Plan rasta za Zapadni Balkan je ponuda Evropske unije zemljama koje imaju status kandidata za \u010dlanstvo (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Srbija) da ubrzaju proces pristupanja. Plan rasta osigurava br\u017eu integraciju u Jedinstveno tr\u017ei\u0161te EU, ali istovremeno nala\u017ee sna\u017eniju ekonomsku saradnju u regiji, koja bi trebala dovesti do ubrzanog dru\u0161tvenoekonomskog pribli\u017eavanja EU. Za podr\u0161ku ovim reformama je na raspolaganju fond od 6 milijardi eura, koji se sastoji od 2 milijarde eura bespovratnih sredstava i 4 milijarde u povoljnim kreditima, a koji je uslovljen provo\u0111enjem konkretnih reformi i uskla\u0111ivanjem doma\u0107ih zakona sa pravnom ste\u010devinom EU.<\/p>\n\n\n\n
O\u010dekuje se da bi realizacija Plana rasta mogla dati zna\u010dajan zamah reformama, te u kona\u010dnici mogla dvostruko oja\u010dati privredu u zemljama regije u narednoj deceniji.<\/p>\n\n\n\n
\u201ePlan rasta ne uti\u010de na teku\u0107i proces pristupanja, ili konkretne uslove koji su postavljeni u ovim okvirima, naro\u010dito u pogledu osnovnih principa. Zajedni\u010dko regionalno tr\u017ei\u0161te je inicijativa koju su dogovorili lideri zemalja Zapadnog Balkana na Samitu Berlinskog procesa u Sofiji 2020. godine. Ovo tr\u017ei\u0161te, uz prate\u0107i akcioni plan, treba omogu\u0107iti slobodno kretanje roba, usluga, kapitala i ljudi u regiji\u201c, navodi se u Planu rasta, u kojem se nagla\u0161ava da je \u201ebrzina klju\u010dna\u201c i da je plan namijenjen da pomogne regiji u usmjeravanju na zajedni\u010dku budu\u0107nost u svojstvu \u010dlanica EU i za rje\u0161avanje bilateralnih izazova koji ometaju napredak.<\/p>\n\n\n\n
Adi \u0106eremagi\u0107, analiti\u010dar iz Evropske inicijative za stabilnost, obja\u0161njava da EU nastoji dr\u017eavama koje imaju kandidatski status unaprijed osigurati neke prednosti \u010dlanstva.<\/p>\n\n\n\n
\u201eJedna komponenta je dodatno finansiranje radi smanjivanja razlike izme\u0111u sredstava koje primaju \u010dlanice EU i dr\u017eave koje su kandidati za \u010dlanstvo. Me\u0111utim, ovo je uslovljeno zahtjevom za detaljnim planom reformi koji osim vladavine prava i ekonomske reforme, obuhvata i druge oblasti kao \u0161to su reforma javne uprave i javnih nabavki, u zavisnosti od potreba svake pojedina\u010dne dr\u017eave. Drugi aspekt su prednosti prije pristupanja, s tim da se od ovih zemalja o\u010dekuje da usvoje zakone i uspostave institucije koje \u0107e im omogu\u0107iti da funkcioni\u0161u kao da su \u010dlanice. Dobar primjer je SEPA, sistem koji omogu\u0107ava bankama u zemljama kandidatkinjama da provode transakcije u eurima kao da su u EU bez dodatnih naknada, ali ova prednost nala\u017ee prilago\u0111avanje doma\u0107ih zakona i bankarskih propisa\u201c, kazao je \u0106eremagi\u0107, nagla\u0161avaju\u0107i da je su\u0161tina Plana rasta da dr\u017eavama kandidatkinjama ponudi vi\u0161e novca i vi\u0161e mogu\u0107nosti za njihovu privredu i gra\u0111ane, na osnovu tempa kojim provode reforme.<\/p>\n\n\n\n
Profesorica Lejla Rami\u0107-Masihovi\u0107 iz Odjeljenja za me\u0111unarodne odnose na Me\u0111unarodnom Burch univerzitetu (IBU), ka\u017ee da ovo predstavlja va\u017enu priliku.<\/p>\n\n\n\n
\u201ePlan rasta je izvrsna prilika za ja\u010danje Zajedni\u010dkog regionalnog tr\u017ei\u0161ta Zapadnog Balkana i povezivanje sa Jedinstvenim tr\u017ei\u0161tem EU, na koje smo svi usmjereni. U biti je rije\u010d o vre\u0107i novca kojoj svi imamo pristup.\u201c<\/p>\n\n\n\n
