Raditi u skladu sa prirodom, a ne protiv nje

Rahim Zekiri, trenutno predsednik Udruženja proizvođača drvenog uglja u Lepencu/Novo Brdo, radi sa šumskim drvetom više od 35 godina. Odrastao u planinskom regionu, njegova veza sa zemljom je i duhovna i ekonomska. Zajedno sa više od 20 drugih porodica u svom selu, on i njegova porodica, pronašli su načine da svoje prirodno okruženje pretvore u izvor sredstava za život. Uprkos nedostatku formalnog obrazovanja, Zekiri je oduvek sanjao da radi u šumarstvu. Kako objašnjava “Oduvek sam voleo šumu i težio da se profesionalno bavim šumarstvom, ali zbog nedostatka odgovarajućeg obrazovanja, taj san nisam nikad ostvario”. Godine 2015, vođen sopstvenom inicijativom, g. Zekiri je započeo ono što on naziva, “čišćenjem šuma,” − praksu sakupljanja proređenog granja i mrtvog drveća za proizvodnju drvenog uglja koji se prvenstveno koristi za grejanje u domaćinstvima.    

Za sve to vreme, sa jakom namerom da koristi šumu bez nanošenja štete, imao je jednu želju: da profesionalac proceni da li njegove aktivnosti nanose štetu šumi. To ga je navelo da se obrati lokalnim vlastima, i što je još važnije, da se poveže sa timom koji stoji iza projekta i koji finansira EU “Podrška jačanju održivog i višenamenskog gazdovanja šumama u cilju rešavanja klimatskih promena i poboljšanja života na selu na Kosovu”. Kroz ovaj projekat, njegov cilj je da ujedini druge porodice koje se bave proizvodnjom drvenog uglja i da sarađuje sa državnim organima, ne samo na čišćenju privatnih šuma već i na radu na javnim šumama.  

Inicijative zajednice poput njegove, posebno na mestima u kojima “mnoge porodice zavise od socijalne pomoći i strahuju da bi formalni propisi mogli ograničiti njihovu sposobnost za rad,” uvek su izazov. Ipak, Rahim čvrsto veruje da saradnja za čistije i zdravije šume, uz njihovo pravilno korišćenje, koristi svima. Rahim je posvećen ujedinjavanju više meštana oko ove inicijative.  

Slično kao Rahim u Novom Brdu, Kumrije Kadriu iz sela Vrelo, u opštini Istok, radi na okupljanju žena koje se već oslanjaju na šumske resurse za život u jednu organizovanu i održivu inicijativu. Kumrije vodi Udruženje Melisa, koje je prvobitno počelo kao Udruženje pčelara, ali smo, kako ona objašnjava, “brzo prepoznali potencijal u sakupljanju bilja i bobica sa planina”. Prihodi ostvareni prodajom ovih proizvoda pomažu mnogim ženama da dopune zaradu u domaćinstvu, posebno u regionu gde su mogućnosti zapošljavanja za žene ograničene.  

Živeći u planinskom kraju, Kumrije i njeni sugrađani su nekako prirodno počeli da sakupljaju samoniklo bilje i bobice za domaću upotrebu. Prepoznajući potencijal ove aktivnosti, počeli su da istražuju načine da je transformišu u profitabilan posao koji bi mogao da bude od koristi za žene u ovoj oblasti. Međutim, donedavno su bili ograničeni na jednostavno skupljanje i sušenje bilja i bobica, što im je otežavalo plasiranje svojih proizvoda na trenutnom tržištu. Za Kumrije i njenu grupu, mašina za pakovanje njihovog bilja, dodala je popriličnu vrednost njihovim proizvodima i napravila promenu velikog razmera.  

Kumrije objašnjava da je njihova namera da stvore održivu mrežu žena sakupljača, koja će im služiti i kao lanac snabdevanja. One planiraju da otkupe sakupljeno bilje i bobice od žena koje ih već sakupljaju po konkurentnim cenama kako bi doprinele konkurentnosti tržišta, što je nešto od čega će žene zajednice imati najveću korist.  

Napori i Rahima i Kumrije doprinose široj inicijativi usmerenoj na unapređenje ruralne egzistencije uz obezbeđivanje održivosti kosovskih šuma. Projekat podržan od strane EU pokriva više regiona, stavljajući naglasak na održivo upravljanje šumama, smanjenje nelegalne seče i promovisanje upotrebe nedrvnih šumskih proizvoda kao što je bilje koje skuplja Kumrije i njena grupa.  

Priče poput Kumrijeve i Rahimove su samo neke od mnogobrojnih uspešnih priča pojedinaca, porodica i zajednica koji su imali direktnu korist od projekata koji finansira EU i sprovodi FAO [Organizacija za hranu i poljoprivredu] “Podrška jačanju održivog i višenamenskog upravljanja šumama za rešavanje klimatskih promena i poboljšanje života na selu na Kosovu”.  

U skladu sa međunarodnim standardima i najboljom praksom, razvijena su četiri plana upravljanja šumama koristeći novu metodologiju koja daje prioritet uravnoteženoj integraciji ekoloških, društvenih i ekonomskih funkcija unutar šumskih ekosistema. Ovaj pristup označava prelazak sa tradicionalnog upravljanja vrednošću drveta na perspektivu zasnovanu na ekosistemu. 

Holistička priroda ovih planova je ono što ih čini posebno značajnim; od koristi su ne samo lokalnim zajednicama i direktnim korisnicima, već i kreatorima politika. Ovi planovi pružaju sveobuhvatan uvid u upravljanju šumama, baveći se širim uslugama ekosistema kao što su očuvanje biodiverziteta, sekvestracija ugljenika i dobrobiti za zajednicu, uključujući nedrvne šumske proizvode. Ovaj inovativni pristup pripremi planova upravljanja predstavlja veliki korak napred u praksi upravljanja šumama i očekuje se da će ga Kosovska agencija za šume uskoro usvojiti. Ima za cilj poboljšanje održivosti šuma, doprinos u ublažavanju klimatskih promena i promovisanje dobrobiti lokalnih zajednica. 

U okviru aktivnosti programa, uspešno je pošumljeno 128 hektara šume. Ključni fokus je bio angažovanje lokalne zajednice, posebno u pilot jedinice za upravljanje, gde su članovi stekli praktično iskustvo u tehnikama sadnje i zaradili finansijsku nadoknadu za svoje učešće. Iako i dalje postoje izazovi za efikasno upravljanje šumama na Kosovu, kao što je aktuelno pitanje nelegalne seče, holistički pristup programa rešava ove prepreke na više nivoa – direktnim radom sa pojedincima u planinskim oblastima na edukaciji o održivom korišćenju šuma i pretvaranju prirodnih resursa u profitabilne poduhvate, pritom menjajuči kulturu ka vrednovanju čistih i zdravih šuma. Istovremeno, program sarađuje sa lancom institucija i odgovornim pojedincima koji rade na kreiranju politika – postoji posvećenost programa da se obezbedi zelenije i zdravije okruženje za narod Kosova.