Plan rasta za Zapadni Balkan je ponuda Evropske unije zemljama-kandidatima (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Srbija) ne bi li ubrzali svoj proces pristupanja. Plan rasta nudi br\u017eu integraciju u Jedinstveno tr\u017ei\u0161te EU, a istovremeno iziskuje ja\u010du regionalnu ekonomsku saradnju, za koju se o\u010dekuje da \u0107e dovesti do ubrzanja socio-ekonomskog pribli\u017eavanja EU. Za podr\u0161ku ovim reformama stvoren je fond od 6 milijardi evra \u2013 koji se sastoji od 2 milijarde evra u grantovima i 4 milijarde evra kredita za koncesije \u2013 uslovljen sprovo\u0111enjem konkretnih reformi i uskla\u0111ivanjem doma\u0107eg zakonodavstva s pravnim tekovinama EU.<\/p>\n\n\n\n
Procjenjuje se da bi implementacija Plana rasta mogla dati zna\u010dajan momentum reformama, \u0161to bi potencijalno dovelo do dupliranja ekonomija regiona tokom sljede\u0107e dekade.<\/p>\n\n\n\n
\u201ePlan rasta ne uti\u010de na teku\u0107e procese pristupanja, niti na konkretne uslove koji su postavljeni u tim okvirima, pogotovo u vezi sa osnovnim principima. Zajedni\u010dko regionalno tr\u017ei\u0161te je inicijativa oko koje su se dogovorili lideri Zapadnog Balkana na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji 2020. godine. \u201eOvo tr\u017ei\u0161te uz prate\u0107i akcioni plan, cilja omogu\u0107iti slobodno kretanje robe, usluga, kapitala i ljudi unutar regiona\u201c, navodi se u Planu rasta, gdje se nagla\u0161ava da je \u201eklju\u010dna brzina\u201c i da je plan namijenjen da pomogne regionu da se usredsredi na svoju zajedni\u010dku budu\u0107nost kao \u010dlanice EU i prevazi\u0111e bilateralne izazove koji napredak ometaju.<\/p>\n\n\n\n
Adi \u0106erimagi\u0107, analiti\u010dar Evropske inicijative za stabilnost, ka\u017ee da EU poku\u0161ava unaprijed osigurati zemljama-kandidatima neke od prednosti \u010dlanstva.<\/p>\n\n\n\n
\u201eJedna je komponenta dodatno finansiranje kako bi se suzila razlika izme\u0111u onoga \u0161to dobijaju zemlje-\u010dlanice i zemlje-kandidati.\u201c Me\u0111utim, to se dobija uz detaljan plan reformi koji ne obuhvata samo vladavinu prava i ekonomske reforme, ve\u0107 i druga podru\u010dja poput javne administracije i reforme javnih nabavki, u zavisnosti od potrebe svake zemlje. Drugi aspekat su pretpristupni benefiti, s o\u010dekivanjem da \u0107e zemlje-kandidati usvojiti zakonodavstvo i institucije koje \u0107e im omogu\u0107iti da funkcioni\u0161u kao \u010dlanice. Dobar primjer je SEPA, koja omogu\u0107ava bankama iz zemalja-kandidata da vr\u0161e transakcije u evrima kao da su u EU, bez dodatnih tro\u0161kova, ali to zahtijeva prilago\u0111avanje nacionalnog zakonodavstva i bankarskih regulativa\u201d, ka\u017ee \u0106erimagi\u0107, napominju\u0107i da je su\u0161tina Plana rasta da se zemljama-kandidatima ponudi vi\u0161e novca i vi\u0161e prilika za njihove ekonomije i gra\u0111ane, na osnovu tempa kojim provode reforme.<\/p>\n\n\n\n
Profesorica Lejla Rami\u0107-Mesihovi\u0107 sa Odsjeka za me\u0111unarodne odnose na Me\u0111unarodnom univerzitetu Burch (IBU) ka\u017ee da to predstavlja veliku \u0161ansu.<\/p>\n\n\n\n
\u201ePlan rasta je odli\u010dna mogu\u0107nost za ja\u010danje zajedni\u010dkog regionalnog tr\u017ei\u0161ta Zapadnog Balkana i njegovo povezivanje s jedinstvenim tr\u017ei\u0161tem EU, kojem se svi stremimo. To je u su\u0161tini hrpa novca kojoj svi imamo pristup.\u201d<\/p>\n\n\n\n
