene trake) i digitalne habove za startap-kompanije. Preduslovi za ove koristi uključuju usaglašavanje zakonodavstva za kontrolu granica, potpisivanje Konvencije o zajedničkom tranzitnom postupku, reformu javnih finansija u skladu sa evropskim standardima i uzajamno priznavanje veština i kvalifikacija između EU i Zapadnog Balkana – uključujući stručne kvalifikacije, na osnovu postojećih ugovora o mobilnosti.

Plan rasta obuhvata period od 2024-27, a dodeljena finansijska sredstva će se raspredeljivati po formuli koja uključuje BDP, stanovništvo i druge kriterijume. Prema prvobitnim procenama, Albanija može da dobije 922 miliona evra, Crna Gora 383 miliona evra, Kosovo 880 miliona evra, Severna Makedonija 750 miliona evra, Srbija 1,58 milijardi evra, a Bosna i Hercegovina, nakon što izradi svoju reformsku agendu, može da dobije 1,85 milijardi evra. Najmanje 50% ukupnog iznosa će biti usmereno ka investicijama kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF). Preostala finansijska sredstva će ići direktno vladama Zapadnog Balkana, a pristup finansijama će zavisiti od napretka ostvarenog u sprovođenju reformskih agendi koje je izradila svaka država.

Isplate će se vršiti dvaput godišnje, na osnovu aplikacija podnesenih od strane vlada Zapadnog Balkana, ali tek nakon što Evropska komisija potvrdi da su svi uslovi ispunjeni – kao što su makroekonomska stabilnost, solidno upravljanje javnim finansijama, transparentnost i budžetski nadzor.

Plan rasta je usvojen 8.11.2023. godine, a do aprila 2025. godine Evropska Komisija je odobrila Reformske agende Albanije, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije. Bosna i Hercegovina tek treba da dobije „zeleno svetlo“.

Vlade Zapadnog Balkana su upozorene da ukoliko ne uspeju da ispune uslove za isplatu, Komisija će suspendovati ili zadržati odnosne iznose. Dalje, oni koji ne sprovedu reforme u okviru jedne ili dve godine će morati da vrate finansijska sredstva, koja će zatim biti preraspodeljena drugima.