Od 1. januara 2025. godine, sve zemlje EU mora\u0107e da odvojeno sakupe tekstilni otpad. Me\u0111utim, mnoge \u010dlanice, kao i zemlje Zapadnog Balkana, nemaju efikasan sistem za ovu svrhu. Kako bi se re\u0161io ovaj izazov i razvila re\u0161enja primenljiva u celom regionu, 11 organizacija iz 9 zemalja udru\u017eilo je snage u okviru projekta Green-Tex.<\/p>\n\n\n\n
Partnerske organizacije uklju\u010duju Razvojnu agenciju SERDA (Bosna i Hercegovina); Op\u0161tinu Postojna (Slovenija); Institut za odr\u017eivi razvoj \u201eActive Nativa\u201c (Slovenija); Gra\u0111ansko udru\u017eenje \u201eEko Charity Slova\u010dka za Slova\u010dku\u201c (Slova\u010dka); \u201eEurotex\u201c D.O.O. (Bugarska); Op\u0161tinu Majur (Hrvatska); Fakultet tekstilne tehnologije, Univerzitet u Zagrebu (Hrvatska); Univerzitet \u201eDonja Gorica\u201c (Crna Gora); Regionalnu razvojnu agenciju \u201eZlatibor\u201c (Srbija); Udru\u017eenje za razvoj me\u0111u zajednicama \u201eMetropolitan Area of Bucharest\u201c (Rumunija); i Inovativno udru\u017eenje \u201eFirst Responsible Hungarian\u201c (Ma\u0111arska).<\/p>\n\n\n\n
Proizvodnja tekstila jedna je od industrija koja najvi\u0161e zaga\u0111uje, odgovorna je za 20% industrijskih otpadnih voda i za emisiju velikih koli\u010dina gasova sa efektom staklene ba\u0161te. Na primer, za proizvodnju jedne pamu\u010dne majice potrebno je 2.700 litara vode\u2014\u0161to je koli\u010dina koju jedna osoba popije za 2,5 godine. Istovremeno, 86% ode\u0107e zavr\u0161ava na deponijama ili se spaljuje nakon upotrebe, dok se reciklira samo 1%.<\/p>\n\n\n\n
Green-Tex ima za cilj da stvori i testira nova re\u0161enja u proizvodnom lancu, od dizajniranja novih proizvoda do sakupljanja tekstilnog otpada. Digitalni alati, kao \u0161to su interaktivne mape sa ozna\u010denim mestima za sakupljanje, bi\u0107e sastavni deo Green-Tex platforme za u\u010denje i inovacije. Na primer, Op\u0161tina Postojna, u saradnji sa udru\u017eenjem Prostor, podi\u017ee svest o posledicama prekomerne potro\u0161nje tekstila, nude\u0107i odr\u017eive alternative tradicionalnim potro\u0161a\u010dkim navikama kroz kreativne radionice i doga\u0111aje na kojim se mo\u017ee razmeniti garderoba.<\/p>\n\n\n\n
Slovenija, Slova\u010dka, Hrvatska, kao i delovi Ma\u0111arske i Bugarske, primenili su uspe\u0161ne prakse koje se mogu prilagoditi u zemljama koje jo\u0161 uvek razvijaju svoje sisteme za recikla\u017eu tekstila, uklju\u010duju\u0107i Rumuniju i zemlje kandidate za \u010dlanstvo u EU \u2013 Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i Srbiju.<\/p>\n\n\n\n
Osnovana 2003. godine, Sarajevska regionalna razvojna agencija (SERDA) podr\u017eava ekonomski razvoj makroregiona Sarajeva kao i Bosnu i Hercegovinu. Sprovodi projekte u oblasti inovacija, preduzetni\u0161tva, ekologije i odr\u017eivog razvoja, \u010desto sara\u0111uju\u0107i sa doma\u0107im i me\u0111unarodnim partnerima, uklju\u010duju\u0107i EU, kako bi oja\u010dala ekonomsku konkurentnost, privukla investicije i podr\u017eala mala i srednja preduze\u0107a.<\/p>\n\n\n\n
\u201eRade\u0107i sa na\u0161im partnerima iz Slovenije, shvatili smo da delimo zajedni\u010dki problem sa tekstilnim otpadom i da mo\u017eemo doprineti njegovom smanjenju time \u0161to \u0107emo olak\u0161avati razmenu znanja i iskustava izme\u0111u dr\u017eava \u010dlanica EU i zemalja kandidata\u201c, obja\u0161njava Amela Iki\u0107 Suljagi\u0107, menad\u017eerka projekta u SERDA-i.<\/p>\n\n\n\n
\u201eU Bosni i Hercegovini, SERDA sakuplja tekstilni otpad. Nabavili smo deset pametnih kontejnera opremljenih senzorima i analizira\u0107emo lokalne obrasce potro\u0161nje i otpada, optimizovati rute sakupljanja i raditi na pronala\u017eenju najboljih re\u0161enja za sakupljeni otpad \u2013 bilo kroz recikla\u017eu, ponovnu upotrebu ili prenamenu\u201c, ka\u017ee Iki\u0107 Suljagi\u0107. Dodaje da su partneri SERDA-e u ovom poduhvatu lokalno komunalno preduze\u0107e i nadle\u017eno ministarstvo Vlade Kantona Sarajevo.<\/p>\n\n\n\n
