Tokom pika pandemije COVID-19, granice su postale uska grla, preteći protok osnovnih dobara i ugrožavajući živote miliona ljudi. Lanac snabdevanja bio je pod velikim pritiskom zbog kašnjenja, a preduzeća su se suočavala sa sve većim gubicima. Ipak, u borbi sa ovom krizom, pojavilo se inovativno rešenje – inicijativa Zeleni koridori.
Razvijene kroz saradnju između Transportne zajednice, CEFTA-e i Evropske unije, zeleni koridori su dizajnirane da budu više od privremene mere. Oni su predstavljali novu, hrabru viziju povezanosti, izgrađenu na modernizaciji, digitalizaciji i saradnji. Rezultati? Ušteđeno je gotovo 20 godina ukupnog vremena čekanja na granici i postavljena je osnova za otporniju trgovinsku mrežu.
Priča o transformaciji
Za Mateja Zakonjšeka, direktora Transportne zajednice, zeleni koridori su značili osetnu razliku. „Kamioni poput ovog ranije su predugo čekali na graničnim prelazima Zapadnog Balkana. To je negativno uticalo na trgovinu, emisiju CO2 i bezbednost na putevima,“ kaže on.
„Zahvaljujući podršci EU, sada vidimo kraće vreme čekanja, modernizovane prelaze i sigurnija putovanja. Ovo stvara pravu vrednost za naše građane, preduzeća i posetioce ovog prelepog regiona.„
Matej Zakonjšek, direktor Transportne zajednice
Ove promene nadmašuju samo otklanjanje logističkih uskih grla. Zeleni koridori su postali simbol onoga što je moguće kada regionalna saradnja napreduje. Vlade, carinske uprave i preduzeća udružili su snage, pokazujući snagu zajedničkog delovanja u rešavanju zajedničkih izazova.
Vizija za budućnost
Oslanjajući se na uspeh, inicijativa Zelenih koridora evoluira kako bi dublje povezala Zapadni Balkan sa EU i modernizovala ključne granične prelaze. Digitalne inovacije, kao što su SEED+ sistem i Program ovlašćenog ekonomskog operatera (AEO), pojednostavljuju carinske postupke, smanjuju kašnjenja i troškove. Sporazumi između zemalja, kao što su oni koji povezuju Hrvatsku i Crnu Goru, Italiju i Albaniju ili Grčku i Severnu Makedoniju, pokazuju kako zeleni koridori postaju most do jedinstvenog tržišta EU.
Kako to slikovito kaže Danijela Gačević, vršilac dužnosti direktorke CEFTA-e, „Usmeravanje zelenih koridora između regiona i EU je prekretnica. Čini trgovinu bržom, jeftinijom i sigurnijom, stvarajući više mogućnosti za preduzeća i ljude“.
U međuvremenu, investicije od 50 miliona evra unapređuju 11 glavnih graničnih prelaza novom infrastrukturom, digitalnim sistemima i poboljšanim bezbednosnim merama. To uključuje dodatne trake, vage i elektronske sisteme za čekanje, čime se obezbeđuju brži i efikasniji prelazi.
Iz perspektive poslovne zajednice, Stevica Čarapić ističe hitnost rešavanja problema sa graničnim neefikasnostima. „Najveći izazov sa kojim se danas suočavamo su ogromna vremena čekanja na graničnim prelazima. Ova neefikasnost utiče ne samo na pojedinačne zemlje, već i na konkurentnost celog regiona. Sa inicijativom Zelenih koridora, nadamo se da ćemo videti značajna poboljšanja u protoku tereta i saradnji vlada kako bi se smanjila kašnjenja i pojednostavili procesi“.
On takođe ističe da su u nekim slučajevima kolone bile dugačke i do 15 kilometara, sa vozačima koji su čekali i po nekoliko dana da pređu granicu. „Ovo nije samo logistički problem; to je barijera napretku za sve u regionu”, dodaje on.
Pristup usmeren na čoveka
Inicijativa Zeleni koridori ne koristi samo preduzećima – ona transformiše živote. Profesionalni vozači sada provode manje vremena čekajući i više su vremena na putu, što smanjuje stres i poboljšava bezbednost. Putnici se suočavaju s manjim zadržavanjima, što odmor čini prijatnijim. Lokalna zajednica oseća posledice u obliku jačih ekonomija i povećanih mogućnosti za zapošljavanje.
Kako Matej primećuje, „Sa modernizovanim prelazima, ne samo da smanjujemo vreme čekanja, već stvaramo i bezbedniju i efikasniju okolinu za sve. Ovo je najbolji način da dodamo vrednost našem regionu“.