Plan rasta po\u010diva na sedam klju\u010dnih podru\u010dja: slobodno kretanje robe, usluga i radnika; pristup pla\u0107anjima izra\u017eenim u evrima; lak\u0161i drumski prijevoz; dekarbonizacija i integracija energetskog tr\u017ei\u0161ta; zajedni\u010dko digitalno tr\u017ei\u0161te; i integracija u industrijske lance snabdijevanja. Neke od mogu\u0107nosti uklju\u010duju nove prilike zapo\u0161ljavanja, besplatan pristup javnom internetu, jeftinije i br\u017ee transfere novca (putem SEPA-e), umanjeno vrijeme \u010dekanja na granicama za drumski prijevoz (zelene trake) i digitalne habove za startap kompanije. Preduslovi za ove benefite su uskla\u0111ivanje zakonodavstva o grani\u010dnoj kontroli, potpisivanje Konvencije o zajedni\u010dkom tranzitnom postupku, reformu javnih finansija u skladu sa standardima EU i me\u0111usobno priznavanje vje\u0161tina i kvalifikacija EU i Zapadnog Balkana \u2013 uklju\u010duju\u0107i stru\u010dna usavr\u0161avanja, nadogra\u0111uju\u0107i na postoje\u0107e sporazume o mobilnosti.<\/p>\n\n\n\n
Plan rasta obuhvata period od 2024. do 2027. godine, a sredstva \u0107e biti raspodijeljena na osnovu formule koja se sastoji od BDP-a, broja stanovnika i nekoliko drugih kriterijuma. Prema preliminarnim procjenama, Albanija bi dobila 922 miliona evra, Crna Gora 383 miliona evra, Kosovo 880 miliona evra, Sjeverna Makedonija 750 miliona evra, Srbija 1,58 milijardi evra, dok bi Bosna i Hercegovina, kada kompletira svoj plan reformi, mogla dobiti na 1,85 milijardi evra. Najmanje 50% ukupnog iznosa \u0107e biti usmjereno na investicije preko Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF). Preostala sredstva \u0107e i\u0107i direktno vladama Zapadnog Balkana, a pristup sredstvima \u0107e zavisiti od napretka u sprovo\u0111enju reformskih programa koje svaka zemlja ima.<\/p>\n\n\n\n
Isplate \u0107e se vr\u0161iti dva puta godi\u0161nje, prema zahtjevima koje podnesu vlade zemalja Zapadnog Balkana, ali tek nakon \u0161to Evropska komisija potvrdi da su svi uslovi ispunjeni – poput makroekonomske stabilnosti, dobrog upravljanja javnim finansijama, transparentnosti i nadzora bud\u017eeta.<\/p>\n\n\n\n
Plan rasta usvojen je 8. novembra 2023. godine, a do aprila 2025. godine Evropska komisija je odobrila programe reformi Albanije, Kosova, Crne Gore, Sjeverne Makedonije i Srbije. Bosna i Hercegovina tek treba dobiti \u201ezeleno svjetlo\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Vlade Zapadnog Balkana su upozorene da ukoliko ne ispune uslove pla\u0107anja, Komisija \u0107e obustaviti ili zadr\u017eati odgovaraju\u0107e iznose. Osim toga, oni koji ne sprovedu reforme u roku od godinu ili dvije bi\u0107e u obavezi vratiti sredstva, koja \u0107e potom biti preraspre\u0111ena drugima.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Plan rasta za Zapadni Balkan je ponuda Evropske unije zemljama-kandidatima (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Srbija) ne bi li ubrzali svoj proces pristupanja. Plan rasta nudi br\u017eu integraciju u Jedinstveno tr\u017ei\u0161te EU, a istovremeno iziskuje ja\u010du regionalnu ekonomsku saradnju, za koju se o\u010dekuje da \u0107e dovesti do ubrzanja socio-ekonomskog pribli\u017eavanja […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":3162159,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[710],"tags":[],"area-of-cooperation":[],"country":[245,246,247,248,249,250],"opportunity-type":[],"class_list":["post-3162182","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stories","country-albania","country-bosnia-and-herzegovina","country-kosovo","country-montenegro","country-north-macedonia","country-serbia"],"acf":[],"yoast_head":"\n