U Bugarskoj, u postrojenju za mehani\u010dku recikla\u017eu, uzorci sakupljenog otpada iz Bukure\u0161ta bi\u0107e kori\u0161\u0107eni za razvoj prototipova novih proizvoda napravljenih od istro\u0161enih vlakana. U Hrvatskoj, Srbiji i Sloveniji, projekat \u0107e testirati \u0161iru primenu lokalno nabavljenih prirodnih vlakana u tekstilnoj proizvodnji i razviti prototip novog netkanog proizvoda, kombinuju\u0107i recikliranu vunu sa recikliranim tekstilnim otpadom koji nije pogodan za ponovnu upotrebu. Inicijativa tako\u0111e tra\u017ei re\u0161enja za vi\u0161estruku upotrebu vune, od kojih veliki deo trenutno zavr\u0161ava na nelegalnim (divljim) deponijama. U Crnoj Gori i Sloveniji, projekat \u0107e istra\u017eivati inovativna re\u0161enja za odr\u017eiv i zeleni modni dizajn kroz kreiranje ekolo\u0161ki prihvatljivih modnih kolekcija.<\/p>\n\n\n\n
Green-Tex \u0107e uvesti inovativne proizvodne tehnologije kao \u0161to su bojenje bez upotrebe vode, pove\u0107ana upotreba recikliranih materijala, podr\u0161ka odr\u017eivim brendovima i proizvo\u0111a\u010dima koji koriste ekolo\u0161ki prihvatljive metode, kao i \u0161irenje recikla\u017ee tekstila postavljanjem lako dostupnih punktova za sakupljanje na vidljivim lokacijama, poput tr\u017enih centara i \u0161kola. Podsticaji za gra\u0111ane – popusti u prodavnicama ili programi za razmenu garderobe – promovi\u0161u \u201evintid\u017e\u201c modu, razmenu odje\u0107e, prodavnice polovne garderobe i programi recikla\u017ee u maloprodajnim radnjama.<\/p>\n\n\n\n
Green-Tex ima bud\u017eet od 1,79 miliona evra, od \u010dega 80% obezbe\u0111uje Interreg program. Trenutno su Slova\u010dka, Slovenija, Hrvatska, Ma\u0111arska i Bugarska uspostavile najbolje prakse koje se mogu preneti na zemlje kandidate.<\/p>\n\n\n\n
Interreg je klju\u010dni instrument Evropske unije (EU) za ja\u010danje saradnje izme\u0111u Zapadnog Balkana i dr\u017eava \u010dlanica EU. U periodu 2021-2027, program je usmeren na re\u0161avanje izazova kao \u0161to su klimatske promene, digitalna transformacija i socijalna inkluzija. Sa bud\u017eetom od 10 milijardi evra, deo sredstava namenjen je najudaljenijim regionima EU i susednim zemljama kao i specifi\u010dnim geografskim podru\u010djima od strate\u0161kog zna\u010daja za Evropu, poput Gvinejskog zaliva, Indijskog okeana i Mozambi\u010dkog kanala. Cilj programa je unapre\u0111enje kohezione politike EU, re\u0161avanje specifi\u010dnih izazova \u0161irom Evrope i van nje. Prioriteti do 2027. godine uklju\u010duju pametan rast, zelenu tranziciju, socijalnu inkluziju, teritorijalni razvoj i efikasnu i odr\u017eivu infrastrukturu.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Od 1. januara 2025. godine, sve zemlje EU mora\u0107e da odvojeno sakupe tekstilni otpad. Me\u0111utim, mnoge \u010dlanice, kao i zemlje Zapadnog Balkana, nemaju efikasan sistem za ovu svrhu. Kako bi se re\u0161io ovaj izazov i razvila re\u0161enja primenljiva u celom regionu, 11 organizacija iz 9 zemalja udru\u017eilo je snage u okviru projekta Green-Tex. Partnerske organizacije […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":3162135,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[716],"tags":[],"area-of-cooperation":[481,520],"country":[246,250],"opportunity-type":[],"class_list":["post-3162142","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stories","area-of-cooperation-ekologijazastita-zivotne-sredine","area-of-cooperation-privredaposlovna-i-podrska-za-msp","country-bosnia-and-herzegovina","country-serbia"],"acf":[],"yoast_head":"\n