Plan rasta za Zapadni Balkan je ponuda od strane Evropske unije za dr\u017eave-kandidate (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija) za ubrzavanje njihovih procesa pridru\u017eivanja. Plan rasta predvi\u0111a br\u017eu integraciju u Jedinstveno tr\u017ei\u0161te EU, dok istovremeno zahteva ja\u010du regionalnu ekonomsku saradnju, \u0161to se o\u010dekuje da dovede do ubrzanog socio-ekonomskog pribli\u017eavanja EU. Da bi se podr\u017eale ove reforme, napravljen je fond od 6 milijardi evra – sa\u010dinjen od 2 milijarde evra u grantovima i 4 milijarde evra u koncesionim kreditima – uslovljenih sprovo\u0111enjem konkretnih reformi i usagla\u0161avanjem doma\u0107eg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.<\/p>\n\n\n\n
Procenjuje se da Sprovo\u0111enje Plana rasta mo\u017ee da bude zna\u010dajan pokreta\u010d reformi, potencijalno vode\u0107i do dupliranja regionalnih ekonomija u narednoj deceniji.<\/p>\n\n\n\n
\u201ePlan rasta ne uti\u010de na postoje\u0107e procese pridru\u017eivanja ili konkretne uslove koji su postavljeni u tim okvirima, a posebno u vezi osnovnih principa. Zajedni\u010dko regionalno tr\u017ei\u0161te je inicijativa koju su dogovorili lideri Zapadnog Balkana na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji 2020. godine. Ovo tr\u017ei\u0161te, zajedno sa pridru\u017eenim akcionim planom, ima za cilj da omogu\u0107i slobodno kretanje roba, usluga, kapitala i ljudi unutar regiona\u201c, navodi se u Planu rasta, nagla\u0161avaju\u0107i da je \u201ebrzina klju\u010dna\u201c i da je plan namenjen da pomogne regionu da se fokusira na svoju zajedni\u010dku budu\u0107nost kao \u010dlanice EU i da prevazi\u0111e bilateralne izazove koji sputavaju napredak.<\/p>\n\n\n\n
Adi \u0106erimagi\u0107, analiti\u010dar iz Evropske inicijative za stabilnost, obja\u0161njava da EU poku\u0161ava da obezbedi kandidatima za \u010dlanstvo neke od koristi \u010dlanstva unapred.<\/p>\n\n\n\n
\u201eJedna komponenta je dodatno finansiranje za smanjivanje jaza izme\u0111u onoga \u0161to dobijaju \u010dlanice EU i dr\u017eave-kandidati. Me\u0111utim, ovo dolazi uz zahtev za detaljni reformski plan koji obuhvata ne samo vladavinu prava i ekonomske reforme, ve\u0107 i druge oblasti poput javne uprave i reforme javnih nabavki, zavisno od potreba svake dr\u017eave. Dodatni aspekt su pretpristupne koristi, uz o\u010dekivanje da \u0107e dr\u017eave-kandidati prilagoditi zakonodavstvo i institucije, koje \u0107e im omogu\u0107iti da funkcioni\u0161u kao da su \u010dlanice. Dobar primer je Zajedni\u010dko podru\u010dje pla\u0107anja evrom (SEPA), koje omogu\u0107ava bankama u dr\u017eavama-kandidatima da obavljaju transakcije u evrima kao da su u EU, bez dodatnih tro\u0161kova, ali ovo zahteva prilago\u0111avanje nacionalnog zakonodavstva i bankarskih propisa\u201c, ka\u017ee \u0106erimagi\u0107, napominju\u0107i da je su\u0161tina Plana rasta da se ponudi kandidatima vi\u0161e novca i vi\u0161e mogu\u0107nosti za njihove ekonomije i gra\u0111ane, a na osnovu tempa kojim sprovode reforme.<\/p>\n\n\n\n
Profesor Lejla Rami\u0107-Mesihovi\u0107 iz Odeljenja za me\u0111unarodne odnose Me\u0111unarodnog univerziteta Bur\u010d (IBU) ka\u017ee da ovo predstavlja veliku mogu\u0107nost.<\/p>\n\n\n\n
