Naredna stanica: budućnost
EU podržava nadogradnju crnogorske železničke infrastrukture.
18/11/2022
Prva železnička pruga u Crnoj Gori bila je uskotračna pruga iz Gabele Zelenike, koja je otvorena 1901. godine. Ovu prugu je izgradila Austrougarska, koja je u to vreme upravljala teritorijom Boke Kotorske. Železnički sistem je nastavio da se unapređuje tokom decenija, a najveći skok je napravljen sedamdesetih godina 20. veka puštanjem u promet pruge koja povezuje glavni grad Srbije Beograd sa glavnom crnogorskom lukom Barom.
Kada je ova pruga otvorena 1976. godine, bila je to najsavremenija železnica, moderna i udobna kao i svaka druga železnička mreža na svetu. Bio je to najveći i najskuplji infrastrukturni projekat u bivšoj jugoslovenskoj federaciji i jedno od najlepših putovanja u Evropi. Prvi voz koji je prešao 167 kilometara bio je Plavi voz, luksuzni prevoz tadašnjeg jugoslovenskog lidera Josipa Broza Tita, koji je u njemu zabavljao strane dostojanstvenike i kraljevske porodice, uključujući kraljicu Elizabetu II i bivšeg etiopskog cara Hailea Selasija.
„Teške krizne godine ostavile su traga na crnogorskim železnicama, jer je železničkom sistemu potrebno kontinuirano praćenje i remont. U vreme ekonomske krize za državu i društvo to nije bilo moguće uraditi kako treba.”
Dragan Radević, zamenik direktora Kapitalnih investicija, Železnice Crne GoreDragan Radević je zamenik direktora za kapitalne investicije u Železnicama Crne Gore i u kompaniji radi od 2004. godine. Međutim, njegovo iskustvo i ljubav prema železnici datira iz davnina. Dragan se živo seća svog prvog iskustva putovanja vozom, osamdesetih godina prošlog veka – zlatnog doba crnogorskih železnica – kada je imao samo pet godina, a roditelji su najavljivali da će porodica na letovanje ići na more, vozom. „Sećam se da nisam spavao celu noć od uzbuđenja: ne samo što smo išli na more, već više zato što ćemo putovati vozom. Putovanje vozom je u to vreme bilo poseban događaj, a putovanje vozom i danas mi donosi romantičan i gotovo mističan osećaj“, kaže Dragan.
Međutim, konstantno nedovoljno finansiranje ostavilo je velike probleme železnici do 1990-ih. Crnogorski deo pruge je u velikoj meri patio od neodržavanja, a putovanje železnicom do Beograda koje je nekada trajalo sedam sati počelo je da traje skoro 11 sati jer je voz morao često da usporava zbog loših koloseka i infrastrukture. Broj putnika je pao sa vrhunca od skoro 2 miliona u 1987. na 1,2 miliona u 2016. Teretni promet je smanjen sa skoro 4 miliona tona na 1,4 miliona. „Teške krizne godine ostavile su traga na crnogorskim železnicama, jer je železničkom sistemu potrebno kontinuirano praćenje i remont. U vreme ekonomske krize za državu i društvo to nije bilo moguće uraditi kako treba“, kaže Dragan.
Postojala je potreba za revitalizacijom, ali ni železnička kompanija ni Vlada Crne Gore nisu imali finansijskih sredstava da podrže nadogradnju.
„Očekujemo uspešnu saradnju sa EU i Evropskom investicionom bankom i u budućim projektima.”
Dragan Radević, zamenik direktora Kapitalnih investicija, Železnice Crne GoreU 2017. prišla je EU. Evropska investiciona banka (EIB) odobrila je kredit od 20 miliona evra za sanaciju najkritičnijih kosina, tunela, mostova i signalnih sistema na pruzi od Bara do Vrbnice na granici Srbije. Pored toga, zajam je kombinovan sa grantom u vrednosti od 20 miliona evra, u okviru Agende povezivanja EU kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF). To je značilo da će skoro 90% ukupnih troškova projekta od 45 miliona evra biti pokriveno iz budžeta EU. Projekat je pri kraju i rukovodstvo železničke kompanije očekuje povećanje prevoza putnika i robe kao rezultat ove investicije. „Zbog toga očekujemo uspešnu saradnju sa EU i Evropskom investicionom bankom i u budućim projektima“, kaže Dragan.
Kako se ovaj projekat privodi kraju, Dragan objašnjava da se očekuje da crnogorske železnice uz podršku EU krenu u novi projekat. Novi projekat obuhvata sanaciju daljih tunela i mostova, zamenu koloseka od Lutova do Bioča i renoviranje tri radionice, sve na koridoru Bar Vrbnica.
O projektu
Produženje koridora Orijent/Istok-Med ka Zapadnom Balkanu duž rute 4 je dugačko oko 580 km i ide od Vršca (granica Srbije i Rumunije) do Beograda (Srbija), a zatim do Podgorice i Bara (Crna Gora). Bar – Vrbnica (poslednja na granici Crne Gore i Srbije) je najznačajnija deonica crnogorske železničke mreže, koja prevozi oko 20% svih putnika i oko 60% tereta. Preko WBIF-a i nacionalnog instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), EU je izdvojila milione evra za pripremu konkretnih investicionih paketa, kao i hitne radove na sanaciji padina u opasnosti od klizišta. Pored toga, u okviru Agende povezivanja, EU je izdvojila više od 20 miliona evra za pokrivanje 50% troškova vezanih za postavljanje savremenih signalnih i telekomunikacionih sistema u Podgorici i okolini, kao i rehabilitaciju 29 betonskih mostova i 20 tunela.
Saznajte još
Photo credits:WBIF