Put pred nama
Uspeh Zelenih koridora je dokaz snage partnerstva. To je priča o otpornosti i inovacijama, koja pokazuje kako krize mogu inspirisati trajne promene. Kako Zapadni Balkan i EU nastavljaju da sarađuju, vizija besprekidne povezanosti i zajedničkog prosperiteta dolazi sve bliže stvarnosti.
Investiranjem u digitalizaciju, modernizaciju i regionalnu saradnju, Inicijativa Zelenih koridora trasira put ka svetlijoj budućnosti. To je više od logističkog unapređenja; to je kretanje ka jedinstvu, rastu i mogućnostima za buduće generacije.
„Zahvaljujući podršci EU, sada vidimo kraće vreme čekanja, modernizovane prelaze i sigurnija putovanja. Ovo stvara pravu vrednost za naše građane, preduzeća i posetioce ovog prelepog regiona.„
Matej Zakonjšek, direktor Transportne zajedniceOve promene nadmašuju samo otklanjanje logističkih uskih grla. Zeleni koridori su postali simbol onoga što je moguće kada regionalna saradnja napreduje. Vlade, carinske uprave i preduzeća udružili su snage, pokazujući snagu zajedničkog delovanja u rešavanju zajedničkih izazova.
Vizija za budućnost
Oslanjajući se na uspeh, inicijativa Zelenih koridora evoluira kako bi dublje povezala Zapadni Balkan sa EU i modernizovala ključne granične prelaze. Digitalne inovacije, kao što su SEED+ sistem i Program ovlašćenog ekonomskog operatera (AEO), pojednostavljuju carinske postupke, smanjuju kašnjenja i troškove. Sporazumi između zemalja, kao što su oni koji povezuju Hrvatsku i Crnu Goru, Italiju i Albaniju ili Grčku i Severnu Makedoniju, pokazuju kako zeleni koridori postaju most do jedinstvenog tržišta EU.
Kako to slikovito kaže Danijela Gačević, vršilac dužnosti direktorke CEFTA-e, „Usmeravanje zelenih koridora između regiona i EU je prekretnica. Čini trgovinu bržom, jeftinijom i sigurnijom, stvarajući više mogućnosti za preduzeća i ljude“.
U međuvremenu, investicije od 50 miliona evra unapređuju 11 glavnih graničnih prelaza novom infrastrukturom, digitalnim sistemima i poboljšanim bezbednosnim merama. To uključuje dodatne trake, vage i elektronske sisteme za čekanje, čime se obezbeđuju brži i efikasniji prelazi.
Iz perspektive poslovne zajednice, Stevica Čarapić ističe hitnost rešavanja problema sa graničnim neefikasnostima. „Najveći izazov sa kojim se danas suočavamo su ogromna vremena čekanja na graničnim prelazima. Ova neefikasnost utiče ne samo na pojedinačne zemlje, već i na konkurentnost celog regiona. Sa inicijativom Zelenih koridora, nadamo se da ćemo videti značajna poboljšanja u protoku tereta i saradnji vlada kako bi se smanjila kašnjenja i pojednostavili procesi“.
On takođe ističe da su u nekim slučajevima kolone bile dugačke i do 15 kilometara, sa vozačima koji su čekali i po nekoliko dana da pređu granicu. „Ovo nije samo logistički problem; to je barijera napretku za sve u regionu”, dodaje on.
Pristup usmeren na čoveka
Inicijativa Zeleni koridori ne koristi samo preduzećima – ona transformiše živote. Profesionalni vozači sada provode manje vremena čekajući i više su vremena na putu, što smanjuje stres i poboljšava bezbednost. Putnici se suočavaju s manjim zadržavanjima, što odmor čini prijatnijim. Lokalna zajednica oseća posledice u obliku jačih ekonomija i povećanih mogućnosti za zapošljavanje.
Kako Matej primećuje, „Sa modernizovanim prelazima, ne samo da smanjujemo vreme čekanja, već stvaramo i bezbedniju i efikasniju okolinu za sve. Ovo je najbolji način da dodamo vrednost našem regionu“.
Put pred nama
Uspeh Zelenih koridora je dokaz snage partnerstva. To je priča o otpornosti i inovacijama, koja pokazuje kako krize mogu inspirisati trajne promene. Kako Zapadni Balkan i EU nastavljaju da sarađuju, vizija besprekidne povezanosti i zajedničkog prosperiteta dolazi sve bliže stvarnosti.
Investiranjem u digitalizaciju, modernizaciju i regionalnu saradnju, Inicijativa Zelenih koridora trasira put ka svetlijoj budućnosti. To je više od logističkog unapređenja; to je kretanje ka jedinstvu, rastu i mogućnostima za buduće generacije.
Please wait while your video is being uploaded...
Don't close this window!