\u201ePlan rasta je odli\u010dna mogu\u0107nost za ja\u010danje Zajedni\u010dkog regionalnog tr\u017ei\u0161ta Zapadnog Balkana i za njegovo povezivanje sa Jedinstvenim tr\u017ei\u0161tem EU, ka \u010demu smo svi usmereni. Ovo je u principu \u0107up novca kojem svi imamo pristup.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Plan rasta se fokusira na sedam klju\u010dnih oblasti: slobodno kretanje roba, usluga i radnika; pristup pla\u0107anjima u evrima; lak\u0161i putni transport; dekarbonizaciju i integraciju energetskog tr\u017ei\u0161ta; zajedni\u010dko digitalno tr\u017ei\u0161te; i integraciju u industrijske lance snabdevanja. Neke kreirane mogu\u0107nosti uklju\u010duju nove perspektive za zapo\u0161ljavanje, besplatan javni pristup internetu, jeftinije i br\u017ee transfere novca (preko SEPA), skra\u0107ene periode \u010dekanja na granicama za putni transport (zelene trake) i digitalne habove za startap-kompanije. Preduslovi za ove koristi uklju\u010duju usagla\u0161avanje zakonodavstva za kontrolu granica, potpisivanje Konvencije o zajedni\u010dkom tranzitnom postupku, reformu javnih finansija u skladu sa evropskim standardima i uzajamno priznavanje ve\u0161tina i kvalifikacija izme\u0111u EU i Zapadnog Balkana – uklju\u010duju\u0107i stru\u010dne kvalifikacije, na osnovu postoje\u0107ih ugovora o mobilnosti.<\/p>\n\n\n\n
Plan rasta obuhvata period od 2024-27, a dodeljena finansijska sredstva \u0107e se raspredeljivati po formuli koja uklju\u010duje BDP, stanovni\u0161tvo i druge kriterijume. Prema prvobitnim procenama, Albanija mo\u017ee da dobije 922 miliona evra, Crna Gora 383 miliona evra, Kosovo 880 miliona evra, Severna Makedonija 750 miliona evra, Srbija 1,58 milijardi evra, a Bosna i Hercegovina, nakon \u0161to izradi svoju reformsku agendu, mo\u017ee da dobije 1,85 milijardi evra. Najmanje 50% ukupnog iznosa \u0107e biti usmereno ka investicijama kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF). Preostala finansijska sredstva \u0107e i\u0107i direktno vladama Zapadnog Balkana, a pristup finansijama \u0107e zavisiti od napretka ostvarenog u sprovo\u0111enju reformskih agendi koje je izradila svaka dr\u017eava.<\/p>\n\n\n\n
Isplate \u0107e se vr\u0161iti dvaput godi\u0161nje, na osnovu aplikacija podnesenih od strane vlada Zapadnog Balkana, ali tek nakon \u0161to Evropska komisija potvrdi da su svi uslovi ispunjeni – kao \u0161to su makroekonomska stabilnost, solidno upravljanje javnim finansijama, transparentnost i bud\u017eetski nadzor.<\/p>\n\n\n\n
Plan rasta je usvojen 8.11.2023. godine, a do aprila 2025. godine Evropska Komisija je odobrila Reformske agende Albanije, Kosova, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije. Bosna i Hercegovina tek treba da dobije \u201ezeleno svetlo\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Vlade Zapadnog Balkana su upozorene da ukoliko ne uspeju da ispune uslove za isplatu, Komisija \u0107e suspendovati ili zadr\u017eati odnosne iznose. Dalje, oni koji ne sprovedu reforme u okviru jedne ili dve godine \u0107e morati da vrate finansijska sredstva, koja \u0107e zatim biti preraspodeljena drugima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Plan rasta za Zapadni Balkan je ponuda od strane Evropske unije za dr\u017eave-kandidate (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Severna Makedonija i Srbija) za ubrzavanje njihovih procesa pridru\u017eivanja. Plan rasta predvi\u0111a br\u017eu integraciju u Jedinstveno tr\u017ei\u0161te EU, dok istovremeno zahteva ja\u010du regionalnu ekonomsku saradnju, \u0161to se o\u010dekuje da dovede do ubrzanog socio-ekonomskog pribli\u017eavanja EU. […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":3162159,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[716],"tags":[],"area-of-cooperation":[],"country":[245,246,247,248,249,250],"opportunity-type":[],"class_list":["post-3162183","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stories","country-albania","country-bosnia-and-herzegovina","country-kosovo","country-montenegro","country-north-macedonia","country-serbia"],"acf":[],"yoast_head":"\n