Te\u017ei\u0161te Plana rasta je na sedam klju\u010dnih oblasti: slobodno kretanje roba, usluga i radnika; pristup jedinstvenom podru\u010dju pla\u0107anja u eurima; lak\u0161i cestovni prevoz; dekarbonizacija i integracija tr\u017ei\u0161ta energije; zajedni\u010dko digitalno tr\u017ei\u0161te; i integracija u industrijske lance nabavke. Neke od ovih mogu\u0107nosti su nove perspektive zapo\u0161ljavanja, besplatni pristup javnom internetu, jeftiniji i br\u017ei transferi novca (posredstvom sistema SEPA), kra\u0107e vrijeme \u010dekanja na granicama za cestovni prevoz (zelene trake) i digitalni centri za start-up preduze\u0107a. Preduslov za ove prednosti su uskla\u0111ivanje propisa o grani\u010dnoj kontroli, potpisivanje Konvencije o zajedni\u010dkom tranzitnom postupku, reforma javnih finansija u skladu s evropskim standardima, te uzajamno priznavanje vje\u0161tina i kvalifikacija izme\u0111u EU i Zapadnog Balkana, uklju\u010duju\u0107i stru\u010dnu spremu, na osnovu postoje\u0107ih sporazuma o mobilnosti.<\/p>\n\n\n\n
Plan rasta obuhvata period od 2024. do 2027. godine, a izdvojena sredstva \u0107e biti raspodijeljena na osnovu formule koja obuhvata BDP, broj stanovnika i nekoliko drugih kriterija. Prema prvim procjenama, Albanija bi mogla dobiti 922 miliona eura, Crna Gora 383 miliona eura, Kosovo 880 miliona eura, Sjeverna Makedonija 750 miliona eura, Srbija 1,85 milijardi eura, dok bi Bosna i Hercegovina, nakon finalizacije programa reformi, mogla dobiti 1,85 milijardi eura. Najmanje 50% od ukupnog iznosa bit \u0107e usmjereno na investicije kroz Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF). Preostala sredstva \u0107e i\u0107i direktno vladama zemalja Zapadnog Balkana, a pristup sredstvima \u0107e zavisiti od napretka ostvarenog u provo\u0111enju programa reformi koji je pripremila svaka zemlja pojedina\u010dno.<\/p>\n\n\n\n
Isplate \u0107e se vr\u0161iti dva puta godi\u0161nje, na osnovu zahtjeva koje \u0107e dostavljati vlade zemalja Zapadnog Balkana, ali tek nakon \u0161to Evropska komisija potvrdi da su ispunjeni svi uslovi, kao \u0161to su makroekonomska stabilnost, dobro upravljanje javnim finansijama, transparentnost i nadzor bud\u017eeta.<\/p>\n\n\n\n
Plan rasta je usvojen 8. novembra 2023. godine, a do aprila 2025. godine je Evropska komisija odobrila programe reformi Albanije, Kosova, Crne Gore, Sjeverne Makedonije i Srbije. Bosna i Hercegovina jo\u0161 nije dobila \u201ezeleno svjetlo\u201c.<\/p>\n\n\n\n
Vlade zemalja Zapadnog Balkana su upozorene da \u0107e, ako ne ispune uslove za isplatu sredstava, Komisija obustaviti isplatu ili uskratiti odgovaraju\u0107i iznos sredstava. Pored toga, zemlje koje ne provedu reforme u roku od godinu ili dvije godine bit \u0107e u obavezi da vrate sredstva, koja \u0107e zatim biti preraspodijeljena drugim zemljama.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Plan rasta za Zapadni Balkan je ponuda Evropske unije zemljama koje imaju status kandidata za \u010dlanstvo (Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Srbija) da ubrzaju proces pristupanja. Plan rasta osigurava br\u017eu integraciju u Jedinstveno tr\u017ei\u0161te EU, ali istovremeno nala\u017ee sna\u017eniju ekonomsku saradnju u regiji, koja bi trebala dovesti do ubrzanog dru\u0161tvenoekonomskog […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":3162159,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_acf_changed":false,"footnotes":""},"categories":[715],"tags":[],"area-of-cooperation":[],"country":[245,246,247,248,249,250],"opportunity-type":[],"class_list":["post-3162180","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-stories","country-albania","country-bosnia-and-herzegovina","country-kosovo","country-montenegro","country-north-macedonia","country-serbia"],"acf":[],"yoast_head":"\n